ESD: Za jačanje autoriteta EU na Zapadnom Balkanu potrebno ponovno oživljavanje proširenja

Bezbednosna politika EU je pomogla u održavanju mira na Zapadnom Balkanu od početka 2000-ih, ali institucionalne reforme su i dalje nepotpune, a spoljni akteri dobijaju na značaju, zaključak je analize portala Evropska bezbednost i odbrana (ESD).

Decenijama je region Jugoistočne Evrope, sada poznat kao Zapadni Balkan, predstavljao stratešku, mada veoma nestabilnu, granicu Evrope. Zapadni Balkan danas obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu (BiH), Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Ovaj specifični region je poslednjih godina oblikovan postkonfliktnim i postkomunističkim nasleđem, kao i trajnom etničkom i političkom dinamikom. Region se sve više nalazi usred delikatnog balansiranja između rivalskih geopolitičkih agendi – među kojima su najvažnije Evropska unija, Rusija i Sjedinjene Države.

Kako Brisel nastoji da čvrsto učvrsti region u svojoj orbiti i podrži mir i stabilnost u regionu, EU je angažovala kombinaciju civilnih i vojnih instrumenata u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP), navodi se u analizi, a prenosi Albanjjan post. 

Zašto je Balkan važan za Brisel?

Pokretačka snaga iza angažovanja EU u regionu uglavnom se zasniva na geografskoj, istorijskoj i strateškoj nužnosti. Balkan se nalazi na raskrsnici Evrope i šire mediteranske periferije – uvek koridor za trgovinu, migracije, etnička i plemenska rivalstva i, na kraju krajeva, sukobe.

Na Samitu EU u Solunu 2003.godine Brisel je dao jasno i smelo obećanje: sve države Zapadnog Balkana biće smatrane „potencijalnim kandidatima“ za članstvo. Međutim, pristupanje EU ostaje nedostižno za većinu u regionu.

Umesto toga, uticaj EU je delovao prvenstveno kroz mehanizme meke moći – uslovljavanje, pomoć i fragmentirano diplomatsko angažovanje – ali i kroz direktne intervencije u oblasti odbrane i bezbednosti u okviru ZBOP-a. Ovaj dvostrani pristup – ponuda punopravnog članstva zajedno sa snažnom bezbednosnom saradnjom – čini temelj politike EU na Balkanu.

Međutim, efikasnost ove arhitekture je sada pod lupom, posebno kako se geopolitička konkurencija intenzivira, navodi ESD.

Bezbednost EU u akciji

Bezbednosno prisustvo EU na Zapadnom Balkanu obezbeđuje se kroz civilno i vojno angažovanje na terenu.

Najvidljivije vojno prisustvo EU na Zapadnom Balkanu je Eufor (EU snage) Altea, operacija ZSBO-a pokrenuta u decembru 2004. godine nakon povlačenja misije Sfora Natoa. Sfor je nasledio misiju Ifora Natoa, koja je imala zadatak da obezbedi bezbednost na terenu dok su preduzeti prvi koraci ka sprovođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Eufor Altea, koju je prvobitno činilo oko 7.000 vojnika iz niza evropskih oružanih snaga (uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju, Tursku i Ujedinjeno Kraljevstvo), i dalje deluje pod godišnje obnovljenim mandatom Saveta bezbednosti UN.

Međutim, broj pripadnika Eufora je značajno smanjen poslednjih godina, a njegovi trenutni zadaci se više fokusiraju na obuku i podršku Oružanim snagama BiH i služenje kao snage za brzo reagovanje u slučaju nemira.

Misija takođe podržava put Bosne i Hercegovine ka evroatlantskim integracijama i nastavlja da deluje kao stabilizujuće prisustvo u regionu. Danas, 22 zemlje doprinose sa oko 1.100 vojnika, trenutno pod rumunskim vođstvom, a Austrija, Mađarska i Rumunija su glavni doprinosioci.

Mandat Eufora je obnovljen u novembru 2023. godine, a povećanje broja trupa je došlo u kontekstu visokih političkih tenzija u zemlji, posebno razdorne separatističke retorike koja dolazi iz srpskog entiteta, Republike Srpske, i njenog sve ratobornijeg predsednika Milorada Dodika.

Kritičari tvrde da su trenutne snage premale i loše opremljene da bi značajno sprečile bilo kakvo nasilje velikih razmera ili političku destabilizaciju. Međutim, u trenutnom krhkom okruženju, čak i simbolično evropsko prisustvo i trupe na terenu nose stratešku težinu.

EULEKS

Pokrenuta 2008. godine, misija EU na Kosovu predstavlja do sada najambiciozniju misiju EU u oblasti vladavine prava. Od svog osnivanja, njen glavni fokus je bio da pomogne Kosovu u izgradnji profesionalnog i potpuno funkcionalnog pravosudnog sistema, policijske službe i carinske vlasti.

Prvobitno zamišljena kao hibridna misija sa izvršnim ovlašćenjima, predviđalo se da će misija doneti legitimitet i ojačati ukupne kapacitete novih kosovskih institucija.

Međutim, Euleks se od samog početka suočava sa širokim kritikama, ne samo zato što je njegov mandat više puta revidiran, smanjujući njegove predviđene izvršne funkcije, sa savetodavnom ulogom u srži njegovih napora.

Euleks je optužen za neefikasan, netransparentan, sa ograničenim uticajem u ključnim oblastima svog mandata, kao što su borba protiv korupcije ili borba protiv organizovanog kriminala. Više bivših tužilaca i zvaničnika Euleksa suočilo se sa optužbama za nedolično ponašanje, što je dovelo do pitanja kredibiliteta.

Uprkos tome, Euleks pruža stabilizujuću ulogu u veoma osporavanom i složenom političkom okruženju, posebno u severnom delu Kosova, „gde otpor kosovskih Srba suverenitetu Kosova ostaje ukorenjen i nepokolebljiv“. Posredovanje koje predvodi EU u dijalogu između Srbije i Kosova, iako prvenstveno političko, podržava lokalno prisustvo Euleksa širom Kosova.

Ostale civilne misije – napori za izgradnju kapaciteta sa velikim uticajem

Napori EU

Da li je odbrambena i bezbednosna politika EU bila efikasna na Zapadnom Balkanu zavisi od utvrđenih kriterijuma za evaluaciju – bilo da se radi o očuvanju mira, jačanju lokalnih institucija ili povećanju kredibiliteta EU u regionu.

Na čast EU, prema Deklaraciji o ekonomskom razvoju, nije bilo ozbiljnog nasilja ili oružanog sukoba na Zapadnom Balkanu pod njenim nadzorom od početka 2000-ih.

Tradicionalno nestabilan region Evrope sada je uglavnom miran – mada daleko od opasnog. Zasluge za to se mogu pripisati zajedničkoj ulozi angažovanja EU i Natoa na terenu. Sa svoje strane, iako skromne i po veličini i po obimu, Eufor Altea nastavlja da služi kao opipljivo stabilizujuće prisustvo u Bosni i Hercegovini, dok na Kosovu Euleks radeći zajedno sa Kforom (Natoove kosovske snage), igra ključnu ulogu u sprečavanju ponovnog izbijanja nasilja na Kosovu.

Međutim, odsustvo sukoba ne znači automatski mir, jer postoje česte političke krize i tenzije ostaju, svemu tome ne pomaže činjenica da su neke države Zapadnog Balkana i dalje funkcionalno krhke.

Vladavina prava i institucionalna reforma

Fokus EU na vladavinu prava i demokratske reforme imao je samo ograničen uspeh, prema ESD-u.

Pravosuđe na Kosovu je slabo, uprkos 17 godina angažovanja Euleksa. Vidljiv je izvestan napredak, posebno u Severnoj Makedoniji, nakon što je bila primorana da reši spor oko imena sa Grčkom pre nego što se pridružila Natou 2020. godine.

Sistemske i institucionalne reforme koje zahteva Brisel često se sprovode samo selektivno. Kritičari napora EU ponovo tvrde da angažovanje Brisela ima ograničen uticaj s obzirom na nedostatak čvrstih rokova za pristupanje, čime se umanjuje transformativna moć uslovljavanja EU.

Možda najzabrinjavajući trend na Zapadnom Balkanu za Brisel je postepeni gubitak kredibiliteta EU, o čemu svedoči široko rasprostranjen i veoma realan zamor od proširenja među javnošću regiona, a takođe i u mnogim prestonicama Evrope.

Gotovo stalno menjanje ciljeva EU u pogledu rokova i uslova pristupanja, bilateralni sporovi koji odlažu ili ometaju pristupanje, nije iznenađujuće što je javnost postala sve skeptičnija prema članstvu u EU.

Dok Brisel odugovlači, drugi ne gube vreme intervenišući – posebno Rusija, Kina i Turska, piše ESD.

Jasan slučaj ovde je intervencija Moskve u Republici Srpskoj (BiH), inicijativa Kine i kulturna, verska i ekonomska diplomatija Turske, sve to doprinosi slabljenju meke moći EU u regionu.

Kredibilitet EU u regionu je takođe povezan sa nizom srodnih izazova. To uključuje nedostatak strateške koherentnosti: spoljna i bezbednosna politika EU se ne komunicira uvek efikasno. Sukobljeni interesi država članica – poput podrške Mađarske Srbiji ili nepriznavanja Kosova od strane pet država članica – svakako komplikuju svako jedinstveno angažovanje.

Ovaj nedostatak koherentnosti se snažno oseća, ne samo u BiH, jer je efikasnost Eufora dovedena u pitanje zbog nedostatka dosledne političke linije iz Brisela.

Još jedan izazov je geopolitičko takmičenje, obeleženo ponovnim oživljavanjem rivalstva velikih sila – posebno zato što se Rusija i Kina sada potvrđuju u regionu gde su obe bile upadljivo odsutne u skorijoj prošlosti. To je negativno uticalo na napore EU da region u potpunosti uvrsti u svoju orbitu. Velika kineska ulaganja u infrastrukturu širom regiona često dolaze bez ikakvih uslova, što uslovnost EU čini još manje privlačnom.

Hoće li EU trijumfovati?

Da bi Brisel potvrdio svoj kredibilitet i autoritet u regionu, mora da prevaziđe jednostavno angažovanje u upravljanju krizama i da primeni ambiciozniji i potpuno integrisaniji pristup svom projektu pristupanja.

Prema ESD-u, to bi trebalo učiniti oživljavanjem proširenja, jer obećanje članstva u EU i dalje predstavlja najmoćnije oruđe u rukama EU.

Ubrzavanje procesa pristupanja bi jasno pokazalo da se reforme zaista isplate. Takođe bi oživelo širu podršku građana projektu EU na drugim mestima i ublažilo dominantni nacionalistički narativ u različitim delovima regiona.

Jedinstven i koherentan stav EU je neophodan, naglašava ESD, što zahteva ne samo dosledne poruke već i kredibilan i uticajan diplomatski angažman kako bi se tom glasu dao pravi uticaj.

Iako je mnogo kritikovana odbrambena i bezbednosna politika EU na Zapadnom Balkanu možda postigla izvestan uspeh u očuvanju mira, njenu krajnju efikasnost potkopavaju stalne unutrašnje podele i veća spoljna konkurencija.

Alatke EU za značajan uticaj već postoje, ali je EU previše nevoljna i previše nedosledna da bi u potpunosti iskoristila svoje raspoložive instrumente.

Sa ratom koji besni u Ukrajini i obnovljenom nestabilnošću koja se kao rezultat toga javlja na evropskom kontinentu, EU može da uradi jednu od dve stvari.

Može da oživi svoju posvećenost i obećanja zemljama Zapadnog Balkana i da to potkrepi realnim vremenskim rokovima, ozbiljnim resursima i da odobri članstvo onima koje su postigle dovoljan napredak – ili, u senci veoma stvarne borbe na život ili smrt Ukrajine, EU može da prepusti uticaj koji je nekada imala drugim globalnim igračima.