Devet godina ignorisanja Briselskog sporazuma: ZSO je linija sa koje nema povlačenja

Devet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma ključna odredba nije ispunjena – i ne zna se da li će biti primenjena, ni u kom obliku. Kamen spoticanja zbog kojeg je dijalog Beograda i Prištine duboko zamrznut jesu izvršna ovlašćenja namenjena Zajednici srpskih opština koja kosovske institucije odbijaju da sprovedu u život, prenosi Politika.

Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, za šta je garant bila EU, njeno osnivanje nije ni krenulo s mrtve tačke, iako su se u Prištini promenila čak petorica premijera, dve predsednice i jedan predsednik.

Obe strane su nezadovoljne, srpska jer traži da se ispuni dogovoreno i potpisano, dok kosovski Albanci ne žele da Srbi dobiju bilo koji pravni okvir koji bi ih zadržao na vekovnim ognjištima.  

Zajednica srpskih opština je proizvod Briselskog sporazuma Beograda i Prištine, koji su tadašnji premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači potpisali pod okriljem Evropske unije uz prisustvo visoke predstavnice Ketrin Ešton. Tog 19. aprila 2013. dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na Kosovu trebalo u bliskoj budućnosti da donese zajednicu najmanje deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra, a sa ovlašćenjima u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanizmu i ruralnom planiranju.  

Apelacioni sud u Prištini bi uspostavio komisiju u kojoj bi većinu činile srpske sudije i koja bi bila nadležna za sve većinski srpske opštine. Sporazum je bio uslov i za početak pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji. Do uspostavljanja ZSO nije došlo, a Briselski sporazum je dopunjen 2015. godine. Iako je određene odredbe drugog sporazuma kosovski ustavni sud proglasio neustavnim, diskusija o tome koje članove bi trebalo sprovesti i dalje se vodi na Kosovu.  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Srbije Ana Brnabić u razgovorima sa evropskim i svetskim političarima insistiraju da u delo konačno bude sproveden Briselski sporazum kojim je predviđeno formiranje ZSO i to na temelju sporazuma potpisanog 2013. godine. Direktor vladine Kancelarije za KiM Petar Petković kaže da je konceptom ZSO koji je dogovoren u okviru dijaloga Beograda i Prištine trebalo je da bude uspostavljen pouzdan institucionalni mehanizam za zaštitu kolektivnih prava i sprečavanje ugrožavanja fizičke bezbednosti srpskog naroda na Kosovu.

Petković za "Politiku" ističe da bi, da je Priština bila konstruktivna i dalekovida, ZSO uskoro proslavila svoj deveti rođendan, a Beograd i Priština, kao i Srbi i Albanci na terenu, danas bi razgovarali i sarađivali sa više poverenja i na daleko konstruktivniji način.

"Siguran sam i da bismo bili daleko bliže trajnom, održivom i obostranom prihvatljivom rešenju za KiM koje bi stvorilo dugoročnu stabilnost u regionu i obezbedilo zajednički razvoj. Umesto da je formiran ZSO koja bi na valjan način uredila život u većinski srpskim opštinama u pokrajini, svedoci smo kontinuiranih višegodišnjih pokušaja Prištine da na silu promeni realnost na terenu. Podsetiću, Srbima je uskraćivano pravo na lečenje i vakcinaciju, ograničavana sloboda kretanja, prištinske specijalne snage su s dugim cevima i oklopnim vozilima upadale na sever KiM, brutalno prebijale ljude i pucale u Srećka Sofronijevića", kaže Petković.

Umesto deeskalacije koju bi donela ZSO, godinama smo svedoci eskalacije situacije na terenu. Očito najekstremniji politički elementi u Prištini gaje nadu da će Srbi nekud preko noći nestati, a sa njima i potreba da se uopšte bavimo pitanjem opstanka i napretka srpskog naroda na Kosovu. To se, međutim, neće desiti, dodaje Petković, jer Srbija, kao i srpski narod i predsednik Aleksandar Vučić to neće dozvoliti ni po koju cenu.

Danas, tek po koji diplomata u Briselu spomene primenu sporazuma Beograda i Prištine iako su se nedavno gurali da se fotografišu sa potpisnicima tvrdeći da počinje „era pomirenja” ili da je reč o istorijskom dokumentu. Aljbin Kurti je izjavio da neće biti formiranja „jednonacionalne” zajednice opština na Kosovu. A Ketrin Ešton, "kuma" ovog sporazuma, navela je krajem 2020. godine da u njeno vreme nije bilo crvenih linija i da od Srbije nije traženo da prizna Kosovo, a od Kosova da sebe negira kao državu.

Najveći problem primeni Briselskog sporazuma su kosovski Albanci koji namerno nisu sproveli nijednu odluku. Iako su tokom 2015. i 2016. godine zvanično govorili da je u toku pisanje statuta sporazuma, na kraju se ispostavilo da nisu govorili istinu i da nije napisano ni jedno slovo. Evropske diplomate poput Johanesa Hana i Federike Mogerini, koje su tražile da Priština ispuni svoja obećanja,  bile su ismevana i vređane od tadašnjeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja, dok je tadašnja opozicija koja je pobedila u februaru prošle godine – Samoopredeljenje, otvoreno uz pomoć suzavca i nasilnih demonstracija vodila „rat“ protiv sprovođenja ovog dokumenta.

Međutim, međunarodni sporazumi, kakav je Briselski, na koji je EU stavila potpis, stariji su od bilo kog unutrašnjeg prava i zbog toga ustavni sud u Prištini nema nikakve nadležnosti da preispituje ZSO. Obaveza Prištine je da se ispoštuju tačke od prve do 15. i nikakve odluke ustavnog suda ne mogu da dovedu u pitanje osnovanost Briselskog sporazuma i potrebu njegove pune realizacije. O tome je govorio i bivši kosovski premijer Isa Mustafa, koji kaže da je još bivša ambasadorka SAD u Prištini Trejsi En Džejkobson poručila tadašnjim zvaničnicima da ZSO treba osnovati, jer je tako dogovoreno, navodeći "da je to gotova stvar".

"Kada smo otvorili ovo pitanje sa ambasadorkom SAD na Kosovu, ona je rekla: 'Morate da obavite ovaj posao'. Rekao sam: 'Zašto treba da pravimo zajednicu sa izvršnim ovlašćenjima?'. Ona mi je rekla: 'Ovaj posao je dogovoren, postignut je sporazum, ratifikovan je i to treba da se uradi”, preneo je Mustafa i podsetio da ga je ambasadorka Džejkobson obavestila o stavu SAD u vezi sa ZSO navodeći: „Ako idete u Brisel da razgovarate o formiranju nevladine organizacije, znajte da u Briselu neće biti reči o tome. O nevladinim organizacijama se u Briselu ne pregovara."

Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije i šef Koordinacionog Centra za KiM Nebojša Čović ocenjuje da američki i evropski posrednici u dijalogu Beograda i Prištine pokušavaju da dezavuišu Briselski sporazum i ZSO.

"Mislim da smo došli do linije s koje više nema povlačenja, nema popuštanja. Srbija je dala sve za Briselski sporazum. Policija, pravosuđe, institucije, obrazovanje, sve je integrisano. Zdravstvo manje-više. Koliko znam, s naše strane sve je sprovedeno, a zašto nije s njihove? Ko je garant Briselskog sporazuma?", poručio je Čović i dodao da više od 40 sporazuma nije sprovedeno s prištinske strane.

A Petar Petković kaže da je koncept ZSO danas potrebniji više nego ikad dosad jer Srbi na Kosovu  gotovo devet godina kasnije suočavaju s istim, ako ne i opasnijim, izazovima. Poručuje da Beograd neće odustati od insistiranja da ZSO bude formirana u skladu sa slovom Prvog briselskog sporazuma i drugim sporazumima koji definišu strukturu, modalitet i izvršna ovlašćenja, jer sve drugo bi bilo obesmišljavanje dijaloga kao takvog.

"Priština ima instrumente da omogući formiranje ZSO sa svim dogovorenim nadležnostima, ali za to evidentno ne postoji politička volja. Srbija će, kao i do sada, nastaviti da pomaže svom narodu na KiM, a pitanje koje Priština sebi treba da postavi jeste šta su dobili time što ZSO nije formirana i time što je konsekventno dijalog s Beogradom u nekoj vrsti jednostrane blokade. Odgovor je da nisu dobili ništa, a izgubili su i vreme i razvojne šanse, pre svega u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine", zaključuje Petar Petković.

Pet koraka do ZSO

Da bi ZSO bila formirana, prema Briselskom sporazumu predviđeno je pet koraka, a prvi od njih je da vlast u Prištini usvoji dekret, što je pre nekoliko godina uradila vlada na čijem čelu je bio Isa Mustafa. Posle toga, ustavni sud Kosova ovaj dekret mora da potvrdi, čime se stvaraju uslovi da se ZSO uvede u pravni sistem. Ovo predstavlja drugi korak, a treći je da upravljački tim, koji čine četvorica Srba, izradi nacrt statuta Zajednice srpskih opština i dostavi ga Briselu.
Potom, u četvrtoj fazi, delegacije Beograda i Prištine u sedištu EU usaglašavaju detalje pomenutog dokumenta. Kada i to bude okončano, predviđena je osnivačka Skupština ZSO, čime se završava ceo proces. Poslednji potez je možda gotovo sigurno nemoguća misija jer konačni dokument mora da prođe skupštinsku raspravu, koja sigurno neće biti nimalo laka, jer se sve albanske partije na Kosovu otvoreno protive formiranju ZSO. A Upravljački tim za uspostavljanje ZSO, koji bi trebalo da piše Nacrt statuta ima, četiri člana. Tim čine predstavnici srpskih opština sa severa i juga Kosova: Igor Kalamar, Dejan Radojković, Vinka Radosavljević i Svetislav Durlević.

Šta piše u potpisanom dokumentu

* Početni korak osnivanja ZSO je usvajanje Statuta
* Treba da ima predsednika, potpredsednika, veće, statut, odbor, administraciju, odsek za žalbe i zvanične simbole
* Može biti raspuštena jedino odlukom opština članica
*Opštine članice kroz ZSO imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja i imaju pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja
* Ima reprezentativnu ulogu prema centralnoj vlasti i promoviše interese Srba
* Štiti „srpske interese na nacionalnom nivou“, uz mogućnost da blokira izvršenje oduka na svojoj teritoriji ukoliko smatra da je suprotna srpskom interesu
* Ima pravo da predloži amandmane na zakone i regulative relevantne ciljevima
* Imaće svoj budžet koji će se puniti prilozima članova, prihodima od pruženih usluga, donacijama, novčanom podrškom Republike Srbije i kosovskih vlasti
* Delajući u ime asocijacije (zajednice), četiri gradonačelnika opština na severu će Ministarstvu unutrašnjih poslova predati spisak kandidata za mesto regionalnog zapovednika policije.