Kad poziv u pomoć ostane bez odgovora: Ubistvo Arljinde Zekaj mora dovesti do promena u sistemu

Ubistvo Arljinde Zekaj, za koje je osumnjičen njen dever, pokrenulo je talas protesta na Kosovu, a građani traže pravdu, odgovornost i smene, ukazujući na greške institucija, jer je žrtva prijavljivala nasilje u porodici. Sagovornici Kosovo onlajna saglasni su da taj slučaj mora dovesti do promena u sistemu, budući da institucije ne rade dovoljno dobro svoj posao, i ukazuju da se svaki poziv u pomoć mora shvatiti ozbiljno, jer žrtve nasilja u porodici moraju biti zaštićene.

Piše: Katarina Saičić

Arljindu Zekaj je 25. oktobra ubio bivši dever u selu Vitomirica kod Peći. Ona je i tog kobnog dana prijavila supruga za nasilje - oboje su dali izjavu u policiji, gde je on zadržan na 48 sati. Ona je, međutim, kako je saopštila policija, na sopstveni zahtev vraćena u svoj dom. Tu joj, međutim, nije bilo spasa. Oko 21.10 pronađena je mrtva.

U međuvremenu, Osnovno tužilaštvo u Peći saopštilo je da je 22. oktobra primilo podnesak Arljinde Zekaj u kojem je zatražila hitno preduzimanje mera protiv pojedinih službenika, tvrdeći da su propustili da ispune svoje službene dužnosti prilikom postupanja u njenim slučajevima, uključujući izvršenje ranije sudske odluke.

I to je ono što je posebno uznemirilo javnost na Kosovu - žrtva je zaštitu tražila, ali je nije dobila.

Arljinda Zekaj je osma žena ubijena od početka godina na Kosovu, a stručnjaci navode da je to veoma visok procenat u odnosu na broj stanovnika.

Prema podacima zvanične baze statistike nasilja u porodici Minsitarstva pravde Kosova, od januara do septembra ove policiji su prijavljena 2.052 slučaja nasilja u porodici, u kojima je evidentirano 1.626 žrtava ženskog pola.

Ubistvo žene i majke dečaka, pokrenulo je talas protesta, usledile su suspenzije 11 policijskih službenika i dvoje tužilaca, ostavku je podneo direktor Kosovske policije Gazmend Hodža, a formiran je parlamentarni istražni odbor. Predsednik tog odbora Burim Ramadani poručio je da će ono ispitati propuste u slučaju ubistva Arljinde Zekaj, a predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju zatražila je da se svi zvaničnici odazovu pozivu odbora, ali i da se u istragu uključi Specijalno tužilaštvo.

Utvrđeni propusti

U postupanju nakon zločina, Policijski inspektorat Kosova je utvrdio da policija nije dokumentovala izvršenje zaštitne mere koju je sud izdao 7. septembra. Druga zaštitna mera, izdata 16. oktobra, sprovedena je tek 22. oktobra, šest dana kasnije, nakon intervencije Inspektorata.

Tužilačko veće Kosova suspendovalo je glavnu tužiteljku Osnovnog tužilaštva u Peći Ljumturije Vučetaj, kao i postupajuću tužiteljku u slučaju Zekaj, Arljinde Nalbani Gacaferi na predlog glavnog tužioca Kosova Zejnule Gašija, koji je pokrenuo disciplinski postupak zbog propusta.

Građani su na protestima tražili ostavke ministara pravde i policije Donike Gervale i Dželjalja Svečlje, što su oni to odbili, navodeći da takav čin ne bi doprineo zaštiti žena.

Svaki poziv u pomoć mora se shvatiti ozbiljno 

Programska službenica ACDC Ines Aljović ukazala je da institucije, kada je reč o nasilju nad ženama u svakom obliku, već godinama unazad ne rade dovoljno dobro svoj posao. Istakla je da koordinacija između nadležnih institucija godinama nije na nezadovoljavajućem nivou, posebno kada je reč o komunikaciji centara za socijalni rad sa drugim institucijama.

„Činjenica je da institucije, kada govorimo o nasilju nad ženama u svakom obliku, već godinama unazad ne rade dovoljno dobro svoj posao. Taj vremenski period možemo posmatrati i mnogo šire. Ne bih se osvrnula samo na rad policije, koji je svakako problematičan i čija se odgovornost ne može izbeći, već bih odgovornost proširila i na tužilaštvo, sud, centre za socijalni rad i zaštitnike žrtava“, navela je Aljović za Kosovo onlajn.

Slučaj Arljinde Zekaj, prema njenim rečima, ukazuje na posledice nefunkcionisanja institucija i izostanka njihove međusobne saradnje. 

„Ovaj slučaj je samo još jedan primer kako nerad institucija i nedovoljna koordinacija mogu, nažalost, vrlo lako dovesti do femicida, odnosno ubistva jedne žene “, navela je ona.

Osvrćući se na ostavku najvišeg policijskog funkcionera Gazmenda Hodže, ocenila je da takav potez predstavlja moralni i politički čin, ali da sam po sebi ne garantuje promene u radu institucija.

„Ja bih se više usmerila na ono što je van politike, a to je preispitivanje rada apsolutno svake institucije koja je bila uključena u ovaj slučaj, ali i onih koje su generalno uključene u slučajeve koji se tiču porodičnih odnosa, posebno kada je reč o fizičkom nasilju nad ženama“, rekla je Aljović.

Kao posebno zabrinjavajuću okolnost u slučaju Zekaj izdvojila je činjenicu da upozorenja žrtve o mogućem tragičnom ishodu nisu shvaćena ozbiljno, kao i da propisane mere zaštite nisu sprovedene. Svaki poziv žrtve za pomoć mora biti shvaćen ozbiljno, a policija, iako nije jedina institucija zadužena za zaštitu, mora reagovati i omogućiti povezivanje žrtve sa ostalim nadležnim službama, podvukla je Aljović.

Kriv ubica, ali odgovorne institucije

Za ubistvo Arljinde Zekaj, prema mišljenju građana Prištine sa kojima su razgovarali reporteri Kosovo onlajna, kriv je ubica, ali smatraju da je odgovornost na institucijama koje nisu uradile dovoljno da je zaštite, kao i na celom društvu.

„Ubica je kriv za njeno ubistvo, a odgovornost je i na institucijama. Trebalo je da joj pomognu i da je podrže. Zaplakaću, jer je to veoma tužno“, kazala nam je meštanka Prištine.

Njena sugrađanka odgovornost vidi u institucijama.

„Očigledno je da je država kriva, definitivno je država kriva“, rekla je ona.

Za još jednu stanovnicu Prištine ovo ubistvo je neuspeh institucija koje, kako je navela, nisu izdvojile dovoljno finansijskih sredstava i čiji mehanizmi za žaštitu žrtava ne funkcionišu.

Još jedna građanka Prištine odgovornost vidi na društvu.

„Svi mi imamo odgovornost kao društvo“, rekla je ona.

„Ubistvo iz časti“

Žrtve nasilja treba da zatraže pomoć institucija, a kada to učine moraju biti bezbedne, kaže predstavnica Autonomnog ženskog centra iz Beograda Vanja Macanović povodom slučaja Arljinde Zekaj i napominje da je, ukoliko se broj ubijenih žena posmatra u odnosu na broj stanovnika, na Kosovu taj procenat značajan.

„Ono što ženske organizacije svuda u svetu traže, jeste da se ovi slučajevi preispitaju, da se ustanovi gde je došlo do propusta institucija. Važno je da se vidi koje su to karike u procesu zaštite zakazale i gde postoji nerazumevanje“, rekla je Macanović za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je slučaj Zekaj veoma specifičan budući da je u pitanju komplikovano ubistvo.

„Nju nije ubio suprug koji je u tom momentu pritvoren, nju je ubio dever. Ovaj femicid faktički ima veze sa onim što se zove ´ubistvo iz časti´. Ona je navodno ukaljala čast porodice svog supruga time što ga je prijavila i što je pritvoren, nakon čega je dobila privremenu meru u kojoj se dete poverava njoj. Kod ´ubistva iz časti´, najčešće se najmlađem muškom članu porodice nalaže da ubije “, zapitala je Macanović.

Važna procena rizika

Podseća da i na Kosovu postoji hitna mera zabrana prilaska, ali da treba još puno da se radi na unapređenju zaštite žena od nasilja.

„Važna je procena rizika. Pitanje te procene koliko je ko opasan, ne odnosi se samo na učinioca. Treba proceniti i članove primarne porodice nasilnika i razgovarati o tome sa ženom. Kada se nama obrate žrtve nasilja, prvo radimo procenu rizika. Tu postoje određene crvene zastavice koje ukazuju da vi možete biti teže povređeni ili ubijeni“, objasnila je Macanović.

Ističe da žrtve nakon prijave moraju da budu bezbedne.

„Mora da se pravi plan kako da žrtva ostane bezbedna nakon prijave. To institucije i dalje, na žalost, ne razumeju, ni šira javnost. Šta god žrtva nasilja uradi, nikad nije dovoljno dobro i uvek ima nešto što se kritikuje. Naći se u situaciji da budete žrtva nasilja, uopšte nije lako ni jednostavno. Pozivam sve koji znaju žene koje žive u nasilju, da ih ohrabre da se prvo jave ženskim organizacijama koje postoje i na Kosovu“, apelovala je Macanović.

Nije izolovan problem

Kada je u pitanju odgovornost, predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo izjavila je za Kosovo onlajn da nasilje nad ženama nije izolovan problem, već ozbiljan društveni i institucionalni izazov, ne samo na Kosovu, već i u regionu, i da je femicid upozorenje da sistem zaštite žena mora da funkcioniše.

Slučaj Zekaj, otvorio je ozbiljna pitanja o odgovornosti institucija koje imaju zakonsku obavezu da štite živote žena, kaže Rikalo.

„Smatram da je neophodno hitno, temeljno i nepristrasno ispitati postupanje svih nadležnih institucija, od prijema prijava i procene rizika, do razmene informacija i sprovođenja konkretnih mera zaštite. Svaka prijava nasilja i svako upozorenje žene moraju se shvatiti ozbiljno. Nijedna prijava ne sme ostati bez odgovora, niti žena koja traži pomoć sme biti prepuštena sama sebi“, rekla je Rikalo.

Femicid je najteži ishod nasilja nad ženama, dodala je Rikalo, a njegovo sprečavanje zahteva efikasniju saradnju policije, tužilaštva, sudova i centara za socijalni rad, kontinuiranu procenu rizika, doslednu primenu zaštitnih mera i odgovornost za svaki eventualni propust.

„Slučaj Arljinde Zekaj mora biti povod za konkretne i trajne promene, a ne još jedan slučaj koji će javnost pamtiti samo nekoliko dana. Zaštita života žena mora biti prioritet institucija, a odgovornost za njihov rad obaveza, ne izbor. Ne smemo dozvoliti da se pomoć traži tek nakon što bude prekasno“, poručila je Rikalo.