Dolazak Džejmsa Rubina znak sve veće pažnje SAD regionu Zapadnog Balkana

Amerika je bukvalno "otvorila četvore oči" na Zapadnom Balkanu. Dva izaslanika Stejt departmenta se trenutno nalaze u našem regionu - Gabrijel Eskobar i Džejms Rubin, a sagovornici Kosovo onlajna ovu pojačanu aktivnost Vašingtona povezuju sa ratom u Ukrajini i sa težnjom SAD da se što bolje pozicioniraju na ovom prostoru u vreme kada sve strane pokušavaju da definišu svoje dominantne zone uticaja.

Džejms Rubin, koji je u ovdašnjoj javnosti ostao upamćen kao pomoćnik i portparol nekadašnje državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt, u posetu regionu došao je obavljajujući novu dužnost, kao specijalni izaslanik i koordinator Centra Stejt departmenta SAD za globalno angažovanje.

Zvanično su ga ugostili Podgorica i Skoplje, sledeća stanica je Tirana, dok se na jednoj večeri u Prištini početkom nedelje obreo mimo zvanične agende i bez oficijelnih sastanaka. Paralelno sa ovom Rubinovom mini-turnejom, u poseti Albaniji je i drugi izaslanik, Gabrijel Eskobar.

Rubinovo zvanično polje delovanja je borba protiv dezinformacija, a po dolasku u region izjavio je da je "ceo Zapadni Balkan podložan ruskim i kineskim dezinformacijama", da "veliki deo dolazi iz Srbije" i da je to "veliki problem koji treba da se reši".

Pa ipak, na njegovoj agendi nije se našao Beograd. Za to je i sam dao obrazloženje – da zna, da s obzirom na njegovu prošlost, “verovatno nije najbolji diplomata za susret sa zvaničnicima srpske vlade”. 

Prema oceni Igora Novakovića, direktora istraživanja ISAC fonda, ovo je verovatno bio momenat Rubinove iskrenosti, ali to što on neće posetiti Beograd, kako dodaje, ne znači da je Srbija uskraćena za američku pažnju. 

Povodom toga što Rubin ne dolazi u Beograd, Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da se mora uzeti u obzir da on ima "nečistu savest i da dobro zna zašto ne bi bio dobrodošao".

"Zato je i zaobišao Beograd, ali ako znate sa kojim pedigreom dolazi i da jeste deo lobističkih krugova koji nisu na strani Beograda, onda je njegov dolazak suvišan jer on suštinski dolazi da podrži one koji se smatraju oponentima Beogradu i kojima je Beograd za sve kriv", kaže Graovac.

Iako bez sastanaka sa srpskim zvaničnicima i sa predstavnicima kosovskih vlasti, na kojima smo naviknuti da vidimo drugog izaslanika Stejt departmenta - Gabrijela Eskobara, Rubin se u svojim izjavama dotakao teme dijaloga i Prištine. Iz komšiluka je poručio da misli da će "biti dobra vest za narod Kosova ako njihova zemlja bude deo Evrope u institucionalnom smislu, deo NATO-a, deo zapadnih institucija, čak i ako savršen ishod, koji je priznanje (od strane Srbije), nije postignut".

"Stereo" američkih poruka vezanih za zbivanja na Zapadnom Balkanu, za analitičare nije iznenađenje.

"Rubin ništa nije rekao što nije zvaničan stav SAD: najbolje bi bilo da Beograd prizna samoproklamovanu nezavisnost Kosova, a ako već neće i ne može, onda da se napravi neka vrsta kompromisa koji bi bio najbliže tom priznanju, a da ne bude zvanično priznanje", kaže Graovac. 

On ukazuje da je najveći uticaj Rusije na Balkan preko pitanja Kosova i da bi SAD želele da to eliminišu i da potpuno ponište uticaj Rusije na ovim prostorima i zbog toga im je rešavanje pitanja Kosova sada toliko bitno i zato na tome i insistiraju. 

Navodeći da je ovo vreme velikih previranja zbog rata u Ukrajini, Graovac kaže da živimo u vremenima u kojima se ruši jedan poredak i gradi se novi i sada sve strane pokušavaju da definišu svoju dominantnu zonu uticaja. Dodaje da SAD i EU ne žele nikakav drugi uticaj u regionu kao dominantan u odnosu na njihov.

"Ne žele ni kineski, ni ruski uticaj i zato su toliko angažovani oko ovog regiona. Takođe, SAD ne žele da evropski uticaj bude iznad njihovog, kao što bi Evropljani voleli da imaju ključan uticaj. Imamo preplitanje tih različitih interesa i imam utisak da u ovom trenutku traje borba SAD i EU da se što bolje pozicioniraju u ovom regionu. Iako nastupaju kao saveznici, ono što su i jedni i drugi svesni je da je za njih bolje da imaju početne jače pozicije. To je pozadina svih tih poseta koje su itekako u poslednje vreme aktualizovane", navodi Graovac.

Igor Novaković kaže da je sasvim logično što je u ovom momentu na naš region usmerena povećana pažnja Amerike, i to ne samo na države koje su članice NATO, već i na ostale.

“Imamo rat u Ukrajini, a ovde je ostao trbuh Evrope gde potencijalno može da se dogodi neka ograničena eskalacija za koju postoje lokalni uslovi i SAD gledaju da na sve moguće načine slabe tačke, iz njihove perspektive, zatvore. U tom kontekstu, naročito je bitan odnos sa Srbijom koja je najveća država Zapadnog Balkana zato što postoji nekoliko izazovnih elemenata – pre svih dijalog Beograda i Prištine i unutrašnja situacija u Bosni i Hercegovini, a na obe te situacije Srbija ima uticaj”, navodi Novaković.

Graovac, koji Rubina doživljava kao albanskog lobistu, smatra i da je Rubinova poseta Zapadnom Balkanu povezana sa Milom Đukanovićem i nekim bošnjačkim krugovima. Dodaje da je činjenica da Đukanović odlazi i da se Izetbegović potiskuje sa scene i da nema sumnje da mnogima to ne odgovara, pogotovu onima koji su navikli da ti ljudi budu deo njihovog logističkog kluba, a da "Džejms Rubin sigurno spada u takve".