Trojka Oebsa: Helsinški principi ključni za zajedničku budućnost

Principi sadržani u Završnom aktu iz Helsinkija – uključujući poštovanje suvereniteta država, teritorijalnog integriteta, izbegavanje upotrebe sile i poštovanje ljudskih prava, ostaju temelj zajedničke bezbednosti i čine osnovu svih zajedničkih napora, istakla je u saopštenju Trojka Oebsa, koju čine aktuelna predsedavajuća organizaciji, ministarka spoljnih poslova Finske Elina Valtonen, prethodni predsedavajući, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova i turizma Malte Jan Borg i naredni predsedavajući, ministar spoljnih poslova Švajcarske Ignacio Kasis.

„Tokom ove godine, Finska je, uz podršku Trojke, vodila diskusije ’Helsinki+50’ o budućnosti OEBS-a, angažujući sve države učesnice, partnere, izvršne strukture Oebsa, Parlamentarnu skupštinu i predstavnike civilnog društva. Ove diskusije su održane u izazovnom kontekstu, koji je i dalje obeležen ilegalnim ratom Rusije protiv Ukrajine, što je teško i neviđeno kršenje principa Oebsa”, navodi se u saopštenju Trojke pred sutrašnji 32. Ministarski sastanak u Beču.

Cilj diskusija „Helsinki+50“ bio je, dodaju u saopštenju, da se osigura da će Oebs nastaviti da ispunjava svoj osnovni mandat, čvrsto utemeljen u Helsinškim principima.

Te diskusije pružile su koristan put za diskusiju o reformi Oebsa.

„Helsinški principi i koncept sveobuhvatne bezbednosti ostaju validni i vitalni za našu zajedničku bezbednost. Oni moraju nastaviti da vode Oebs i buduće diskusije o evropskoj bezbednosti. Oebs nastavlja da služi kao vredan forum za inkluzivni dijalog. Odgovornost za kršenje principa i obaveza ostaje osnovni zadatak. Države treba da nastave da istražuju nove formate za suštinski dijalog uz međusobno poštovanje, nadograđujući se na iskustvima finskog predsedavanja”, ističe Trojka Oebsa.

Ukazuju i da Oebs, da bi ostao efikasan i relevantan - treba da se modernizuje.

„Brzo usvajanje budžeta je neophodno za uspeh svih napora modernizacije. Mnoga predložena poboljšanja funkcionalnosti ne zahtevaju konsenzus. Mere bi mogle da uključuju srednjoročne strateške planove izvršnih struktura, kao i puno korišćenje Fonda Helsinki+50 za podršku strateškom upravljanju vanbudžetskim sredstvima“, dodaje Trojka.

Diskusije o reformama koje zahtevaju konsenzus trebalo bi, smatraju da se nastave.

Zato pozivaju države da nastave da rade na ambicioznijim reformama u skladu sa zaključcima diskusije „Helsinki+50“ i predlažu da se postigne dogovor o dvogodišnjim budžetskim raspodelama i održivijim rezervnim opcijama u odsustvu budžeta.

Smatraju da se može razmotriti i sistem rotirajućeg predsedavanja.

Poručuju da će u aktuelnim izazovnim okolnostima, Trojka nastaviti da se fokusira na budućnost organizacije nakon 2025, sa ambicijom da postigne opipljive rezultate do sledećeg ministarskog sastanka 2026. godine.

„Zajedno delimo odgovornost da osiguramo da je Oebs u potpunosti spreman da se suoči sa izazovima i mogućnostima u narednih 50 godina“, zaključuje Trojka.