Zašto u Prištini evropski predlog vide kao kaznu za Kosovo?

Evropski plan kao kazna za Kosovo? Tako barem tvrde mnogobrojni političari, analitičari, ali i pripadnici civilnog sektora u Prištini, koji ne kriju nezadovoljstvo onime što se dogodilo na poslednjem sastanku u Briselu. Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, na Kosovu postoji veliki otpor prema evropskom planu, pre svega jer se nigde ne spominje priznanje od strane Beograda.

Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić za Kosovo onlajn kaže da u Prištini postoji veliki otpor evropskom planu, pre svega zbog izneverenih očekivanja da će se ovim sporazumom naterati Srbija da prizna Kosovo, što se nije dogodilo.

"U prethodnom periodu Kurti je podigao očekivanja šta Kosovo želi postići iz ovog procesa, što sada koriste političke partije kako bi optužile Vladu Kosova za neuspeh u pregovorima. Na ovaj način se pitanje dijaloga i normalizacije odnosa stavlja u kontekst unutrašnje političke borbe za vlast, što je očekivano sa stanovišta ponašanja političkih aktera, ali je kontraproduktivno kada je u pitanju postizanje sporazuma sa Srbijom", kaže Mijačić.

Ekspert za politička pitanja Škeljzen Maljići za Kosovo onlajn navodi da na Kosovu postoji uverenje da međunarodni posrednici u dijalogu prave određene ustupke Srbiji kada je u pitanju evropski predlog.

“Na Kosovu postoji uverenje da EU i posrednici u dijalogu koji rade na sporazumu prave određene ustupke Srbiji i pomeraju granice kompromisa koji je utemeljen u Ahtisarijevom planu i u sporazumima koji su do sad postignuti”, kaže Maljići.

Dodaje da je Srbija na neki način u ovom predlogu favorizovana zbog viših geostrateških ciljeva i interesa dok se od Kosova traže novi ustupci.

“Mislim da je malo politizovana i unutrašnja kosovska priča, ko će potpisati sporazum u kom se nalazi Zajednica srpskih opština kao nekakav novi ustupak i postoji strah od njenog formiranja zbog primera Republike Srpske u BiH”, dodaje Maljići.

Maljići navodi da je utisak da je za EU, SAD i međunarodnu zajednicu bitnije da ima Srbiju u sporazumu jer se donekle podrazumeva da Kosovo mora da potpiše onako kako jeste.

Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike, za Kosovo onlajn ističe da je Kurti kasno shvatio da međunarodna zajednica mora da uvaži i neke zahteve Srbije.

"Građani svoja očekivanja baziraju pre svega na osnovu onoga što im političari obećavaju ili serviraju kao svoju politiku. Ako su obećanja veća data i očekivanja budu ambicioznija, međutim problem nastaje kada su obećanja nerealna, a politika prevaziđena. Kosovski problem ma koliko zavisio od međunarodne zajednice svakako zavisi i od obe strane u procesu pregovora, a ovoga puta Kurti je kasno shvatio da međunarodna zajednica mora da uvaži i neke zahteve Srbije pogotovo one koji su već potpisani. Kurti je svojim rigidnim stavom oko formiranja ZSO i ne priznavanja Briselskog sporazuma u delu za koji smatra da njemu ne odgovara podigao lestvicu očekivanja i tako sebe stavio u nezavidnu poziciju imajući u vidu da će opozicione partije sa pravom da ga napadnu. Po mom ubeđenju taj napad nije zbog sporazuma, veliki deo opozicionara bi sporazum prihvatio, već je napad na Kurtija kao političkog lidera koga bi da smene", kaže Šutanovac i nastavlja: "Sa druge strane, status SPC jeste jedna od važnijih tačaka sporazuma i verujem da će Beograd istrajati na insistiranju da se SPC posebno utemelji u sporazumu. Dešavanja iz 17. marta 2004. su obišla svet, svi su videli na koji način su se ekstremisti odnosili prema SPC tako da je i međunarodnim pregovaračima jasno da i to pitanje mora da se reši kako se vandalizam ne bi ponovio".