Savet Evrope na radaru Prištine posle presude u Hagu: Da li su stari uslovi za članstvo na snazi?

Osuđujuća presuda koju je Specijalni sud izrekao bivšim liderima OVK za ratne zločine vratila je u političku žižu u Prištini temu članstva Kosova u Savetu Evrope. Ulazak Kosova u ovu organizaciju omogućio bi osuđenima u Hagu da se posle apelacije obrate Evropskom sudu za ljudska prava, ali ne bi stavio katanac na Specijalizovana veća, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna. Smatraju i da su slabe šanse da Kosovo pređe prag Palate Evrope u Strazburu kao punopravan član sve dok Ustavnom sudu ne bude poslat na ocenu nacrt evropskog statuta Zajednice srpskih opština.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Prošlo je dve i po godine otkako je Parlamentarna Skupština Saveta Evrope (PSSE) preporučila prijem Kosova u ovu organizaciju, ali se ovo pitanje nije potezalo na sastancima Komiteta ministara SE, koji o tome daje završnu reč.

Čak je i zahtev Kosova da dobije status specijalnog gosta u PSSE ostao u zapećku.

Glasovi u Prištini da je prijem u Savet Evrope prioritet sve su glasniji od 16. septembra, kada je Specijalni sud u Hagu bivše lidere OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija proglasio krivim za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Govoreći o ciljevima na spoljnom planu, premijer Kosova Aljbin Kurti je u vrh spiska stavio i ulazak u Savet Evrope.

„Članstvo u Savetu Evrope bi, na primer, svim građanima Kosova omogućio pristup Evropskom sudu za ljudska prava i širem evropskom sistemu zaštite ljudskih prava“, rekao je on.

O Savetu Evrope govorilo se prošle nedelje i na sednici Predsedništva Skupštine Kosova i Odbora za spoljne poslove.

„Za DPK i celu Skupštinu Kosova, dve stvari su od posebnog značaja: žalbeni proces u Hagu i Savet Evrope“, rekla je Vljora Čitaku, potpredsednica Skupštine iz Demokratske partije Kosova.

I prema mišljenju publiciste Vetona Suroija glavni interes Kosova je da postane član Saveta Evrope, a taj interes je, kako smatra, povezan sa rešavanjem pitanja Specijalizovanih veća.

„Samo ulaskom u Savet Evrope možemo da stvorimo pravno okruženje u kojem bi pitanje Specijalizovanih veća moglo da se razmotri“, izjavio je Suroi.

Žalbe Evropskom sudu za ljudska prava 

Istraživač na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Goran Sandić kaže za Kosovo onlajn da ne vidi jasnu vezu između Specijalizovanih veća i pristupanja Kosova Savetu Evrope.  

„Ulazak Kosova u Savet Evrope samo po sebi ne bi donelo ukidanje Specijalizovanih veća, niti bi Evropski sud za ljudska prava imao mandat da tako nešto naloži, a smanjivanje nadležnosti veća ili njihovo potencijalno ukidanje pre nego što Kosovo potencijalno postane članica Saveta Evrope samo je prepreka Kosovu na tom putu“, navodi Sandić.  

Ukoliko bi Kosovo postalo član SE, ono što bi u kontekstu presuda Specijalnog suda u Hagu Kosovo dobilo, kako objašnjava, je da oni koji su osuđeni mogu da se žale Evropskom sudu za ljudska prava nakon što apelacija potvrdi ili izmeni presudu, ali ona bude i dalje osuđujuća.

„Međutim, meni se čini da je to hipotetički govoreći daleko, budući da i sama Specijalizovana veća primenjuju standarde ljudskih prava zagarantovane Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava. Ova konvencija se primenjuje na Kosovu još kao deo regulative Unmika, a neformalno se primenjuje kao deo nastojanja prištinskih vlasti da se pokažu kao država koja poštuje vrednosti i može da postane deo Saveta Evrope“, navodi naš sagovornik.

Nemoguća tužba protiv Srbije

Sandić kaže da postoji određen, čak i populistički, narativ da bi ulaskom u Savet Evrope Kosovo moglo da podnese tužbu protiv Srbije za genocid, ratne zločine i slično. Sporovi pred Evropskim sudom za ljudska prava, kako ukazuje, mogu da se pokrenu protiv bilo koje države koja krši Evropsku konvenciju, ali ona nigde ne govori o genocidu ili ratnim zločinima, već se prevashodno tiče političkih i građanskih prava - prava na život, zabranu mučenja, slobodu okupljanja, udruživanja, prava na fer i pravično suđenje.

„I kada bi Kosovo postalo članica Saveta Evrope i pristupilo Evropskoj konvenciji za ljudska prava, ono ne bi moglo da povede spor protiv Srbije za bilo šta što se desilo pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju, a to je bilo 2004. godine, a većina stvari o kojima njihovi političari govore desila se značajno pre 2004. godine“, ukazuje on.

Lobiranja i zahtevi

Pojašnjavajući zašto se pitanje ulaska u Savet Evrope aktuelizovalo posle presuda bivšim liderima OVK u Hagu, profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju navodi da kada bi Kosovo bilo primljeno u Savet Evrope kao punopravni član, da bi onda građani Kosova imali pravo da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, što bi važilo i za četvoricu osuđenih bivših lidera OVK pred Specijalnim sudom u Hagu.

„U slučaju da Kosovo uđe u Savet Evrope onda bi i oni mogli da koriste Evropsku konvenciju i Evropski sud u Strazburu što se tiče njihovih prava, jer je u okviru ovih postupka puno toga bilo van svih principa i načela ne samo kosovskog zakona o tom sudu, nego po pitanju krivične procedure, čak i međunarodne krivične procedure. Takođe se smatra da su im izrečene drakonske kazne jer se nijednom nije desilo da se nekome odrede takve kazne“, rekao je Baraljiju za Kosovo onlajn. 

On dodaje da postoji puno drugih zahteva i žalbi građana Kosova zbog neodgovornosti i neefikasnosti sudova, zbog kojih bi ulazak u SE bio od značaja. 

„Međutim, nisam siguran da ćemo uspeti zbog toga što su tu propaganda, lobiranje i diplomatija onih koji to ne žele. A, tu su Rusija i Srbija, i neke druge zemlje, čak i zapadne, koje ne žele Kosovo u evropskim institucijama. Pravi dokaz je što više od dve, tri godine uopšte nije razmotren zahtev Kosova da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i ne verujem da su spremni da glasaju da Kosovo bude punopravni član Saveta Evrope“, ocenio je Baraljiju.

Po pitanju zahteva Kosova da postane član Saveta Evrope, prema njegovoj oceni, Prištini se postavljaju različiti zahtevi koji se ne odnose na postavke i standarde koje bi trebalo ispuniti da bi neko bio član SE. 

Povodom uslova u vezi sa ZSO, on ocenjuje da je tu reč o „hipokritičnom ponašanju Evropske unije“ i podseća da je uslov bio i slučaj manastira Visoki Dečani, odnosno sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova kojom je manastiru priznato vlasništvo nad oko 24 hektara zemlje u okolini manastira. 

„I to je urađeno, mada je to bilo bez osnova i u Ustavnom sudu. Međutim bilo je prihvaćeno od strane ove vlade. Takođe je bilo i jedno pismo glavnih predstavnika institucija Kosova da će prihvatiti sve što god bude tražio Savet, pa ipak nisu glasali za. Dakle, oni postavljaju u zadnjem trenutku neke uslove koji ne mogu da se ispune zbog toga što svaka vlada ima odgovornost prevashodno prema svojim građanima, pa tek onda prema međunarodnoj zajednici“, rekao je Baraljiju.

ZSO i dalje uslov

Iako je iz ambasada Nemačke i Francuske u Prištini još pre dve i po godine ukazivano da bi slanje nacrta statuta Zajednice srpskih opština na ocenu Ustavnom sudu bio korak da se obezbedi podrška članstvu u Savetu Evrope, zvaničnici Kosova to do sada nisu učinili.

Prema oceni nekadašnjeg ambasadora SRJ u Nemačkoj Zorana Jeremića, pre tog koraka Kosova, ono ne može da računa na vetar u leđa iz vodećih članica EU po pitanju članstva u Savetu Evrope. 

Ipak, prema njegovoj oceni, Kosovo i nije u mogućnosti da napravi takav korak. 

„Oni se još uvek nalaze u fazi razgrađivanja srpskih institucija i progona srpskog stanovništva sa Kosova kako bi jednog dana, kad prihvate da naprave statut Zajednice srpskih opština, to postalo ili besmisleno ili ne bi više imalo takvu suštinu. Do toga je naravno još dosta daleko, a bez tog elementa, da oni obesmisle postojanje Zajednice srpskih opština, oni statut neće ni predavati, tako da će sami sebe blokirati za jedno duže vreme“, rekao je Jeremić za Kosovo onlajn. 

On veruje da će Nemačka i Francuska po ovom pitanju ostati pri stavu koji su imale ranije, jer je to povezano sa nizom drugih ugovora i sporazuma koji su postignuti. 

„Ne verujem da će zbog jednog takvog trivijalnog pitanja kao što je problem Specijalnog suda i njegovih presuda doneti nekakve krucijalne odluke u drugom smeru“, navodi Jeremić.  

Prema njegovoj oceni, tumačenja da će ulaskom u Savet Evrope Kosovo naći izlaznu strategiju posle osuđujućih presuda za ratne zločine bivšim liderima OVK pokušaji su da se nađu sporedna rešenja ili bočni prilazi. 

„Za sada nema indicija da to može da uspe. Postoji jasan pravni put kako se eventualno ta presuda može dovoditi u pitanje - žalba je jedini put koji je zasad moguć da se nešto učini“, kaže Jeremić.