Venecuela naredila angažovanje vojnog vrha radi odbrane nakon udara SAD, nižu se reakcije iz sveta

Sjedinjene države izvele su vazdušne udare na ciljeve u Vencueli, a američki predsednik Donald Tramp saopštio da je venecuelanski lider Nikolas Maduro sa suprugom zarobljen i odveden iz zemlje. Vlada Venecuele saopštila je da ne zna gde se nalaze Maduro i njegova supruga. Kolumbija je mobilisala oružane snage, a predsednik Gustavo Petro pozvao je na hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Iz sveta stižu reakcije. Evropski zvaničnici poručuju da rešenje u Venecueli mora biti mirno i da se moraju poštovati principi međunarodnog prava i Povelje UN.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da su SAD izvele uspešan udar velikog obima na Venecuelu, a da je predsednik Nikolas Maduro sa suprugom zarobljen i odveden iz zemlje.

On je za Njujork tajms rekao i da je operacija u Venecueli bila „briljantna“, ali nije precizirao da li je prethodno konsultovao Kongres. Tramp je rekao da je uspeh operacije rezultat „mnogo dobrog planiranja i mnogo sjajnih vojnika i ljudi“.

U objavi na društvenim mrežama, Tramp je najavio da će se obratiti javnosti iz Mar-a-Laga u 11 časova po lokalnom vremenu.

Sa druge strane, u Karakasu kažu da ne znaju gde je Maduro.

Venecuelanska vlada ne zna gde se nalaze predsednik Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores, izjavila je potpredsednica Delsi Rodrigez u audio-snimku koji je emitovan na državnoj televiziji.

„Zahtevamo hitne dokaze da su predsednik Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores živi“, rekla je Rodrigez.

Ministar odbrane Venecuele Vladimir Padrino Lopes najavio je hitno raspoređivanje oružanih snaga širom zemlje.

On je pozvao na jedinstveni front otpora u suočavanju sa „najgorom agresijom“ koju je Venecuela ikada doživela, dodajući da Venecuela postupa po „naređenju Madura“ da se sve oružane snage stave u puni operativni režim.

„Napali su nas, ali nas neće pokoriti“, poručio je Lopes.

Predsednik Kolumbije zatražio sednicu SB UN

U međuvremenu, Kolumbija je mobilisala oružane snage nakon vazdušnih udara SAD na Venecuelu.

Predsednik Gustavo Petro naveo je da je zemlja zabrinuta zbog priliva izbeglica koji bi mogao uslediti nakon napada, kao i da je vlada održala sednicu nacionalne bezbednosti na kojoj je odlučeno da se snage rasporede na granici zbog potencijalnog „masovnog priliva“ ljudi koji napuštaju Venecuelu.

Petro je poručio da Vlada Kolumbije odbacuje agresiju na suverenitet Venecuele i Latinske Amerike.

On je pozvao je na hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija radi razmatranja aktuelne situacije.

„Kao članica Ujedinjenih nacija, Kolumbija podstiče hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN radi razmatranja situacije“, napisao je Petro na društvenoj mreži „X“.

Brazil: SAD prešle neprihvatljivu granicu

Predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva osudio je vojni napad SAD na susednu Venecuelu i hapšenje venecuelanskog kolege Nikolasa Madura, nazvavši to prelaskom „neprihvatljive granice“.

„Ovi postupci predstavljaju teško narušavanje suvereniteta Venecuele i još jedan izuzetno opasan presedan za celu međunarodnu zajednicu“, poručio je Lula u objavi na mreži „X“.

Moskva: Neosnovani američki izgovori za agresiju, SAD da kažu gde je Maduro

Oglasilo je i rusko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je navela da oružana agresija SAD protiv Venecuele izaziva duboku zabrinutost i osudu, preneo je Sputnjik.

Američki izgovori za agresiju protiv Venecuele su neosnovani, ističu u Moskvi i dodaju da Latinska Amerika mora da ostane zona mira.

Ideološko neprijateljstvo trijumfovalo je nad pragmatizmom, ocenjuje Ministarstvo.

„Venecueli treba da bude garantovano pravo da odlučuje o svojoj sudbini bez mešanja spolja“, ističe se u saopštenju.

Moskva traži i da Vašington objasni gde se Maduro i njegova supruga nalaze.

„Pozivamo da se odmah razjasni situacija. Takve aktivnosti, ukoliko su se stvarno dogodile predstavljaju neprihvatljivo kršenje suvereniteta nezavisne države, čije poštovanje je ključni princip međunarodnog prava“, ističe se u novom saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Sibiha: Ukrajina nije priznala Madurov legitimitet nakon nameštenih izbora

Reakcija je stigla i iz Kijeva. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiha naveo je da Ukrajina nije priznala Madurov legitimitet nakon nameštenih izbora i nasilja nad demonstrantima, zajedno sa desetinama drugih zemalja u različitim delovima sveta.

„Ukrajina je dosledno branila pravo naroda da žive slobodno, bez diktature, ugnjetavanja i kršenja ljudskih prava. Madurov režim je prekršio sve takve principe u svakom pogledu. Demokratske zemlje i organizacije za ljudska prava širom sveta su isticale široko rasprostranjene zločine, nasilje, mučenje, ugnjetavanje, zloupotrebu svih osnovnih sloboda, krađu glasova i uništavanje demokratije i vladavine prava njegovog režima“, napisao je Sibiha na društvenoj mreži „X“.

Napomenuo je da narod Venecuele mora imati šansu za normalan život, bezbednost, prosperitet i ljudsko dostojanstvo. Nastavićemo da podržavamo njihovo pravo na takvu normalnost, poštovanje i slobodu.

„Zalažemo se za dalji razvoj u skladu sa principima međunarodnog prava, dajući prioritet demokratiji, ljudskim pravima i interesima Venecuelanaca. Hvala svima širom sveta koji pomažu u zaštiti života“, dodao je Sibiha.

Evropski zvaničnici pozvali na mirno rešenje: Moraju poštovati principi međunarodnog prava i Povelje UN

Reagovali su i zvaničnici Evropske unije. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas poručila je da svako rešenje mora podrazumevati poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN.

„Razgovarala sam sa državnim sekretarom Markom Rubiom i našim ambasadorom u Karakasu. EU pažljivo prati situaciju u Venecueli. EU je više puta izjavila da Maduro nema legitimitet i da je branio mirnu tranziciju. Pod svim okolnostima, principi međunarodnog prava i Povelje UN moraju se poštovati. Pozivamo na uzdržanost. Bezbednost građana EU u zemlji je naš glavni prioritet“, napisala je Kalas na društvenoj mreži „X“.

Poruku podrške narodu venecuele uputila je predsedica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Pažljivo pratimo situaciju u Venecueli. Stojimo uz narod Venecuele i podržavamo mirnu i demokratsku tranziciju. Svako rešenje mora poštovati međunarodno pravo i Povelju UN. Sa visokom predstavnicom Kajom Kalas i u koordinaciji sa državama članicama EU, osiguravamo da građani EU u zemlji mogu računati na našu punu podršku“, navela je Fon der Lajen.

Sa njima je saglasan i predsednik Evropskog saveta Antionio Košta:

„Sa velikom zabrinutošću pratim situaciju u Venecueli. Evropska unija poziva na deeskalaciju i rešenje u punom poštovanju međunarodnog prava i principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija. Evropska unija će nastaviti da podržava mirno, demokratsko i inkluzivno rešenje u Venecueli“, dodao je Kosta.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da njegova zemlja nije bila uključena u napade SAD na Venecuelu i da želi da razgovara sa Donaldom Trampom i sazna sve činjenice o tome šta se dogodilo.

Za situaciju u Venecueli zabrinute su i Nemačka i Italija.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke saopštilo je da sa velikom zabrinutošću prati razvoj događaja u Venecueli i da je u stalnom kontaktu sa nemačkom ambasadom u Karakasu.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da Rim i diplomatsko predstavništvo u Karakasu pažljivo prate dešavanja u Venecueli, sa posebnim fokusom na bezbednost italijanske zajednice u toj zemlji. Tajani je naveo da je italijanska premijerka Đorđa Meloni redovno informisana o situaciji i da je aktivirana krizna jedinica italijanskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ko je Nikolas Maduro

Nikolas Maduro predsednik je Venecuele već 13 godina, a na tom mestu nasledio je svog bliskog saveznika i političkog idola Uga Čaveza.

Nikolas Maduro Mores je rođen 23. novembra 1962. godine u Karakasu, u siromašnoj porodici. Rano se uključio u levičarsku politiku, radeći kao vozač autobusa i napredujući kroz sindikat radnika u transportnom sektoru. Maduro i njegova supruga vodili su kampanju za oslobađanje Uga Čaveza nakon njegovog neuspelog puča 1992. godine. Maduro je 1999. godine postao član Nacionalne ustavotvorne skupštine. Nakon što je bio potpredsednik zemlje od oktobra 2012. godine, Maduro je postao privremeni predsednik nakon Čavezove smrti u martu 2013. godine. Pobedio je na vanrednim izborima u aprilu 2013. godine, kako bi završio Čavezov mandat, a ponovo je izabran 2018. godine. Njegova vlada je usko povezana sa ideologijom čavizma i Ujedinjenom socijalističkom partijom Venecuele (PSUV).

Madurova vladavina suočila se sa brojnim protestima opozicije. Njegov sve autoritarniji stil izazvao je međunarodne kritike i višestruke pozive za njegovu smenu. Ekonomski kolaps, politička represija i sporni izbori obeležili su ceo period njegovog predsedavanja zemljom. Prema podacima američkog Stejt departmenta, od 2019. godine je više od 50 zemalja, uključujući Sjedinjene Države, odbilo da prizna Madura kao šefa države Venecuele.

Maduro je 2024. godine osvojio treći mandat na izborima koje su opozicioni lideri i međunarodni posmatrači široko bojkotovali. U decembru 2025. godine, Venecuela je oslobodila 99 ljudi zatvorenih posle protesta. Sjedinjene Države su priznale opozicionog kandidata Edmunda Gonzaleza kao pobednika i uvele sankcije izbornim zvaničnicima. Uprkos globalnom negodovanju, Maduro je stupio na dužnost u januaru.