IFIMES: Albanskim partijama Vučić izgovor za sve, jer tako izbegavaju suočavanje sa realnim problemima

izbori
Izvor: Klan Kosova

Albanske političke partije se u izbornoj kampanji uglavnom bave predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je u fokusu njihove kampanje i „severom Kosova“, jer tako „izbegavaju“ suočavanje sa realnim problemima i izazovima kosovskog društva, navodi se u najvovijem istraživanju Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane.

Na Kosovo je završnica izborne kampanje. Peti parlamentarni  izbori biće održani 14.februara 2021.godine. Skupština Kosova broji 120 poslanika, od kojih je 20 poslaničkih mesta zagarantovamo za pripadnike manjinskih zajednica. Srpskoj zajednici pripada 10 poslaničkih mandata, bošnjačkoj tri, turskoj dva, Romima (RAE zajednice) četiri i goranskoj jedno poslaničko mesto.  

Izborna kampanja protiče bez inovativnih pristupa. Politički protivnici bave se jedni drugima dok su izostavljene ključne teme kao što su suočavanje za pandemijom , posledicama poplava, borbom protiv kriminala i korupcije, obnovom i razvjem ekonomije, socijalom, obrazovanjem, zaštitom životne sredine, zaustavljanjem masovnog iseljavanja, stvaranjem inkluzivnog društva.

Analitičari smatraju, da se političke stranke više bave svojevrsnom političkom fantastikom nego običnim čovekom i njegovim problemima sa kojima se svakodnevno suočava. Poseban izazov za Kosovo predstavlja obrazovanje, jer ima najmlađe stanovništvo u Evropi, a obrazovni sistem je na niskom nivo što se kasnije generira u svim segmentima društva, jer se produciraju neosposobljeni i nekvalitetni kadrovi.

Političke stranke više se bave svojevrsnom političkom fantastikom nego običnim čovekom i njegovim problemima sa kojima se svakodnevno suočava. Poseban izazov za Kosovo predstavlja obrazovanje, jer ima najmlađe stanovništvo u Evropi, a obrazovni sistem je na niskom nivo što se kasnije generira u svim segmentima društva, jer se produciraju neosposobljeni i nekvalitetni kadrovi.

Albanske političke partije se u izbornoj kampanji uglavnom bave predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je u fokusu njihove kampanje i „severom Kosova“, jer tako „izbegavaju“ suočavanje sa realnim problemima i izazovima kosovskog društva. Vučić je izgovor i opravdanje za sve. To je u osnovi pogrešan pristup, jer umesto da se poveća politička kultura ona je na Kosovu u svakom narednom izbornom ciklusu u stalnom padu.

 
Iako je ustavom i izbornim zakonom jasno određeno, da predstavnici manjina biraju svoje predstavnike situacija na terenu je potpuno drugačija. Vodeće albanske političke stranke pokušavaju uticati i na izbor poslanika iz manjinskih zajednica, koji bi zastupali i odgovarali njihovim interesima, a ne manjinskoj zajednici.

Analitičari upozoravaju na položaj crnogorske manjinske zajednice, koja je pre 1999.godine živela na Kosovu u broju oko 30.000, dok sada na Kosovu živi samo stotinak pripadnika te zajednice, koja nema status ustavom priznate manjinske zajednice. Iako su predsednik Crne Gore Milo Đukanović i donedavni predsednik Kosova Hašim Tači bili u prijateljskim odnosima, čak su povezivani i kriminalom, ustavni položaj Crnogoraca još uvek nije rešen.

Centralna izborna komisija  Kosova mora sprečiti pojave, da većinska albanska zajednica bira poslanike manjinskim zajednicama i sankcionirati nosioce takvog delovanja.

Rak rana kosovskog društva su kriminal i korupcija. Nosioci kriminala su politički lideri, koji svoje korene vuku iz Oslobodilačke vojske Kosova. Kompletna kosovska scena je pod kontrolom tih struktura osim Pokreta Samoopredjeljenje  i njegovog čelnika Aljbina Kurtija, koji jedini istinski vode borbu protiv kriminala i korupcije na Kosovu.

Iza orkestriranih napada na Aljbina Kurtija, skrivaju se političko-kriminalne strukture i obaveštajno podzemlje sa namerom da onemoguće njegov dolazak na vlast i Pokreta Samoopredjeljenje.

Analitičari upozoravaju, da je na Kosovu uspostavljena horizontalna struktura mafije i kriminala što ujedno otežava borbu protiv njih. Sličnu horizontalnu strukturu mafije i kriminala ima i Bugarska, dok Crna Gora ima vertikalnu strukturu mafije i kriminala.

Ohrabrujuće su vesti, da su nova vlast u Crnoj Gori i potpredsednik vlade Dritan Abazović okrenuli široku i intenzivnu borbu protiv kriminalnih i koruptivnih struktura u Crnoj Gori, koje su međunarodno snažno umrežene. Pri tome je posebno važno istaći povezanost kriminalnih i mafijaških struktura u četverouglu Kosovo – Albanija - Crna Gora – Srbija, a najviše zabrinjava činjenica, da se u Albaniji na čelu tih struktura nalazi premijer Edi Rama, a u Crnoj Gori predsednik Milo Đukanović.

Vodeće političke stranke na Kosovu, koje su vršile ili vrše vlast kao što su Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i njihovi čelnici su generator kriminala i korupcije.

Politički čelnici za vreme izborne kampanje bave se političkom fantastikom i obećavaju sve i svašta, što nema veze sa realnim mogućnostima za ostvarenjem.

Tako Enver Hodžaj kao istoričar izjavljuje da „Prvi prioritet je intervenisanje u ekonomiji pogođenoj pandemijom i osnivanje fonda vrednog milijardu evra. Polovina će ići direktno preduzećima i radnicima. Povećaćemo minimalnu zaradu za radnike sa 170 na 300 evra“.

Izjava Hodžaja opravdanim postavlja pitanje šta je uradila njegova stranka DPK u proteklih 20 godina, ako je minimalna plata u 2021. godini bizarnih 170 evra, i kako je moguće preko noći je povećati na 300 eura, a pri tom osnovati još fond od milijardu eura.

Analitičari smatraju, da siromaštvo na Kosovu nije stvar izbora nego političke odluke, koje su na Kosovu u proteklom periodu prvenstveno donosili DSK, DPK i ABK.

Građani Kosova poslednjih nekoliko decenija živeli su u strahu, pre od režima Slobodana Miloševića , a kasnije kao svojevrsni „taoci“ političko-kriminalnih struktura i (para)vojnih i (para)obaveštajnih struktura, čiji je simbol Kadri Veselji, koji se sudski procesuira pred Specijalnim sudom za ratne zločine  zajedno sa Hačimom Tačijem, Jakupom Krasnićijem i Redžepom Seljimijem, zbog niza zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina, uključujući ubistva, prisilno nestajanje lica, progona i mučenja.

Kratkotrajnim dolaskom na vlast Aljbina Kurtija početkom februara 2020.godine građani Kosova počeli su se postepeno oslobađati straha. Međutim, taj strah još uvijek producira Ramuš Haradinaj sa svojim saborcima, koji su često istovremeno i nosioci kriminala.

Pitanje rešavanja odnosa i dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine preuzeo je na sebe predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je preuzeo na sebe najteže srpsko nacionalno pitanje, kojeg su mu u amanet ostavili Slobodan Milošević i njegova Socijalistička partija Srbije, Vojislav Koštunica i Boris Tadić.

Potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma napravljen je značajan iskorak u dijalogu između zvaničnog Beograda i Prištine.

Analitičari upozoravaju na opasnost, da zbog međusobnog priznanja između Izraela i Kosova i uspostavljanja punih diplomatskih odnosa može doći do novog talasa zaustavljanja međunarodnih priznanja Kosova, posebno od strane muslimanskih zemalja i zemalja članica Pokreta Nesvrstanih.

Dolaskom nove američke administracije na čelu sa predsednikom Džo Bajdenom doći će do ponovne konfrontacije SAD sa Rusijom. U novoj konstelaciji odnosa između SAD i Rusije, Srbija mora biti oprezna, da ne postane kolateralna šteta njihovih međusobnih odnosa, posebno zbog važnosti okončanja dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine.

Analitičari smatraju, da na dosadašnji način nije moguće uspešno okončati dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine. EU mora dati veći doprinos dijalogu i napraviti iskorak, a jedno od rešenja je, da se potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova istovremeno omogući članstvo u EU obema zemljama. Članstvo u EU je prvenstveno politička odluka, a bez toga nema uspešnog završetka dijaloga. Davanje blanko garancija o članstvu u EU u nekom budućem (ne)predvidljivom periodu nije uverljivo i sasvim sigurno Srbija na to neće pristati s obzirom na stanje unutar EU, koje je opterećeno stalnim krizama, međusobnim odnosima i globalnom situacijom.

Kosovsko društvo je duboko podeljeno društvo. Potrebno je stvarati inkluzivno društvo na što je upozorio ambasador Lamberto Zanieri, bivši generalni sekretar OEBS i visoki komesar za nacionalne manjine: 

„Glavni razlog je taj što je na Kosovu društvo i dalje u osnovi odvojeno. Kao visoki komesar za nacionalne manjine, otišao sam na Kosovo da razmotrim pitanja poput jezika i obrazovanja. Ako Albanci uče i govore samo albanski, a Srbi uče i govore samo srpski, malo je nade da će se stvari u budućnosti promeniti. Dakle, mentalni stavovi, pre svega, treba da se promene. Potrebno je snažno lokalno rukovodstvo da promoviše bolje integrisano društvo, ono u kome zastupljenost, na primer, nije zagarantovana samo kvotama, već je rezultat stvarne integracije. Međunarodna zajednica može pružiti savete, ali inicijativu i odgovornost treba da preuzmu lokalni lideri. Ovo bi bio osnovni uslov za postojanje političkih snaga koje se usredsređuju na programsku agendu i kroz koje se mogu protezati preko etničke podele. Ključno pitanje, međutim, ostaje - da li je neko na Kosovu spreman da rizikuje preuzimanje ove osnovne odgovornosti“.

Retorika albanskih političkih lidera o organiziranju referenduma o pripajanje Kosova Albaniji nanosi konstantnu štetu Kosovu, jer se u ozbiljnim političkim krugovima smatra, da bi pokušaj takve političke avanture mogao skupo koštati Kosovo.

Analitičari smatraju, da su predstojeći parlamentarni izbori na Kosovu svojevrsni plebisciti o budućnosti Kosova i zbog toga je važan masovni izlazak na izbore, jer su svi dosadašnji pokušaji izbora poštenih, kompetentnih i odgovornih ljudi bez hipoteke zločina i kriminala, koji će voditi Kosovo - propali. Trijumf započet uverljivom pobedom na nedavnim lokalnim izborima u opštini Podujevo, bastionu DSK, nastaviće se na parlamentarnim izborima uverljivom pobedom Pokreta Samoopredjeljenje na čelu sa Aljbinom Kurtijem kao najverovatnijim novim premijerom Kosova, dok će Srpska lista ostati dominantan politički faktor u srpskoj zajednici sa osvojenih svih 10 zagarantiranih poslaničkih mesta. Za početak neophodnih korenitih reformi na Kosovu biće ključno donieti zakonsku regulativu, koja će omogućiti utvrđivanje porekla imovine, posebno bivših i sadašnjih čelnih ljudi Kosova i drugih političkih lidera te stvoriti ambijent i zakonsku osnovu za demontažu režima Hašima Tačija.