Godišnjica početka neuspešnih pregovora u Rambujeu – da li bi “Rambuje 2” doneo rezultat?

U dvorcu Rambuje u Francuskoj na današnji dan 1999. godine počela je mirovna konferencija o rešavanju krize na Kosovu. Delegacije Srbije i kosovskih Albanaca, uz međunarodne predstavnike, 17 dana pregovarale su bez uspeha. Uprkos takvom ishodu, a naročito zbog puzajućeg napretka u dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije bilo je mišljenja da bi za postizanje konačnog dogovora rešenje bilo organizovanje međunarodne konferencije.

Član delegacije Srbije na pregovorima u Rambujeu 1999. godine Nikola Šainović kaže za Kosovo onlajn da bi svi želeli mirovnu konferenciju koja bi uzela u obzir interese svih naroda i ljudi koji žive na Kosovu i koja bi došla do pravednog rešenja. Međutim, zbog aktuelne geopoitičke situacije, on ne vidi da je trenutno moguća “dobra konferencija”.

“Svako rešenje koje nije pravedno nije trajno i ne obezbeđuje mir. Evo mi 23 godine nemamo rat ali nemamo mir. To što svi želimo ne zavisi smo od dobre volje i od intelektualnih sposobnosti da se smisli neko rešenje već, nažalost, od odnosa snaga sila koje utiču na ovaj prostor. Mi smo u vreme Rambujea 1999. imali Ameriku kao apsolutno dominatnu silu, a onda je, nažalost, proizašao onakav rezultat iz te sile i moći”, kaže Šainović.

Poslednjih desetak godina, kako ukazuje, situacija je bila povoljnija. Rusija i Kina su se, ukazuje, u mnogo većoj meri vratile na političku scenu i nastala je ravnoteža u kojoj je Srbija mogla da afirmiše svoju politiku i da kosovsko pitanje vrati na dnevni red iako je zapad smatrao da je sa tim gotovo.

“Ali sada imamo rat Rusije i NATO-a i sada je geopolitička situacija drugačija. S jedne strane Rusija je opterećena sopstevnim sukobom, a sa druge strane NATO pokušava da potpuno resetuje svoju teritoriju, odnosno da ceo zapad podvede pod kontrolu NATO-a. Ne samo nas, već velike neutralne zemlje kao što su Švedska i Finska. I da jednu Nemačku natera na apsolutnu poslušnost. Tako da ne vidim da je trenutno moguća neka dobra konferencija. Moguća je loša”, zaključuje Šainović.

Bivši ministar u Vladi Srbije Rasim Ljajić, podsetimo, svojevremeno je bio za neku vrstu "Dejtona" za Kosovo, na kom bi se tražilo rešenje za status, takođe je i Dragoljub Mićunović nekadašnji predsednik Demokratske stranke smatrao da je jedino moguće rešenje za pitanje Kosova organizovanje međunarodne konferencije.

Na drugoj strani, na tragu ideje o novom samitu je predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj ali on u tom kontekstu isključivo pominje Ameriku. Naime, njegov predlog je da se u Americi održi višednevni samit do zaključenja kosovsko-srpskog sporazuma, a koji bi, gledano iz njegovog ugla, trebalo da se završi priznanjem.

Analitičar Mazlum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da je Rambuje prevaziđena stvar i da je ponavljanje takve konferencije bespotrebno, jer kako navodi, okolnosti su sada drugačije.

"Konferencija je bila neuspešna, trajala je predugo a nije imala epilog, jer predstavnici Srbije nisu prihvatili zaključke te konferencije. U međuvremenu je Kosovo proglasilo nezavisnost, sada je nezavisna zemlja, razvijala se i priznata je od strane 117 zemalja sveta. Nema razloga, a ni smisla da se velikani centara moći vraćaju unazad. To ne bi prihvatio niko sa kosovske strane, a ni zemlje koje su podržale kosovsku nezavisnost”, smatra Baraljiu.

On je mišljenja da francusko-nemački predlog ne predstavlja “Rambuje 2”.

“Bazirajući se na onome sa čime smo kao javno mnjenje upoznati, u predlogu ima mnogo toga čega nije bilo u srži konferencije u Rambujeu. Niti je prilika, niti ima sličnosti. Tada se radilo o sporazumu jedne celine, odnosno dva dela jedne države. Sada se radi o problemu između dve zemlje različitih etničkih pripadnosti. Mnogo toga se u francusko-nemačkom predlogu ne poklapa sa konferencijom u Rambujeu”, zaključio je Baraljiu.

Sličnog je mišljenja i analitičar Fadilj Ljepaja. 

Ljepaja na pitanje ko bi od stranih faktora mogao da učestvuje na eventualnoj mirovnoj konferenciji, kaže da nikako ne postoji mogućnost da deo toga budu Rusija i Turska.

“Ne verujem da će biti mirovne konferencije a još manje mogućnosti da u njoj učestvuju Rusija i Turska. Sada nije situacija kakva je bila tada, niti je cilj da se uspostavi nova ravnoteža sa Rusijom preko Srbije i Kosova”, naveo je Ljepaja.

Pod uslovom da u neko dogledno vreme Rusija i Ukrajina reše svoj sukob, pa da konferencija na temu Kosova postane izvodljiva, Šainović kaže da bi bilo normalno da njeni učesnici budu stalne članice Saveta bezbednosti.

“I u Dejtonu su učestvovale, a u kojoj meri je sad drugo pitanje. Ako ne pozovete sve zainterosvane strane na takvu konferenciju, onda uvek jedna strana ima pravo da kaže ‘ja se nisam ni tada saglasio’”, ukazuje on.

Pojašnjavajući kako izgledaju pripreme za međunarodne konferencije, Šainović kaže da se pre Dejtona na njegovom okviru radilo godinu dana i da on uopšte nije bio u javnosti.

“Rambuje je takođe imao okvir i to je bio stav Kontakt grupe koji je bio povoljan i u kome je između ostalog stajalo da se poštuje suverentitet Jugoslavije. I mi smo sa tim okvirom otišli u Rambuje, a onda su sile, osim Rusije, počele da iznose svoje dokumente. Rusija je na sastanku rekla da to nije dokument Kontakt grupe jer ga ona nije videla. Ali, velika sila je to pretvorla u dalji pritisak, a Jeljcinova Rusija je tada bila pasivna i oni nisu potpisali dokument. Toliko su tada mogli. A američka pretnja se pretvorila u bombardovanje", podseća Šainović.