Geopolitičke prilike i Kosovo - Zapadu se žuri, a šta odgovara Srbiji?

Ratu u Ukrajini se ne nazire kraj, što znači da će pritisci na Srbiju u vezi rešavanja pitanja Kosova biti sve veći. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je nedavno da je promena geopolitičkih okolnosti doprinela da dođe do, najoštrijeg do sada, pristupa zapadnih zemalja prema Srbiji sa francusko-nemačkim predlogom, da okolnosti ne idu na ruku Beogradu i da svet čeka najteža situacija od Drugog svetskog rata.

Nekoliko dana kasnije, izjava ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da će konačan status Kosova biti definisan „u drugim geopolitičkim uslovima” po završetku „sukoba sa Zapadom u Ukrajini”, otvorila je pitanje – kakve bi geopolitičke prilike odgovarale Srbiji.

Diplomata Vladislav Jovanović kaže za Kosovo onlajn da je jedna realnost, u ovom trenutku, da je Srbija izložena veoma snažnom, ultimativnom pritisku u vezi Kosova, da se to pitanje završi do kraja godine i to onako kako odgovara zapadnim silama, kao i da legalizujemo njihovu agresiju na Srbiju, jer ta dva dela čine jednu celinu.

Ukazuje, međutim, da je druga realnost - da se ne ostvari što Zapad želi i da se rešavanje tog pitanja na poseban način pomeri za kasniji datum, za iduću godinu ili dve, kada međunarodne okolnosti ne moraju da budu kao što su sada.

„Sadašnje okolnosti idu na stranu zapadnih sila, jer su oni preduzeli inicijativu da steknu odlučujuću prednost u odnosu na druge dve strane, Rusiju i Kinu, ali odnos snaga kroz godinu ili dve, ne može unapred da se predvidi. U ovom trenutku je povoljnije za zapadne sile, ali nije izvesno da će to biti kroz neko naredno vreme, jer je sve u ’vrenju’ i niko ne može da predvidi kakva će da bude konačna slika sveta kroz nekoliko godina“, rekao je Jovanović.

U tom smislu vidi i izjavu ambasadora Rusije, koji je, kaže filozofski i politički u pravu, ali da je druga stvar što realnost koju stvara zapad ne ide tim tokom, jačajući pritiske na Srbiju da izvrši ustupke koji se od nje očekuju – da postane zajedno sa njima ratujuća strana protiv Rusije.

Dodaje da je to izjava „očiglednosti“, ali je mogla i da ne bude data, naglasio je Jovanović.

Istakavši, međutim, da Srbija ima ograničene mogućnosti, ali ima argumente i adute koje Zapad nema – Srbija je matična zemlja i, ako ona ne želi da prizna nezavisnost Kosova, niti da mu omogući članstvo u UN - to ne može biti moguće.

Podseća na primere Bangladeša i Pakistana, Sudana i Južnog Sudana, te Etiopije i Eritreje, kada otcepljene teritorije nisu mogle u UN sve dok matične države, Pakistan, Sudan i Etiopija, nisu na to pristale.

„To je ono što je nepremostivo za zapad, koji zato i insistira da Srbija bude ta koja će se odreći svoje teritorije, da bi izbegla mere odmazde koje unapred najavljuju. Ali, problem je tu, u činjenici da ni Savet beznednosti, ni UN ne mogu da odluče ništa konačno bez pristanka Srbije. To je svojevrsno pravo veta“, rekao je Jovanović.

Na pitanje kakve geopolitičke okolnosti odgovaraju Srbiji, kakve Kosovu, a kakve međunarodnim predstavnicima, odgovara da Srbiji sigurno ne odgovara da ispuni uslove tražene kapitulacije.

„I predsednik Vučić je rekao da to nećemo učiniti. Hoćemo da razgovaramo, ali da priznamo Kosovo i da mu omogućimo ulazak u UN, to ne treba da očekujete. Pitanje je kako će se Zapad dalje postaviti, da li će biti fleksibilniji ili ne, doći do zaključka koliko je nerazumno tažiti od Srbije da se odrekne dela svoje teritorije“, napominje Jovanović.

To je stvar koja „stoji u vazduhu“ - hoće li Zapad doći do razumnijeg zaključka koji bi mu proširio prostor i osnove za jačanje odnosa sa Srbijom, kaže Jovanović koji je uveren da će jednog dana morati da dođe i do takvog razmišljanja.

Diplomata Srećko Đukić ukazuje da svi znamo u kojim geopolitičkim uslovima se danas rešava kosovsko pitanje, precizirajući da se ono ne rešava definitivno, već se otvara perspektiva za njegovo rešavanje, zbog izostanka dva glavna elementa - priznanja Kosova i članstva Prištine u UN.

„Mi današnju geopolitičku situaciju znamo, znamo odnos snaga u svetu i mislim da znamo otprilike i kojim pravcem se kreće svet, da će to da bude svet EU, evropskih i evroatlantskih integracija, i ko se opredeli za članstvo, i NATO“, rekao je Đukić.

Sa druge strane, ocenjuje da ruski ambasador predlaže potpuno nepoznati svet i kontekst za rešavanje kosovskog pitanja.

„U jednoj izjavi je rekao - dok se ne završi sukob Rusije sa Zapadom, a u drugoj dok se ne završi rat Rusije u Ukrajini..., ali nije rekao kada će to biti, da li za par meseci ili godina, koliko će dugo trajati taj sukob. Sukob između Istoka i Zapada, odnosno SSSR-a i Zapada, trajao je skoro punih 50 godina“, podseća Đukić.

Kako kaže, može se naslutiti u kom pravcu se kreće svet, odnosno kako će izgledati posle ukrajinskog rata, ali i dodaje da nije manir da ambasador ocenjuje šta je dobro za jednu zemlju, a šta nije, te da je to dodatni pritisak na Srbiju, sa Istoka, iz Moskve.

Đukić je napomenuo i da je Rusija samu sebe isključila iz procesa rešavanja kosovskog pitanja, i već godinama zastupa stav da će podržati rešenje koje Srbija predloži, dok je Srbija u pregovorima između Zapada, odnosno pre svega zemalja Kvinte i Prištine.

Upitan kakve geopolitičke okolnosti odgovaraju Srbiji, kakve Kosovu, a kakve međunarodnim predstavnicima, Đukić kaže da Beograd, odnosno Srbija na geopolitičke odnose ne može da utiče, već samo da trpi posledice tih odnosa, promena i uticaja, dok Kosovo pogotovo ne može da utiče, jer i nije međunarodni entitet, niti priznato kao drzzava.

Kada je reč o međunarodnoj zajednici, ako pod tim podrazumevamo zemlje EU i NATO, uz Japan i Australiju, to su svakako zemlje koje dominiraju u svetskoj politici i ekonomiji, i iako ne možemo da predvidimo šta će se dešavati za 20, 30 ili  50 godina, ta „zapadna koalicija“ neće baš propasti odjednom kako neki očekuju, dodaje Đukić.

„Srbija ne može da bira, ali nama odgovara ova situacija, jer smo se na neki način opredelili i rekli da je prioritet Evropska unija. Nama odgovara partnerstvo sa EU i to proizilazi iz geopolitičkog konteskta, odnosno gde se Srbija nalazi – u centru Evrope, ili makar na njenom pragu. Neprirodno bi bilo da se okrećemo nekim dalekim prostranstvima, uz svo uvažavanje potrebe da imamo dobre odnose sa Rusijom, Kinom, Indijom... Najpreči su nam susedi“, rekao je Đukić.