Gde je zapelo pitanje otkrivanja sudbine nestalih na Kosovu?

Pitanje sudbine nestalih na Kosovu bilo je jedna od tema koje su se našle u okviru minulih razgovora u Ohridu, dogovoreno je da Beograd i Priština hitno naprave Deklaraciju o nestalim licima, međutim, upućeni u ovu problematiku nisu optimistični da će doći do brzog napretka, jer se pristup dveju strana u rešavanju ovog problema bitno razlikuje.

Prema poslednjim podacima 1.621 osoba se na Kosovu i dalje vodi kao nestala. 

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović više puta je isticao da vlasti u Prištini ne žele da sarađuju na rasvetljavanju slučajeva nestalih na Kosovu i Metohiji. Prema njegovim ranijim izjavama, Radna grupa rešila je do sada 1.800 slučajeva.

"To je urađeno na osnovu informacija koje smo imali i prvi put na čistac smo izveli Prištinu sa našim zahtevom o desetinama lokacija na Kosovu koje smo dali, ali je Aljbin Kurti prekinuo proces i nema reagovanja na naše zahteve. Ceo proces je zamrznut", rekao je nedavno Odalović.

Ono što, međutim, pravi dodatni problem, to je formulacija na kojoj Priština insistira da bude uneta u zvanična dokumenta, a koja govori o "prisilno nestalima". Iz Beograda je u više navrata poručeno da je taj termin neadekvatan jer se odnosi na države, i jer bi na taj način Priština za sve što se desilo na teritoriji Kosova odgovornost prebacila na Srbiju.

Predsednik koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić za Kosovo onlajn navodi da ne očekuje bilo kakav ustupak od strane Prištine po pitanju dogovora oko nestalih.

"Iskreno, ne očekujem, imajući u vidu opštu atmosferu i generalnu briselsku arhitekturu sa pregovorima. Ne očekujem da će Priština učiniti bilo kakav ustupak. Žalosno je, ali Priština politizuje i u kontekst statusa tzv Kosova stavlja i pitanje nestalih koje je pre svega civilizacijsko pitanje i ne sme da se posmatra u tom kontekstu. Insistiraju na izrazu "prinudno nestala lica" koji bi sutra trebalo da predstavlja isključivu odgovornost Srbije za nestanke i ubistva na KiM. Kao što vidimo i u vezi s ovim pitanjem Priština ima svoju jednostranu agendu po kojoj isključivo odgovorna jedna strana - Srbija, a to je neprihvatljivo. Znamo koliko je lica srpske nacionalnosti stradalo od terorističke OVK i prema tome odgovornost za to je na Prištini. Zato od Srbije ne očekujem da prihvati tako nešto, a od Prištine ne očekujem nikakav korak ka kompromisu", kaže Čelić.

Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj za Kosovo onlajn ističe da su se nadali, ali i očekivali da će u Ohridu ozbiljnije biti tretirano pitanje nestalih, a ne samo kroz zajedničku izjavu. 

"Obe strane su rekle da će uraditi sve što je u njihovoj moći da pronađu nestala lica. Pitanje terminologije nije tretirano, ali ono što je bitno za mene lično, jeste da će ovo pitanje biti subjekt nadgledanja od te zajedničke komisije koja će biti formirana od strane međunarodne zajednice i da neće ostati mrtvo slovo na papiru. I ranije su strane nakon sastanaka davale izjave da su posvećene da urade sve što je u njihovoj moći u pronalasku nestalih osoba, ali to nismo videli u praksi. Međutim, ovoga puta verujem da će nešto morati da urade jer će neko nadgledati ceo proces", kaže Bljakaj i dodaje.

"Ne mogu više da budem pesimista. Protekle dve, tri godine nije bilo nikakvih pomaka, ali kao što sam rekao, sada će ovo biti nadgledan proces i ocenjivan, a zbog činjenice da će u slučaju neispunjavanja obaveza biti uskraćena finansijska pomoć, verujem da će obe strane ovoga puta nešto konkretno uraditi", kaže Bljakaj.