General Grinkevič: Optimizacija Kfora počela, Nato neće dozvoliti nastanak bezbednosnog vakuuma

U ekskluzivnom intervjuu za Kosovo onlajn general Ratnog vazduhoplovstva SAD i vrhovni saveznički komandant za Evropu Aleksus G. Grinkevič rekao je da bezbednosnu situaciju na Kosovu ocenjuje kao uglavnom stabilnu i da će se optimizacija snaga Kfora sprovoditi postepeno, u skladu sa stanjem na terenu.

Piše: Veljko Nestorović

Grinkevič je istakao da bi broj pripadnika Kfora tokom narednih godinu dana trebalo da se vrati na nivo od oko 3.500 vojnika, ali i naglasio da bi taj proces mogao biti poništen ukoliko to budu zahtevala bezbednosna dešavanja, poručujući da Nato neće dozvoliti nastanak bezbednosnog vakuuma.

Kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju na Kosovu?

Trenutno ocenjujem situaciju kao uglavnom stabilnu. Upravo zbog takve stabilnosti, prisustvo Kfora može se prilagoditi u skladu sa okolnostima, uz istovremeno efikasno očuvanje bezbednog okruženja za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, kao i slobode kretanja. To činimo u svakom trenutku i nepristrasno, u skladu sa dugoročnim mandatom Ujedinjenih nacija, zasnovanim na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, i u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks), u skladu sa njihovim ulogama u sistemu bezbednosnog reagovanja. Zbog toga sam u junu, koristeći svoja postojeća ovlašćenja, nakon detaljne analize i procene bezbednosne situacije zasnovane na obaveštajnim podacima, naložio optimizaciju snaga Kfora.

Nato je naveo da je optimizacija snaga Kfora počela zbog poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu. Da li postoji minimalan broj pripadnika Kfora ispod kojeg se brojnost snaga u misiji na Kosovu neće smanjivati? Takođe, da li se prilikom procene bezbednosne situacije uzima u obzir zabrinutost srpske zajednice na Kosovu za sopstvenu bezbednost, posebno na severu?

Tačno tako. Optimizacija snaga Kfora je počela, a, kao što sam već napomenuo, posledica je poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu, koja zahteva stalno praćenje. Budite uvereni da sam redovno informisan o situaciji. Proces optimizacije odvijaće se postepeno, na različitim lokacijama širom Kosova, pri čemu će se brojnost snaga Kfora tokom narednih godinu dana prilagoditi nivou na kojem je bila pre 2023. godine, odnosno na oko 3.500 vojnika, uključujući i američke snage. Time se obezbeđuje da naša vojna misija ostane prilagođena svojoj nameni i usmerena na područja u kojima je bezbednost najpotrebnija, dok se traga za političkim rešenjem. Što se tiče narednog perioda, neću iznositi pretpostavke. Takođe, treba napomenuti da bi ova optimizacija, koja će se sprovoditi u skladu sa stanjem na terenu, mogla biti poništena ukoliko to budu zahtevala relevantna bezbednosna dešavanja. Treba istaći i da Nato nastavlja da podržava dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije, i poziva obe strane da se angažuju na rešavanju preostalih pitanja i postizanju rešenja kojim će se poštovati prava svih zajednica, uključujući i zajednice na severu. To je ključno za dugoročnu bezbednost na Kosovu i stabilnost u regionu. Budite uvereni da je Nato snažno posvećen Zapadnom Balkanu, regionu od strateškog značaja za Alijansu, čija je bezbednost direktno povezana sa bezbednošću evroatlantskog prostora. Nato neće dozvoliti nastanak bezbednosnog vakuuma.

Koliko je važna direktna komunikacija između Kfora i Vojske Srbije u sprečavanju bezbednosnih incidenata?

Smatram da su stalna komunikacija i transparentnost u odnosima sa svim stranama od ključnog značaja. Komandant Kfora, komandant Komande združenih snaga Natoa u Napulju i ja stalno smo angažovani na tom planu, kao i naše štabne strukture. Upravo zato sam u junu posetio Srbiju, a sada sam u poseti Kosovu. Takođe sam posetio Albaniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru.

Kada Kosovska policija, njene specijalne jedinice ili zvanične vlasti u Prištini preduzimaju akcije koje nose rizik od eskalacije tenzija u srpskoj zajednici, Kfor naglašava da deluje kao treća instanca u sistemu bezbednosnog reagovanja, nakon Kosovske policije i Euleksa. Da li Nato u tom pogledu ima definisane „crvene linije“?

To je tačno. Kosovska policija snosi primarnu odgovornost za sprovođenje zakona i istragu sumnjivih kriminalnih aktivnosti, dok Euleks obavlja svoju ulogu u okviru utvrđenog sistema bezbednosnog reagovanja. Kfor, koji nema mandat za sprovođenje zakona, održava blisku koordinaciju sa obe strane, u skladu sa njihovim ulogama u sistemu bezbednosnog reagovanja. Razmena informacija i koordinacija putem utvrđenih kanala odvijaju se redovno, čime se doprinosi boljem uvidu u situaciju i obezbeđuje da odgovarajuće mere mogu biti preduzete kada je to potrebno. Kao što sam već pomenuo, stalna komunikacija i transparentnost u odnosima sa svim stranama od ključnog su značaja. Nato se ne rukovodi „crvenim linijama“. Naš apsolutni prioritet jeste sprovođenje dugogodišnjeg mandata Ujedinjenih nacija, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine. Taj mandat sprovodimo doprinoseći očuvanju bezbednog okruženja za sve ljude koji žive na Kosovu, kao i slobode kretanja. To činimo u svakom trenutku, nepristrasno i u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks), u skladu sa njihovim ulogama u sistemu bezbednosnog reagovanja.