Kosovo i avio-kompanija: Moguće osnivanje, neizvesna održivost

U ekspozeu u Skupštini Kosova pred izbor sadašnje vlade, premijer Kosova Aljbin Kurti najavio je pokretanje procesa za osnivanje avio-kompanije sa javnim kapitalom. Prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, osnivanje takve kompanije je moguće, ali upozoravaju da samo postojanje tržišta nije garancija njenog uspešnog poslovanja. Kao glavne izazove izdvajaju visoke troškove, snažnu konkurenciju, političke i regulatorne prepreke, kao i potrebu za stručnim kadrom i održivim poslovnim modelom.

Piše: Slobodan Cagić

„U okviru mandata pokrenućemo proces osnivanja avio-kompanije sa javnim kapitalom, u partnerstvu sa kompanijama sa iskustvom iz zemlje i sveta“, najavio je Kurti u ekspozeu 13. septembra 2026. godine.

Ovo nije prvi put da se na Kosovu najavljuje osnivanje avio-kompanije. Tokom 2017. godine, u vreme vlade Ramuša Haradinaja, razmatrana je mogućnost osnivanja državnog prevoznika, o kojem se govorilo i pod nazivom „Er Kosova“.

Tadašnji ministar infrastrukture Palj Lekaj izjavio je da se konsultuje sa stručnjacima i da će se tokom 2018. ozbiljnije pristupiti radu na tom projektu. Inicijativa, međutim, nije dovela do osnivanja licenciranog prevoznika.

Ideja se ponovo pojavila u izbornom programu DSK 2025. godine, uz predlog mešovitog javno-privatnog vlasništva i početnog ulaganja procenjenog na 170 miliona evra. Taj iznos bio je deo stranačkog predloga, a ne zvanična procena Vlade.

Broj putnika na prištinskom aerodromu ukazuje na značajan obim tržišta. Tokom 2025. godine, Međunarodni aerodrom „Adem Jašari“ opslužio je 4.600.484 putnika, što je 13 odsto više nego godinu ranije. Prema podacima Autoriteta civilnog vazduhoplovstva, najprometnije destinacije su bile Bazel, Cirih i Diseldorf.

Kosovo onlajn obratio se kosovskom Autoritetu civilnog vazduhoplovstva sa pitanjima o regulatornim, tehničkim, finansijskim i kadrovskim uslovima za osnivanje avio-kompanije, potrebnim dozvolama i sertifikatima, kao i mogućim ograničenjima njenog poslovanja. Odgovore nismo dobili. Autoritet je za Radio Slobodna Evropa potvrdio da važeći zakoni ne zabranjuju osnivanje avio-kompanije sa javnim kapitalom, ali da bi ona pre početka komercijalnih letova morala da dobije sertifikat avio-operatera i operativnu licencu.

Pitanja o procenjenim troškovima, modelu finansiranja, mogućim privatnim partnerima, rokovima za pokretanje projekta, očekivanim koristima i planovima za obrazovanje i obuku stručnog kadra uputili smo i kabinetu premijera Kosova. Ni odatle nismo dobili odgovor.

Javno-privatno partnerstvo jedini održivi model

Ekonomista iz Prištine Škumbin Misini ocenjuje za Kosovo onlajn da bi osnivanje avio-kompanije na Kosovu moglo da bude održivo samo kroz javno-privatno partnerstvo, uz iznajmljene avione i profesionalno upravljanje, ali ističe da za sada nijedan privatni konzorcijum nije javno najavio ulaganje kapitala u takav projekat.

„Najkonkretnije interesovanje iz poslovnog sektora pokazale su velike turističke agencije iz Prištine, koje već dominiraju tržištem putovanja dijaspore. Kompanija Plej je 2025. godine saopštila da su već odmakli razgovori o pokretanju virtuelne avio-kompanije sa sedištem na Kosovu, zajedno sa tri najveće turističke agencije iz Prištine“, navodi Misini, koji kao moguće osnivače vidi državu, lokalne turističke operatere i stranog avio-prevoznika koji bi obezbedio avione i stručna znanja.

Kako kaže, novi prevoznik morao bi da se takmiči sa kompanijama koje već imaju razvijene mreže linija i veće kapacitete.

„Avio-kompanija sa nekoliko iznajmljenih aviona i usmerenom mrežom linija ka Švajcarskoj, Nemačkoj i Skandinaviji mogla bi da posluje bez gubitaka. To bi bilo moguće jedino ako se kompanijom upravlja na komercijalnim osnovama, bez političkog zapošljavanja i neprofitabilnih linija koje se uvode radi prestiža“, ocenjuje Misini.

Kada je reč o ulozi institucija, smatra da bi država prvenstveno trebalo da stvara uslove za poslovanje, obezbedi regulatorni okvir i podrži obuku pilota i tehničkog osoblja. Podsticaji bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da budu privremeni i vezani za konkretne rezultate, poput novih destinacija, nižih cena karata i otvaranja radnih mesta.

Ukoliko bi država uložila javni novac, Misini predlaže manjinsko vlasništvo, uz snažnog privatnog i stranog partnera, transparentan izbor i nezavisan upravni odbor.

„Najgori ishod bio bi osnivanje kompanije kojom bi upravljali politički postavljeni kadrovi i koja bi svake godine zavisila od budžeta. Zadatak države je da stvori uslove, a poslovanje treba da vode ljudi koji znaju kako se upravlja avio-kompanijom“, zaključuje Misini.

Politički okvir kao ključna prepreka

Nekadašnji generalni direktor JAT-a i osnivač Centavije Predrag Vujović podseća da je osnivanje nacionalne avio-kompanije nekada imalo i simbolički značaj.

„U prošlom veku, kada se Afrika oslobađala, ključna stvar je bila da se naprave zastava, himna i avio-kompanija. Svako je imao svoju avio-kompaniju i država se time legitimisala kao da postoji. Taj princip i taj mentalitet odavno su ukinuti. Ispostavilo se da je to jako skupo, neracionalno i da ne donosi ništa“, objašnjava Vujović za Kosovo onlajn.

Iskustvo sa Centavijom, koju je pokrenuo sredinom 2000-ih, pokazalo mu je da ni dobro pripremljen projekat ne garantuje opstanak ukoliko se ne uzmu u obzir političke okolnosti.

„Sve smo uradili, što bi se reklo, po knjizi, kako struka kaže. Međutim, nismo predvideli političke momente koji su u tom trenutku bili prisutni“, kaže Vujović.

Kada je reč o Kosovu, on ne isključuje mogućnost obezbeđivanja novca, aviona i stručnog kadra, ali smatra da je pre svega potrebno razjasniti međunarodni status budućeg prevoznika.

„Ko osniva kompaniju? Sa kakvim sertifikatima će se ta kompanija pojaviti? Kako izgleda kompanija koja nosi ime Kosova i ima AOC Kosova u odnosu na zemlje koje nisu priznale Kosovo? Šta to znači? Kakve će biti reperkusije? Kako će se kretati i šta će biti sa iznajmljivanjem dela opreme ili čak aviona od nekog trećeg, što će vam se tokom saobraćaja sigurno dogoditi? Kako će se to odraziti na funkcionisanje kompanije? To je jedno od prvih pitanja“, navodi on.

Vujović upozorava da je reč o veoma skupom poslu, ali da novac i kadrovi nisu jedina pitanja koja treba rešiti.

„Pribaviti inženjere, komercijaliste, stjuardese, pilote – to je manji deo. Nije jednostavno, ali to se radi. Međutim, obezbediti politički okvir i da vas tretiraju ravnopravno kao bilo koju drugu kompaniju u Evropi, to treba prethodno raščistiti pre nego što bilo kome padne na pamet da pravi avio-kompaniju“, zaključuje Vujović.

Postepeno razvijanje sopstvenih kapaciteta

Penzionisani kapetan Slobodan Petrov kaže za Kosovo onlajn da bi jedan od mogućih modela za Kosovo bila saradnja sa postojećim prevoznikom. Takva kompanija u početku bi obavljala letove, dok bi domaći partner razvijao sopstveni brend, prodaju i stručne kapacitete.

„Posebno bih razmotrio početnu saradnju sa postojećom avio-kompanijom kroz najam aviona sa posadom i pratećim uslugama ili odgovarajući čarter aranžman, po mogućnosti na tipu aviona koji se planira za buduću sopstvenu flotu“, navodi Petrov.

Prema njegovom predlogu, takav aranžman omogućio bi postepeno osposobljavanje domaćih zaposlenih i prenos znanja.

„Još važniji deo takve saradnje bio bi prenos znanja i praktično osposobljavanje domaćeg kadra kroz odobrene programe, potreban nadzor i odgovarajuća ovlašćenja. To bi obuhvatilo letačko, kabinsko, tehničko, operativno, komercijalno i zemaljsko osoblje“, ističe on.

Kao primer navodi iskustvo iz avio-kompanije Sosoliso u Nigeriji, u čijem je pokretanju učestvovao.

„Počeli smo sa JAT-ovim DC-9 i njegovim resursima, a kompanija je kasnije razvila flotu od pet aviona, uključujući MD-83“, navodi Petrov.

Slobodan Petrov je penzionisani kapetan, instruktor i ispitivač za ovlašćenja za određene tipove aviona. Tokom karijere radio je u JAT-u, a potom učestvovao u pokretanju i razvoju avio-kompanija u Evropi, Africi i Aziji. U Centaviji je obavljao jednu od ključnih funkcija u procesu dobijanja AOC i treningu posada.

Tržište postoji, ali konkurencija je velika

Urednik portala Tango Siks Petar Vojinović ocenjuje za Kosovo onlajn da je osnivanje avio-kompanije na Kosovu formalno moguće, ali da je mnogo teže pronaći održiv poslovni model. Značajan deo putnika na prištinskom aerodromu čini dijaspora, pa bi se potražnja novog prevoznika, prema njegovoj proceni, uglavnom odnosila na ograničen broj destinacija u zapadnoj Evropi.

„Gotovo je sigurno da je to zapravo etnički saobraćaj koji ima vrlo ograničen broj destinacija, na kojima su, da pojednostavimo, avioni uvek puni od, na primer, Kosova do određenih gradova u Zapadnoj Evropi, ne znam, Švajcarska, Nemačka i ostale destinacije gde taj etnicitet zapravo živi van Kosova“, smatra Vojinović.

On ukazuje da su mogućnosti za presedanja i konekcije već pokrivene tradicionalnim avio-kompanijama, pre svega grupacijom Lufthanza, dok najveći deo direktnog saobraćaja obavljaju niskotarifni prevoznici.

Kao jednu od mogućnosti vidi model u kojem bi kosovska kompanija imala sopstveni brend, ali bi letove obavljao postojeći licencirani prevoznik.

„Najjednostavnije je angažovati nekog drugog, ofarbati te avione u nacionalne boje, nazvati to nacionalnom avio-kompanijom i videti kako ide“, zaključuje Vojinović.