Zapadni Balkan nije primarna meta terorista, ali nije ni pošteđen rizika: Kako sprečiti moguće napade?

Iako Zapadni Balkan trenutno nije među primarnim metama terorističkih organizacija i ne postoje pokazatelji o delovanju čvršće povezanih terorističkih ćelija, potencijalne pretnje i dalje su prisutne. Sagovornici Kosovo onlajna iznose različite procene bezbednosne situacije u regionu - od ocena da nema razloga za uzbunu, do upozorenja da obaveštajne službe nisu dovoljno spremne da odgovore na moguće napade.

Piše: Veljko Nestorović

„Dakle, postoje pojedinačni slučajevi terorizma i radikalizacije pod uticajem islamističkih ideja, ali za sada nismo videli organizovaniju grupu niti čvršće povezanu ćeliju. Zbog toga mislim da nema potrebe za podizanjem stepena uzbune, jer mi se čini da je to više posledica pojedinačnih slučajeva, odnosno onoga što se naziva ’usamljenim vukovima’, nego delovanja neke organizacije“, kaže Vujinović.

Vujinović ističe da islamskim teroristima region nije primarna meta.

„Oni se grupišu u delovima regiona u kojima muslimani čine većinu stanovništva. Njima su mnogo privlačnije mete Beč, Budimpešta i drugi evropski gradovi, nego zemlje Zapadnog Balkana. Razlog je jednostavan, ovde živi veliki broj muslimana, pa postoji bojazan da bi njihovo delovanje moglo da izazove odmazdu prema njima i nanese štetu njihovim sugrađanima.  Rekao bih da je ovo pre svega tranzitno područje, prostor za mobilizaciju i regrutaciju različitih pojedinaca, ali, bojim se, i izvor naoružanja i taktičkog znanja“, ističe Vujinović.

On navodi da je za sprečavanje terorističkih napada neophodna saradnja policija u regionu.

„Niko ne može sam da se bori protiv ovakvih prekograničnih pretnji. Upravo decentralizacija i umreženost predstavljaju prednosti terorističkih grupa. One omogućavaju da, čak i kada se ukloni neka centralna figura, pojedinačne ćelije nastave da funkcionišu. Takva organizacija zahteva od svih u regionu da sarađuju i pravovremeno razmenjuju informacije kako bi mogli preventivno da reaguju i spreče da se nešto slično dogodi.

Profesor prava Bljerim Burjani smatra da je Kosovo kada su u pitanju pretnje od terorizma za sada veoma bezbedno i da nema nikakvih pokazatelja da je njegova bezbednost ugrožena.

Burjani za Kosovo onlajn napominje da ipak to ne znači da ne treba biti spreman za ovakve situacije.

„Policija mora u svakom trenutku da bude spremna da adekvatno reaguje ukoliko dođe do bilo kakvih incidenata ili okolnosti koje bi mogle da ugroze bezbednost“, kaže Burjani.

Na kraju profesor podvlači da nema razloga za zabrinutost.

„Pripravnost mora biti na najvišem nivou, uz angažovanje policije i drugih nadležnih struktura ukoliko se za tim ukaže potreba“, dodao je Burjani.

Politički analitičar i urednik dnevnog lista Tema iz Tirane Ili Pata smatra da albanske obaveštajne službe nisu preduzele odgovarajuće mere za suočavanje sa pretnjom od terorističkih napada, poput nedavnog napada na Ambasadu Izraela u Beogradu, kao i da zemlje Balkana nisu dovoljno spremne za suočavanje sa ovom vrstom pretnje.

Pata navodi da su albanske obaveštajne službe ovo pitanje prepustile političarima i oslonile se na versku toleranciju u društvu.

„U drugim zemljama, poput Italije i Francuske, a da ne govorim o Izraelu, uspeli su da prepoznaju kakav rizik predstavljaju ove grupe. Kod nas to još nije shvaćeno. Zbog toga nismo spremni. Imamo primer napada na Ambasadu Izraela u Beogradu. Srbija je jedna od zemalja sa dobro razvijenim bezbednosnim službama, ali su i tamo godinama pokazivali toleranciju, možda kako ne bi došlo do narušavanja međureligijskih odnosa u zemlji. Ovim grupama ostavljen je prostor za delovanje i mislim da ni Srbija nije dovoljno spremna za ovakvu situaciju“, rekao je Pata.

Analitičar Dejan Andonović smatra da je Zapadni Balkan podložan terorizmu, posebno nakon raspada SFRJ i građanskih ratova, kada su se republike raspale i postale samostalne države. Kako ističe, uvek kada dođe do takvih političkih previranja i sloma državnih sistema, stvara se prostor za delovanje terorističkih organizacija, koje svoje ciljeve mogu mnogo lakše da ostvare u nestabilnim državama, nego u onima koje imaju snažne institucije.

Kada je reč o napadu na Ambasadu Izraela u Beogradu, Andonović podseća da to nije bio prvi takav incident.

„Pre dve godine dogodio se napad na izraelsku ambasadu u Beogradu, kada je korišćen samostrel. Tada je ranjen pripadnik srpskog obezbeđenja, nakon čega je podignut nivo bezbednosti. Sada se dogodio novi napad i verovatno će ponovo biti pojačane mere bezbednosti. Jedno je sigurno – izraelska diplomatska predstavništva uvek su pod najvišim stepenom bezbednosne zaštite, jer znamo kakvu politiku vodi Izrael i da je ta zemlja sve vreme u ratnom stanju. Zbog toga su njegova diplomatska predstavništva u inostranstvu potencijalne mete napada“, objašnjava naš sagovornik.