Evropski plan: Ima li razloga za optužbe opozicije u Beogradu i Prištini?

Nakon što je Evropska unija, posle nove runde dijaloga na najvišem nivou u Briselu, objavila evropski plan za normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, i navela da su se dve strane saglasile da pristupe razgovorima o modalitetima njegove implementacije, usledile su burne reakcije opozicionih stranaka i u Beogradu i u Prištini. Na ovu temu za Kosovo onlajn govorili su analitičari Boško Jakšić, Nedžmedin Spahiu i Predrag Rajić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti u Briselu nisu potpisali bilo kakav dokument, dogovor je – zapravo, da se razgovori nastave, a šef srpske države istakao je da je ostao pri čvrstom stavu o neophodnosti formiranja Zajedice srpskih opština, koju Kurti uporno izbegava.

Opozicione stranke na srpskoj političkoj sceni u svojim reagovanjima optužile su predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog "sporazuma u Briselu“, pa je bivši predsednik Boris Tadić rekao da ZSO "nije nikakava pobeda“, dok su lideri pokreta Srce i Narodne stranke, Zdravko Ponoš i Vuk Jeremić, ocenili da je "Vučić priznao Kosovo“, što je identično izjavama predstavnika Dveri, Zavetnika i koalicije Nada.

Komentarišući opravdanost ovakvih kritika, novinar i politički analitičar Boško Jakšić kaže za Kosovo onlajn da su takve ocene potpuno neopravdane i znače nerazumevanje realnosti.

"Ta realnost jeste veoma nepovoljna po Srbiju, to je tačno, ali neprihvatanje sporazuma ima jasne konsekvence od kojih bi trpeli i oni koji podržavaju i oni koji ne podržavaju sporazum, jer bi Srbija bila izolovana, parija zemlja, osiromašena, kojoj bi pretili nemiri. Tako da su argumenti istorije apsolutno suprotni argumentima budućnosti“, uveren je Jakšić.

Za ocene da "ZSO nije nikakva pobeda“ kaže da je to deo miniranja Aleksandra Vučića.

“ZSO ima svoju važnost. Ne ulazeći u sve predviđene ingerencije, to je jedna važna institucija koja bi pomogla kvalitetu života Srba i na severu i južno od Ibra. Ocene da to ništa ne znači isključivo su u funkciji da se minira Vučić, kome je to toliko važno. A, pošto je to njemu toliko važno, onda je nama (opoziciji) nevažno. To je uprošćena logika naše politike", smatra Jakšić.

Konstatuje i da se kritike "leve" i "desne" opozicije nehotično svode na isto, iako nastupaju sa potpuno različitih pozicija.

"Proruski stav je dugo poznat, njima odgovara status kvo, zamrznuti konflikt, a deo proevropske opozicije je izuzetno kratkovid i bez vizije i faktički se isto zalaže za zamrznuti konflikt. A, da i u sledeći vek uđemo sa problemom Kosova, to je katastrofa”, rekao je Jakšić.

Kosovski politički analitičar Nedžmedin Spahiu kaže da opozicija u Beogradu ima svoje političko pravo da kritikuje, jer je, smatra, francusko-nemački plan zamena priznanja Kosova većom autonomijom Srba na Kosovu, od onoga što je predviđeno Ahtisarijevim planom i kosovskim Ustavom.

Spahiu ističe da se opozicija u Prištini ne bavi francusko-nemačkim planom, već - Aljbinom Kurtijem.

"U Prištini se opozicija ne bavi planom EU, već Aljbinom Kurtijem, i zamera mu to što je promenio svoje stavove. Što je potpuno neobično, naivno i detinjasto. Oni umesto da gledaju interes Kosova, i da kažu šta nije u interesu Kosova, oni se time ne bave, već Kurtijem. Što im ne priliči i nije dostojno nijedne političke stranke", zaključio je Spahiu.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje da postoje dva opoziciona krila u Srbiji – državotvorno, koje je u manjini, i ono nedržavotvorno, među kojima ima onih koji uvek govore da treba da se odreknemo svog identiteta, da je to balast i da je nabolje da zaboravimo ko smo i šta smo i tako nastavimo dalje, ali i onih koji se služe demagogijom, pozivaju se na epske pesme, ali bez konkretnog predloga rešenja za probleme, uz “raspaljivanje” negativih osećaja u narodu prema nosiocima vlasti.

Sve to je, ističe, loše i ruši nacionalno jedinstvo na pitanju koje treba, zapravo, sve u Srbiji da sabere, a to je Kosovo.

Primećuje i da o tome da “ZSO nije pobeda” govore oni u vreme čije vlasti je ubedljiva većina zemalja u Ujedinjenim nacijama priznavala Kosova, kada je iniciran postupak pred Međunarodnim sudom pravde u prilog albanskoj secesiji na Kosovu i kada je postignut dogovor o prebacivanju pregovora iz Njujorka u Brisel, pa je umesto UN, u kojima Rusija i Kina imaju pravo veta, posrednik u razgovorima EU, čije ključne države priznaju nezavisnost Kosova.

“Oni koji su nizalii samo poraze, svaku pobedu će predstavljati kao poraz. ZSO je, objektivno, najznačajnija pobeda Srba u ovom veku na KiM. Ali, oni će je uvek predstavljati kao poraz, jer znaju samo da gube”, rekao je Rajić.

Na Kosovu, opozicija je jedinstvena u osudi Aljbina Kurtija zbog toga što smatraju, suprotno stavovima srpske opozicije, da je Kurti pristao na ZSO, a da nije dobio priznanje Srbije.

Na pitanje da li reakcija opozicije u Prištini govori u prilog tome da ZSO, ipak, jeste pobeda, Rajić kaže da se apsolutno slaže sa takvim stavom.

“Vidimo veliko nezadovoljstvo Albanaca na KiM, i rekao bih da će do političkih okršaja u Prištini biti sve više. Dobro je što ni kod njih ne postoji jedinstvo, između vlasti i opozicije, ali je loše što ono ne postoji ni kod nas. Ali, u komentarima opozicije u Prištini se jasno govori koliko je ZSO pobeda za Srbe, a njeno formiranje važno za Srbe na KiM”, rekao je Rajić.