EU bez plana za integraciju Zapadnog Balkana

Godine 1971. zaposleni u CIA napisali su dokument na 12 stranica pod naslovom "Makedonski sindrom", koji sadrži analizu istorijskih sporova jugoistočne Evrope, prenosi Albanijan post.

Njegovi autori možda neće biti iznenađeni kada saznaju da, uprkos drugačijem geopolitičkom kontekstu našeg vremena, tenzije oko makedonskog identiteta o kojima se govori u dokumentu američke obaveštajne agencije i danas ostaju nerešene.

Iz ovih razloga, preuranjeno je slaviti početak pregovaračkog procesa kroz koji Severna Makedonija i Albanija u principu mogu da se pridruže bloku.

Severna Makedonija je 2005. godine predložena kao kandidat za članstvo u EU, pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, dok je Albanija kandidat od 2014. godine.

Međutim, neuobičajeni uslovi vezani za put Severne Makedonije ka EU izazivaju zabrinutost. Hrabro, evropski lideri su odgovorili na napad Rusije na Ukrajinu davši status kandidata prošlog meseca Ukrajini i Moldaviji.

Oni su takođe ubrzali proces za Severnu Makedoniju i Albaniju kako se ne bi smatrali da zanemaruju države Zapadnog Balkana koje su kucale na vrata većim delom ovog veka.Ali u svojoj žurbi da urade pravu stvar, lideri EU su nagomilali nevolje za budućnost.

U suštini, oni pozivaju Severnu Makedoniju da se pridruži, ali kažu da se to neće dogoditi ako ne ispuni niz rigoroznih zahteva koje je postavila susedna Bugarska. To se uglavnom odnosi na jezik, nacionalni identitet i istoriju.

Na svakom koraku pristupnih pregovora Bugarska ima moć da ih zaustavi ili odloži izjavom da Severna Makedonija izbegava svoje obaveze. Uslovi Bugarske daleko prevazilaze formalne kriterijume za pristupanje EU. 

Ovo poslednje se uglavnom odnosi na ispunjavanje standarda EU za slobodnu tržišnu ekonomiju i demokratiju i uključivanje zakonodavstva EU u nacionalno zakonodavstvo.

Da bi se pridružio EU, nijedan prethodni kandidat nikada nije bio primoran da se povinuje zahtevima druge zemlje o pitanjima kao što su tumačenja istorije koja nikada ne mogu imati trajni i utvrđeni odgovor.Ali Bugarska je u EU, pošto se pridružila 2007. godine, a Severna Makedonija je kandidat.

Neprijatna istina je da Sofija "ima moć".

Potvrđujući stav Bugarske, EU, za koju je mislila da je jedini put napred, ne samo da se uklonila kao nepristrasni arbitar između dve zemlje, već je omogućila da se sa sličnim preprekama suočavaju i druge zemlje, drugi zapadni Balkan.

Na primer, ovog meseca izbio je spor između Hrvatske, koja je u EU, i Srbije, koja je kandidat, oko planirane posete predsednika Aleksandra Vučića.

Šta ako bi jednog dana Hrvatska sledila primer Bugarske i zahtevala da Srbija prihvati hrvatsko čitanje istorije Jugoslavije 20. veka?

U odbranu EU, parlament Severne Makedonije prošle nedelje je odobrio protokol koji uključuje uslove Bugarske. Ali to je samo pola priče.

Sofija insistira da njen sused mora da promeni ustav kako bi bugarskoj manjini u Severnoj Makedoniji dao zvanični status. Za to će biti potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, što se trenutno čini dalekom perspektivom. Problem manjina sažima jednostrani pristup EU.

Severna Makedonija će morati da izmeni svoj ustav, ali Bugarska nije u obavezi da štiti prava svoje makedonske manjine, uprkos brojnim presudama Evropskog suda za ljudska prava u prilog ovoj zajednici.

Od uspona moderne makedonske nacionalne svesti u 19. i 20. veku, Bugarska se bori sa samim konceptom posebne makedonske nacije.

Kada se Jugoslavija raspala 1990-ih, Bugarska je bila prva zemlja koja je priznala novu makedonsku državu. Ali ona ne zna makedonski jezik, smatrajući ga ogrankom bugarskog.

U dokumentu CIA iz 1971. primećuje se: "Sofija tvrdi da su svi Makedonci zaista etnički Bugari odsečeni od matice".

U Severnoj Makedoniji neki nacionalisti definitivno zvuče kao da polažu teritorijalne ili kulturne pretenzije svojim susedima.Zbog toga je bilo od vitalnog značaja da zemlja reši svoje nesuglasice sa Grčkom u Prespanskom sporazumu iz 2018.godine.

Međutim, pokazujući naklonost Bugarskoj u odnosu na Severnu Makedoniju, EU je možda poremetila planove u projektu proširenja Balkana za koji tvrdi da ga podržava.