Zelenski odustaje od Natoa u zamenu za bezbednosne garancije Zapada

Ukrajina se odrekla svoje ambicije pridruživanja vojnom savezu Nato u zamenu za bezbednosne garancije Zapada kao kompromis za okončanje rata s Rusijom, rekao je predsednik Volodimir Zelenskij uoči razgovora s američkim izaslanicima u Berlinu, piše Rojters.

Ovaj potez označava veliku promenu za Ukrajinu, koja se borila za pridruživanje Natou kao zaštitu od ruskih napada i ima takvu težnju uključenu u svoj ustav. To takođe ispunjava jedan od ruskih ratnih ciljeva, iako je Kijev do sada čvrsto stajao protiv ustupanja teritorije Moskvi.

Zelenski je rekao da su bezbednosne garancije SAD-a, Evrope i drugih partnera umesto članstva u Natou bile kompromis na strani Ukrajine.

„Od samog početka, želja Ukrajine je bila da se pridruži Natou, to su stvarne bezbednosne garancije. Neki partneri iz SAD-a i Evrope nisu podržali ovaj smer. Dakle, danas, bilateralne bezbednosne garancije između Ukrajine i SAD-a, garancije slične Članu 5 za nas od SAD-a i bezbednosne garancije od evropskih kolega, kao i drugih zemalja - Kanade, Japana - predstavljaju priliku da se spreči još jedna ruska invazija. I to je već kompromis s naše strane“, rekao je, dodajući da garancije trebaju biti pravno obavezujuće.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta zahtevao da Ukrajina službeno odustane od svojih Nato ambicija i povuče 10 odsto trupa iz Donbasa koje Kijev još uvek kontrolše. Moskva je takođe rekla da Ukrajina mora biti neutralna zemlja i da se u Ukrajini ne mogu nalaziti Nato trupe.

Ruski izvori su ranije ove godine rekli da Putin želi „pismeno“ obećanje glavnih zapadnih sila da neće širiti Nato savez predvođen SAD-om na istok - skraćenica za formalno isključivanje članstva Ukrajine, Gruzije, Moldavije i drugih bivših sovjetskih republika.

Zelenski je ranije pozvao na „dostojanstven“ mir i garancije da Rusija neće ponovo napasti Ukrajinu dok se pripremao za sastanak s američkim izaslanicima i evropskim saveznicima u Berlinu kako bi okončao najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa da potpiše mirovni sporazum koji je u početku podržavao zahteve Moskve, Zelenski je optužio Rusiju da odugovlači rat smrtonosnim bombardovanjem gradova i ukrajinskih zaliha električne energije i vode.

Iako tačan sastav sastanaka u nedelju i ponedeljak nije objavljen, američki zvaničnik je rekao da Trampov izaslanik Stiv Vitkof i zet Džered Kušner putuju u Nemačku na razgovore s Ukrajinom i Evropljanima.

Odluka da se pošalje Vitkof, koji je vodio pregovore s Ukrajinom i Rusijom o američkom mirovnom predlogu, čini se kao signal da Vašington vidi šansu za napredak skoro četiri godine nakon ruske invazije 2022. godine.

Zelenski je rekao da Ukrajina, Evropljani i SAD razmatraju plan od 20 tačaka i da na kraju toga postoji primirje. Rekao je da Kijev nema direktnih razgovora s Rusijom.

Zelenski je rekao da bi primirje duž trenutnih linija fronta bila poštena opcija.

Nemački kancelar Fridrih Merc ugostiće Zelenskog i evropske lidere na samitu u Berlinu u ponedeljak, što je poslednji u nizu javnih izraza podrške ukrajinskom lideru od strane saveznika širom Evrope.

Britanija, Francuska i Nemačka rade na usavršavanju američkih predloga, koji su, u nacrtu objavljenom prošlog meseca, pozivali Kijev da ustupi više teritorije, odustane od svoje ambicije da se pridruži Natou i prihvati ograničenja svojih oružanih snaga.

Evropski saveznici su ovo opisali kao „kritičan trenutak“ koji bi mogao oblikovati budućnost Ukrajine i nastojali su ojačati kijevske finansije korišćenjem zamrznute imovine ruske centralne banke za finansiranje kijevskog vojnog i civilnog budžeta.

Putin je ranije u decembru ugostio Vitkofa i Kušnera na sastanku koji je Kremlj pohvalio kao „konstruktivan", iako nije postignut nikakav veći napredak.

Zelenski je rekao da su stotine hiljada ljudi i dalje bez struje nakon ruskih napada, objavljujući slike zapaljenih i uništenih zgrada.

„Rusija odugovlači rat i nastoji naneti što više štete našem narodu", rekao je.

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine uzrokovala je nagli pad odnosa sa Zapadom i pojačala upozorenja Natoa i evropskih lidera da se Putin tu neće zaustaviti.

Generalni sekretar Natoa Mark Rute rekao je u govoru u Berlinu u četvrtak da Nato treba biti „spreman na razmere rata koje su naši dedovi i pradedovi pretrpeli“ i utvrdio da je Nato „sledeća meta Rusije“.

Kremlj je više puta odbacio takve tvrdnje.

„Ovo izgleda kao izjava predstavnika generacije koja je uspela da zaboravi kakav je zapravo bio Drugi svetski rat. Oni nemaju razumevanja, i nažalost, gospodin Rute, dajući tako neodgovorne izjave, jednostavno ne razume o čemu govori“, rekao je u nedelju Peskov novinaru državne televizije Pavelu Zarubinu.