Da li će početak procedure prijema Kosova u Savet Evrope poboljšati prava i položaj Srba na Kosovu?

Manastir Visoki Dečani
Izvor: Klan Kosova

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je da početak procedure prijema Kosova u Savet Evrope nije pobeda već obaveza, jer Priština treba da osigura napredak u statusu i pravima kosovskih Srba i primeni ustavne odredbe, uključujući zaštitu manastira u Dečanima. Sagovornici Kosovo onlajn, međutim, upozoravaju da eventualno članstvo Kosova u Savetu Evrope neće biti bilo kakva garancija za poboljšanje položaja Srba i zaštitu imovine Srpske pravoslavne crkve, već samo još jedna promocija Kosova "kao nezavisne države".

Ukazuju i da Srbi na Kosovu već godinama žive u atmosferi straha i nesigurnosti, da su im ugrožena i pogažena sva ona prava na kojima počiva Savet Evrope, Evropska unija i sve međunarodne institucije, pa ove organizacije, dodaju, ni do sada nisu mnogo učinile da se takav tretman vlasti u Prištini prema Srbima na Kosovu promeni, niti su ih zbog toga sankcionisale.

Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić rekao je za Kosovo onlajn da bilo koja priča o Savetu Evrope, pa tako i ta koja se tiče članstva Kosova u toj organizaciji, ni na koji pozitivan način ne utiče na Srbe na Kosovu i zaštitu srpske kulturne baštine.

"Njihove interese može da očuva samo Srbija. Srbi na Kosovu su građani drugog reda, žive u nekoj vrsti aparthejda i nikakve međunarodne organizacije, pogotovu evropske, tu neće ništa doprineti, jer ni do sada nisu pokazale dobru volju. Počev od EU u mnogim oblastima, pa preko OEBS-a, koji nije smeo da dopusti izbore na severu Kosova i Metohije, pa sve do Saveta Evrope, koji treba da se brine o demokratiji i o zaštiti ljudskih prava, čega nema kada je reč o Srbima", kaže Samardžić, i dodaje da je "zaštita ljudskih prava Srba nepostojeća". 

Naglašava kako je samo "prazna priča" da će apliciranje Kosova u SE, a kasnije i njegovo eventualno članstvo, doprineti da se više poštuju ljudska i demokratska prava Srba i zaštiti imovina SPC na Kosovu. 

"Najbolji test Saveta Evrope je odnos te institucije prema sopstvenoj rezoluciji o ispitivanju tačnosti izveštaja Dika Martija što je bilo pre nekoliko godina. Taj izveštaj je ubedljiv i ima veliki broj podataka o zločinima koje je OVK vršio nad Srbima i pre i posle 1999. godine, a zbog toga još niko nije odgovarao. Članstvo u Savetu Evrope Kosova nije nikakva garancija za poboljšanje položaja Srba i zaštitu imovine SPC, to je samo još jedna promocija Kosova kao nezavisne države", rekao je Samardžić. 

Povodom toga što su mnoge evropske zemlje pre prijema u evropske institucije ipak morale da reše pitanje prava manjina, Samardžić je istakao da takve paralele ne treba povlačiti u slučaju Kosova. 

"Treba porediti današnjicu sa jučerašnjicom na Kosovu i Metohiji. Ako su prava Srba gažena svih ovih godina i ako oni žive u neizvesnosti, zašto bi sada ulazak takozvanog Kosova u SE nešto promenio? Mislite da bi se ljudi iz SE zainteresovali za to sada, ako nisu svih ovih godina? Naveo sam izveštaj Dika Martija koji je usvojila Parlamentarna skupština SE. Tu postoji jedan oportunizam, svi se drže onoga što govori Berlin ili Brisel ili Vašington, kada je o Kosovu reč. I ne treba očekivati nikakve većine pogotovo od članica EU koje su priznale Kosovo. Poneka se i buni, što je bila šansa za nas da postignemo da se dugo na Komitetu ministara ne postigne dvotrećinska većina za prihvatanje zahteva Kosova za članstvo u SE, a to se moglo samo ukazivanjem na položaj Srba i na to da Srbija nikada neće priznati Kosovo", rekao je Samardžić.

Dodao je da se mnoge zemlje EU neće zamerati ključnim zapadnim igračima, koji sve rade da potvrde kosovsku nezavisnost. 

"Nismo do kraja iskoristili onaj tempo koji smo imali sa poništavanjem priznanja Kosova. Da se to nastavilo, neke zemlje možda ne bi povukle priznanje, to je delikatno, ali ne bi glasale da Kosovo uđe u SE sa argumentom da se tamo ne štite ljudska prava, a SE je zadužen da ih zaštiti", istakao je Samardžić.

Profesor je ocenio da je pretpostavka da bi se ta zaštita Srba poboljšala kada bi primili Kosovo u SE "na klimavim nogama". 

"Procedura njihovog prijema će verovatno dugo da traje, mada će verovatno na kraju postati član SE. Ali ja ne polažem više u SE nade kao ozbiljnu organizaciju koja može da poboljša položaj Srba na KiM zato što se ni do sada nisu dokazali u toj stvari. Ko je u SE postavio pitanje elementarnog kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu? Nije nikada niko, osim Martija koji je napravio ozbiljnu analizu i to je prihvaćeno, ali primene nema i to je praktično zaboravljena stvar. Albanski premijer Edi Rama je čak tražio da se to skine sa dnevnog reda i da se dokument koji je važeći poništi. Pre će poništiti taj dokument nego što će Srbima dati neku satisfakciju za sve ono što su preživeli i nadu za za bolji život", smatra Samardžić. 

Naveo je i da se može očekivati da će samo od Srbije tražiti da ona pravi nove ustupke, osvrćući se na zahtev izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon da se od Srbije zatraži da povuče svoj glas "protiv" početka procedure prijema Kosova u Savet Evrope, što je ušlo i u konačan izveštaj koji je usvojio EP. 

"Viola fon Kramon je nebitan političar u EU, ona je jedan od 705 poslanika u Evropskom parlamentu. Preko nje drugi šalju određene poruke predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Nije to njen izbor, ona se tu ne pita. To je samo neka vrsta podsećanja na obaveze. I on je dovoljno iskusan da zna da to nije rekla Fon Kramon nego neko ko je njoj rekao da to kaže", kazao je Samardžić.

I istoričar Aleksandar Raković kazao je za Kosovo onlajn da "navodni prijem u Savet Evrope ne garantuje bilo kakvo poboljšanje prava i statusa srpskog naroda na Kosovu, niti SPC na tom prostoru". 

"To su zablude da ta članstva u evroatlantskim i evropskim strukturama garantuju nekom nešto. Imali smo primer Crne Gore koja je učlanjena u NATO i SE, a nikakva prava se nisu garantovala ni srpskom narodu, ni SPC. Takođe imate primer Slovenije, koja ne priznaje status nacionalne manjine Srbima i ako su Srbi po brojnosti drugi narod u toj zemlji. Priznaje se status nacionalne manjine na primer Nemcima, Mađarima i Hrvatima. A Slovenija je članica i SE i EU. Ni u slučaju eventualnog prijema Kosova u SE, to ništa neće garantovati. Srbi i nadalje treba da se bore sa Srbijom za sopstvena prava na Kosovu i Metohiji, da odbrane ono što imaju i da poboljšaju status našeg naroda i SPC", rekao je Raković. 

Dodao je da ne postoje univerzalna pravila za sve zemlje koje su članice evropskih institucija i da se često primenjuju "dvostruki aršini".

"To se selektivno primenjuje i nema nikakve konkretne veze sa SE u vidu obaveznog ispunjavanja nekih obaveza. Kada je reč o Srbima, srpska prava i u Sloveniji i u Hrvatskoj, pa i u Crnoj Gori nisu afirmisana u potpunosti. To su te evropske institucije koje ništa ne garantuju. Posebno se prema srpskom narodu ne primenjuju svi standardi koji bi se možda primenili na druge. Traži se da se ispune manjinska prava onih za koje su neke zemlje susedne zainteresovane kao za svoje manjine. To se više odnosi na pritiske koje uslovljavaju susedne zemlje, nego na pravilo evroatlantskih institucija", navodi Raković. 

On posebno ističe i slučaj Hrvatske i odnosa ove zemlje prema Srbima koji tamo žive.

"Kako se na Hrvatsku primenjivao taj princip zaštite manjinskih prava? Nikako. A oni su članica SE i EU. Taj vid pritiska da se nešto ispuni često se primenjuje selektivno i kao vid pritiska na pojedine ličnosti i vlasti u nekim zemljama. A nekada se uopšte ne primenjuje", kaže Raković.

Naveo je slučajeve separatističkih težnji Katalonije i Kosova, prema kojima je međunarodna zajednica imala potpuno drugačiji pristup.

"Katalonski politički vrh je završio po zatvorima, niko se nije mnogo brinuo za njihova prava, iako su oni hteli da primene isti model koji je Zapad podržao kada je reč albanskim separatistima na tzv. Kosovu. Tu se vidi da postoji potpuna asimetrija, iako je taj katalonski vrh činila elita tog naroda, univerzitetska i politička, oni su završili u zatvorima ili u izgnanstvu. A to se nikada nije desilo sa OVK. Prema tome, nema nikakvog utemeljenja za tvrdnje da će se prijemom tzv. Kosova u SE bilo šta poboljšati za kosovske Srbe", navodi Raković.
 
On ocenjuje da situacija čak može da se pogorša za srpski živalj na Kosovu. 

"Oni mogu da kažu - ušli smo u Savet Evrope i to znači da nam je priznat najviši stepen demokratije, znači, nikakvih problema nema. Ovo je samo još je jedan od načina da se legalizuje Kosovo kao nezavisna država, a sve drugo je deklarativno. Ići će se ka tome da u nekom momentu bude ugrožena SPC. Tu treba naći mehanizme odbrane SPC i njene imovine kao baštine srpskog naroda, koja je još, kada je reč o Unesku, pod nadležnošću Srbije. Pokušaji da se uvuče Kosovo u SE je još jedan pritisak na Srbiju i dodatno komplikovanje inače zakomplikovane situacije u vezi sa KiM", upozorava Raković.