Da li Kurtijev "rat" sa svima vodi u nove izbore na Kosovu?

Aljbin Kurti
Izvor: Koha ditore

Aljbin Kurti postao je deo problema, a ne deo rešenja i on je sada ponovo došao na istu poziciju kao kada ga je Ričard Grenel smenio, smatra analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac, prenosi Politika.

Politika sukoba, veštačko stvaranje tenzija i odbijanje da se preko dijaloga dođe do kompromisa, do te mere, da sada u javnosti ulazi u nesuglasice i sa nekim od najvećih zapadnih zagovornika kosovske nezavisnosti, premijera Aljbina Kurtija dovode u bezizlaznu situaciju.

Njegova politika je zasnovana na raspirivanju mržnje prema Srbima i zato najavljuje nove provokacije na severu, ne bi li zadovoljio bazu partijske podrške, zbog čega sve češće dolazi i do diskusija sa Zapadom.

Ne shvatajući da je Kosovo teritorija pod protektoratom Ujedinjenih nacija, Kurti ne odbacuje samo poštovanje obaveza Prištine iz ranije potpisanih sporazuma, na čemu insistira Beograd, nego čak i sugestije koje dolaze iz SAD i Nemačke, na osnovu kojih bi delovalo da je prištinska strana spremnija na konstruktivnost i ustupke, pa se u diplomatskim krugovima sve više govori da će najverovatnije na jesen južna srpska pokrajina na vanredne izbore.

Da se vlast u Prištini nalazi u izolaciji svedoči i poslednja Kurtijeva poseta Americi, koji se za 18 dana boravka sreo s mahom bivšim i manje poznatim kongresmenima. To je razlog zašto kosovski mediji ismevaju premijera i navode da Kurti, i da je ostao u SAD do Nove godine, ne bi mogao da organizuje sastanke na nivou koje su imali bivši predsednici Ibrahim Rugova, pa i Hašim Tači.

Kada se Kurti vratio u Prištinu, kako "Politika” nezvanično saznaje, Nemačka je tražila od pokrajinskih vlasti da kažu šta je konkretno za njih prihvatljivo da bi bila formirana Zajednica srpskih opština i sa tom konstatacijom pre nekoliko dana u javnosti se pojavila i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon. Ona je i navela da informaciju nije dobila od Kurtija, već s neke druge strane.

Sa ovim predlogom je bila upoznata i Priština, ali ga je lider Samoopredeljenja glatko odbio jer je, po svemu sudeći, procenio da bi mu to bio dodatni problem na sve izvesnijim vanrednim parlamentarnim izborima do kraja godine.

Kada se uzme u obzir da je Kurtijeva politika u samoj pokrajini doživela težak poraz jer je korupcija povećana, kao i cene osnovnih namirnica, a nezaposlenost mladih je veća od 50 odsto, jasno je zašto je on odlučio da sve stavi na jednu kartu – stvaranje sukoba sa Srbima i pokušaj povezivanja Beograda i Moskve pred zapadnom javnošću, kako bi pod tepih stavio gomilu problema koje je prouzrokovao na Kosovu.

Zbog svega deluje da sada ne samo političari iz Nemačke i Velike Britanije već i SAD imaju sve manje razumevanja za ekstremističku politiku koju Kurti vodi.

Tako je bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri ocenio da ne postoji pravi dijalog između Beograda i Prištine, kome posreduje EU. Kao glavnog krivca za to označio je Kurtija, zbog stalnih provokacija i nespremnosti da poštuje postignute sporazume. Kaže da se sve tri strane, Beograd, Priština i EU, samo pretvaraju da se nešto u vezi s dijalogom događa.

"Svi, a posebno EU, treba da prestanu da koriste reč ’dijalog’. Ne postoji pravi dijalog između Srbije i Kosova koji vodi EU”, rekao je Montgomeri i ocenio da je primarni problem Kurti.

A kosovski analitičar Nedžmedin Spahiju izjavio je da bi se predlog o primeni ZSO, za koji je izvestilac Evropskog parlamenta Viola fon Kramon kazala da kosovska vlada ima pripremljen, najviše odnosio na nadležnost koju bi ZSO imala. Kaže da kosovska vlada treba da iznese predlog o formiranju ZSO, jer je ona ta koja je odbila sporazum koji je u Briselu potpisan 2013. godine. Spahiju je istakao da bi razlika u predlogu kosovske vlade o ZSO i sporazuma o ZSO bila u obimu izvršne vlasti. Kako je dodao, Priština će insistirati da nadležnosti ZSO budu što manje, a Beograd da budu što veće. U svakom slučaju, treba doći do kompromisa.

Međutim, narodni poslanik Milovan Drecun kaže da za Beograd nisu prihvatljivi nikakvi novi predlozi o ZSO, već njeno formiranje u skladu sa dogovorom postignutim u Briselu. Naglasio je da niko ne može da nudi nove predloge o ZSO, već da treba do kraja sprovesti ono što je, kako kaže, prištinska strana prihvatila kao svoju obavezu s prvim Briselskim sporazumom, za šta, dodaje, nema političke volje u Prištini.

Komentarišući izjavu Viole fon Kramon da Priština ima predlog za primenu sporazuma o ZSO i da neće odustati od svojih pozicija, rekao je da ona nije pozvana da govori o tome jer nije učesnik procesa dijaloga između Beograda i Prištine.

"Sada smo u fazi kada bi trebalo usvojiti statut ZSO i formirati zajednicu. Očigledno je da Priština to ne želi, a ne znam zašto bi se u sve to petljala Fon Kramonova s najavama nekih mogućih predloga”, naveo je Drecun.

A nekadašnji ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović izjavio je da ne sumnja da Fon Kramonova zna da li kosovska vlada ima ili nema predlog oko primene sporazuma za ZSO, jer je njihov lobista, ali da je sve ispod onoga što je potpisano u Briselskom sporazumu neprihvatljivo za Srbiju. Bivši diplomata je i ubeđen da će predlog Prištine oko primene sporazuma o ZSO biti u okviru kosovskog "ustava”, odnosno ne onako kako je dogovoreno u Briselu.

"To će biti na nivou neke NVO organizacije, a to za nas nije prihvatljivo. Bez nekog radikalnog pritiska na Prištinu, mislim da tu ne može biti napretka i kada je dijalog u pitanju, ali i ZSO, a ja taj pritisak od strane Fon Kramonove, EU i Zapada ne vidim", naveo je Božinović za Kosovo onlajn.

Da Kurti nije čovek kompromisa i dogovora i od starta je odbijao bilo kakav dogovor sa Beogradom, a ZSO decidno, podseća Srđan Graovac.

Za "Politiku” kaže da je Kurti i u prošlom sazivu, kada ga je smenio Ričard Grenel, govorio da nema nameru da poštuje bilo kakve obaveze i da ne mora ništa da sprovede.

"On ne želi da ispoštuje bilo kakvu mogućnost da se formira ZSO i to neće potpisati ni pod pritiskom, a sada je otvoreni pritisak Zapada ne samo po tom pitanju. Kurti je postao deo problema, a ne deo rešenja i on je sada ponovo došao na istu poziciju kao kada ga je Grenel smenio. Mi smo sada u identičnoj situaciji i to znači da Kurti nije odstupio od svog stava ni milimetar. Kao što ni onda nije bio spreman za nastavak pregovora, nije ni danas. Kurti je spreman da žrtvuje svoju poziciju premijera bez obzira na to što bi tako nešto moglo da dovede do novih izbora i što sigurno neće imati podršku kao do sada, jer je za njega prioritet ostvarenje nacionalnog cilja, a to je stvaranje ’velike Albanije’”, kaže Graovac.

Dodaje da svaki eventualni dogovor s Beogradom znači korak dalje od ovog cilja.

Naglašava da je posle pritiska SAD i Crna Gora prihvatila da bude deo projekta "Otvoreni Balkan”, a da se tome opiru Sarajevo i Priština.

"Aljbin Kurti to neće jer njemu ne treba regionalno povezivanje. To je dokaz da s njim nema kompromisa i to Zapad uviđa. Odbacujući svaku mogućnost stvaranja ZSO, pokazuje da kompromise neće praviti ni s Beogradom, ali ni sa Zapadom”, zaključuje Srđan Graovac.