Da li će se, ako evropski plan propadne, o Srbiji i Kosovu odlučivati na nekoj novoj Jalti?

Priča o "novoj Jalti" kao scenariju za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, odnosno o tome da će velike sile same nametnuti rešenje, ukoliko se ne prihvati evropski predlog, za sagovornike Kosovo onlajn je besmislena, a može, kako ocenjuju da služi i kao način da se Srbi uplaše mogućnošću da se veliki dogovore o interesnim sferama, jer bi u tom slučaju više stradala Srbija, nego Kosovo.

Direktor Albanijan posta Baton Hadžiju pre nekoliko dana uputio je kratko javno pismo kolegama novinarima, političarima i civilnom sektoru u Srbiji, u kome je najavio, pozivajući se na „jednog veoma visokog zvaničnika velike zapadne zemlje“, da bi ukoliko ne uspe evropski plan, o sudbini Srbije i Kosova moglo da se odlučuje na "novoj Jalti" i da tom prilikom ni Srbi, ni Albanci ne bi bili u prilici da delegiraju svoje zahteve, niti želje.

Jalta je mesto na Krimskom poluostvu, gde su se u februaru 1945. godine sastali Saveznici, vođe - Rusije, Velike Britanije i SAD - Josif Visarionovič Staljin, Vinston Čerčil i Frenklin Ruzvelt i dogovorili plan za konačno razračunavanje sa Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, a dogovorene su i određene nove teritorijalne podele i sfere uticaja sila pobednica. Događaj je poznat i kao Krimska konferencija.

Istoričar Čedomir Antić ističe da je priča o "novoj Jalti" besmislena i da govori da je obrazovanje i evropskih političara i diplomata na koje se Hadžiu poziva jako opalo.

Podseća da su za zemlje koje nameću evropski predlog stvari već gotove, odnosno da one kažu da je Kosovo nezavisno i da su granice nepromenjive.

„Te granice koje su nepromenjive su administrativne granice unutar Srbije, kao i granica bilo kojeg arondismana u Francuskoj ili landera u Nemačkoj, tako bi trebala da bude granica Kosova“, kaže Antić.

Međutim, dodaje, da se oni koji su prvi priznali nezavisno Kosovo, sada kada je svet pred velikom krizom, postavljaju kao neutralni posmatrači.

Antić podseća da su priznali nezavisno Kosovo po Ahtisarijevom planu koji nije prihvaćen u UN i primećuje da bi po tom planu Srpska pravoslavna crkva trebalo da ima već određen status pre nezavisnosti i donošenja ustava.

Dodaje da je tek sada počelo da se govori o tom statusu i ocenjuje da je to "jedna prevara".

"A to što se Albanci među sobom bore ko je veći Albanac i ko je više učinio za svoju majku zemlju, ko je više Srba proterao, ko će da ponudi Srbiji da bude Nemačka dok će Albanci sa Kosova biti Francuska, to je već njihovo unutrašnje pitanje. Da je reč o jednom čoveku, ja bih rekao da je psihijatrijsko pitanje, ali pošto je reč o više ljudi, mislim da je to nacionalna tragedija i to ne srpska, već albanska", naglaša Antić.

Komentarišući Hadžijuovo pismo, Antić kaže da je potpuno besmisleno i da deluje da ga je pisao neko ko ne zna gotovo ništa o istoriji i ko je pretenciozan.

Ukazuje da kosovski Albanci nisu velika sila i da ne predstavljaju ništa značajnije od bilo kog drugog naroda na Balkanu.

Primećuje da ih "obuzimaju mitomanije koje opsedaju ljude koji imaju svest da istorijski nisu imali državu, da su 'kasnili'".

„Poznato je da oni teže tim megalomanskim grandioznim slikama i poznato je da najveći moderni albanski pisac tvrdi da su Albanci pobedili Nemačku u Drugom svetskom ratu. To je nažalost deo jednog razdoblja u kojem se nalaze istorijski Albanci, oni su sada u jednoj fazi nacionalizma u kojoj su drugi narodi bili većinom pre 150 godina i to će neko vreme tako i ostati", navodi Antić.

Kada je reč o francusko – nemačkom predlogu, Antić smatra da je to diktat jer, prema njegovim rečima, tu nema sporazuma.

Ponekad ga, kako kaže, zasmeje ta količina neskrivenog šovinizma, pretencioznosti i megalomanije albanskih predvodnika iz generacije Batona Hadžijua.

Upitao je šta je to što jednom Albancu ne može da se svidi u tom sporazumu i ukazao da se to može desiti jedino "ako očekuju da okupiraju zemlje od Save do Dunava ili da Srbija slavi dan albanske zastave ili ako očekuju da plemenske jedinice terorističke UČK dođu i okupiraju pola Srbije".

"Sporazum nameće međusobno priznanje Srbije i Kosova. Koliko god na Kosovu neki imali svest iz doba kada su njihovi preci Arbanasi držali Osmansko carstvo i održavali sultane kakav je bio Abdulhamid, niti je Kosovo bilo država ikada, ono je bilo autonomija u okviru Srbije i formalno je to još uvek, niti su dve države ikada ratovale, čak i 1912. godine ratovalo je Osmansko carstvo i Srbija, ne Kosovo, ne Albanija, ne velika Albanija", zaključio je Antić.

Nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović kaže da je priča o "'novoj Jalti' albanska podvala", a da Albanci očekuju da bi ceo Zapad zalegao za Kosovo i da bi u tom slučaju mogli da se namiruju sa drugom stranom samo na račun Srbije, a ne i Kosova.

Kako kaže, to se skriva i u poslednjoj ponudi iz Brisela - da Srbija ne mora da prizna Kosovo, već samo da prepusti Savetu bezbednosti UN da ono odluči o tome.

"Albanci su podigli oružani teroristički ustanak upravo po nagovoru Zapada, a sa istim ciljem - da se sruši teritorijalni integritet Srbije i da se od srpske južne pokrajine napravi država, iako nacionalna manjina po svim mogućim pravilima međunarodnog prava nema pravo na samoopredeljenje i državu", kaže Jovanović.

Smatra da je to što Hadžiiu priča "naoko dobronamerno" - kako bi najbolje bilo da Srbi i Albanci sami reše svoj problem, u suštini "podvala i obmana.

"Zna se da se Albanci za Kosovo neće odreći zapadnih očeva koji su ih napravili i koji garantuju da će da ih prevedu na spasonosnu obalu UN. To je možda jedan paralelni pokušaj sa onim iz Brisela da se drugim načinima postigne isti cilj - da se mi odvojimo od naših prava na Kosovo i da to prepustimo drugima da rešavaju, a zna se unapred šta će drugi da reše", naglašava Jovanović.

Smatra da Srbija ne sme nikada da ispusti iz ruku "tapiju na Kosovo", koju, kako dodaje, predstavlja međunarodno priznato pravo Srbije na Kosovo od 1912. godine, pa na ovamo.

Dodaje da se i u Rezoluciji 1244 na više mesta naglašava suverenitet Srbije na Kosovu, samo što je on, odaje, privremeno suspendovan pod nadzorom UN, dok se konačno ne reši to pitanje.