Da li je Rama u pravu: Koja je razlika između Kosovo i Kosova?

Edi Rama.jpg
Izvor: Kosovo Online

Opaska premijera Albanije Edija Rame izrečena u Londonu tokom jedne debate u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose prošle nedelje, da se ne kaže "Kosovo", već "Kosova", prema oceni više profesora filologa, sagovornika Kosovo onlajna, izraz je želje da se na međunarodnom planu nametne albanski oblik imena Kosovo, pa čak i najava progona srpskog naziva iz međunarodne terminologije.

Albanskom premijeru ovo nije bio prvi put da promoviše albanski izgovor za naziv Kosovo. On je i tokom obraćanja pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope u oktobru prošle godine rekao da je "došlo vreme da se Kosovo piše kao 'Kosova', kako se i zove, a ne kao 'Kosovo'".

Akademik, filolog Aleksandar Loma kaže za Kosovo onlajn da za "samoproglašenu republiku Kosovo oni koji je priznaju koriste srpski naziv Kosovo ili engleski Republic of Kosovo", a da je izjava Edija Rame izraz želje da se to promeni i na međunarodnom planu nametne albanski oblik imena.  

On objašnjava da se ime Kosovo izvorno odnosi na Kosovo polje kao geografski pojam i znači "polje gde ima (puno) ptica kosova", a da je reč "kos" opšteslovenska. 

"Odjek Kosovskog boja 1389, a potom i drugog 1448. razglasio je srpski toponim širom Evrope, pa su ga i prevodili na strane jezike, na latinski kao Kampus merularum (Campus merularum, merula "ptica kos"), na italijanski kao Pjana dei merli (Piana dei merli "polje kosova"), na nemački kao Amzelfeld (Amselfeld: Amsel "kos"). Italijani i Nemci i danas koriste te prevedene nazive. Albanci su ovo ime preuzeli od Slovena i nisu ga preveli, samo su mu promenili rod iz srednjeg u ženski: Kosóvë (gde se ë izgovara muklo, kao poluglas, u određenom obliku sa članom Kosóva. Promena roda verovatno je bila podstaknuta ženskim rodom albanske reči fuša (fúsha) "polje". Zanimljivo je da među brojnim toponimima slovenskog porekla na tlu same Albanije postoje dva sela Kosóva", navodi profesor Loma.

Podseća da nije usamljen slučaj da se na zahtev pojedinih država njihovo ime menja u drugim jezicima.

"Nekadašnji Cejlon danas nazivamo Šri Lanka, nekadašnju Burmu - Mijanmar, nekadašnju Rodeziju - Zimbabve. Ne bi bilo čudo ni da kosovski Albanci bar delu sveta nametnu svoj zvanični naziv, bilo Kosóva, ili možda Dardanija, po antičkoj oblasti na prostoru Kosova i Metohije, kako je to želeo Ibrahim Rugova", kaže profesor Loma.

Povodom Raminih "jezičkih intervencija", profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Vanja Stanišić kaže za naš portal da je to novi korak u kidanju veza teritorije Kosova sa Srbima.

"To je najava progona našeg naziva Kosova iz međunarodne terminologije, odnosno novi korak u kidanju veza ove teritorije sa Srbima. Ne samo da smo etnički očišćeni s teritorije Kosova, sada je na redu i progon našeg oblika njegovog imena. Albanski oblik Kosova je, inače, albanski izgovor našeg naziva s postpozitivnim određenim članom -a, na primer isto kao albanski oblik Dibra za makedonsko Debar (granična planinska oblast između Albanije i današnje Severne Makedonije. U oba slučaja reč je o albanskom izgovoru izvorno slovenskih naziva. U slučaju makedonskog Debra naziva za gusti šumski predeo (kao i naše Dabar), a u slučaju našega Kosova za Kosovo polje, odakle se naziv Kosovo proširio na celu teritoriju. Nije isključeno da bi neki budući korak mogao da bude preimenovanje i samog naziva Kosova koji i u tom albanizovanom obliku još uvek čuva vezu s nama", kaže Stanišić.

Budući da je Kosovo slovenska reč, lingvista, profesor Miloš Kovačević smatra da je logično da prednost ima slovenski oblik u odnosu na albanski koji je, kaže, samo morfološki modifikovan. 

"Rama se u konkretnom slučaju pozvao na albanski jezik, ali veća je opasnost kada se ne govori 'Kosovo i Metohija'. Kada se izgovara samo Kosovo, prihvata se skraćenje koje su Albanci napravili i tada se pristaje i na prihvatanje albanskog statusa koji ukida Metohiju. Ako se kaže samo Kosovo, onda je već uzeta albanska tačka gledišta", ukazuje profesor Kovačević.