Jovanović: Lajčak potvrdio da bez pristanka Srbije Kosovo ne može u UN; Spahiu: Nije sve u rukama Zapada

Povodom izjave evropskog emisara za dijalog Miroslava Lajčaka da je "članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova i da tu svoju ulogu ima Savet bezbednosti", upućeni sagovornici Kosovo onlajna iskusni diplomata Vladislav Jovanović i politički analitičar Nedžmedin Spahiu slažu se da bez priznanja od strane Srbije nema izgleda za prijem Kosova u UN.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović za Kosovo onlajn kaže da je procedura prijema nove zemlje jasno definisana međunarodnim pravom, Poveljom UN i praksom i da je prvi korak pristanak države čiji se deo teritorije naseljen nacionalnom manjinom izdvaja i želi da dobije stolicu na Ist riveru, a to je u ovom slučaju pristanak Srbije. 

"Svakako preskakanje matične države, odnosno Srbije, neizvodljivo je. Lajčakova izjava, s jedne strane, ima za cilj da se ovo pitanje progura preko reda, ali i da se umanji insistiranje Srbije na suverenitetu, previđajući da je Srbija matična zemlja i da to nije samo borba za povratak preotete teritorije, nego nešto što je u osnovi svega. S druge strane, to što je Lajčak rekao može se tumačiti i kao priznanje da su Zapadu ruke oko ovog pitanja prilično vezane, jer čak i da se Srbija složi da Kosovo uđe u UN, to najpre mora da odobri pet stalnih članica SB, među kojima su i Rusija i Kina, a zatim i dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ako bi Srbija, što mislim da je malo moguće, pristala na ulazak Kosova u UN, ni tad nije izvesno da bi Moskva i Peking odmah glasali da Priština postane članica. Verovatno bi nastojali da svojim glasom trguju, kako bi obzbedili podršku zapadnih stalnih članica SB - SAD, Velike Britanije i Francuske - za neko pitanje koje je u interesu Rusije i Kine", kaže Jovanović.

U slučaju da dođe do pokušaja da se pitanje članstva Kosova u UN progura preko reda, Jovanović smatra da bi to naišlo na protivljenje ne samo pojedinih članica SB, nego i niza zemalja sa višenacionalnim sastavom koje neće hteti da ozvaniče tzv. sui generis slučaj jer bi to moglo da im se vrati kao bumerang. 

"Naši nesrećni prijatelji na Zapadu su se zapleli u sopstvene kučine. A sad im se, pošto imaju problem sa Rusijom, koju žele da zakucaju za zid kao kršitelja međunarodnog prava, žuri i hoće da im mi što pre pomognemo, da se odreknemo Kosova, da bi ponovo mogli da nasrnu na Rusiju kao pravednici u međunarodnom pravu", navodi Jovanović. 

I profesor političkih nauka iz Prištine Nedžmedin Spahiu kaže za Kosovo onlajn da u Lajčakovoj izjavi da je "članstvo u UN mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova, da tu svoju ulogu ima i Savet bezbednosti", vidi kao priznanje evropskog emisara da nije sve u rukama zapadnih država.

"Priznanje od strane Srbije važno je zato što bi to možda rešilo nedoumice država koje ne priznaju Kosovo. Međutim, neke države mogu imati i sopstvene razloge zašto ne priznaju Kosovo, na primer Rusija ili Kina. One to ne rade samo zbog dobrih odnosa koje imaju sa Srbijom, već i zbog svojih interesa i odnosa sa SAD, za koje smatraju da su stvorili kosovsku državu", objašnjava Spahiu.

On dalje navodi da su problem i potezi koje kosovski lideri vuku prema Rusiji i njihovi napadi na Putina i Moskvu.

"Recimo, predsednica Kosova Vjosa Osmani ističe kako je ona optužila Putina da je kriminalac nedelju dana pre američkog predsednika Bajdena. Takve izjave su sasvim neumesne i nepotrebne. Ne mislim da Kosovo treba da podrži rusku agresiju na Ukrajinu, ali ne mora da bude u prvoj liniji napada na Moskvu i da toliko galami oko toga. Jer, Kosovo je zadnja rupa na svirali, da ne ggovorim o tome da ni Ukrajina nije priznala Kosovo. Dakle, Kosovo ne treba uopšte da se bavi tim problemom, jer ne može da utiče na to da se uspostavi mir između Ukrajine i Rusije ili da zaustavi rusku agresiju. Zato bi bilo pametnije da kosovski lideri ćute, jer bi ono što govore moglo da zatvori put Kosovu ka članstvu u UN. Naime, da bi se to desilo, iako imamo potreban broj glasova država članica UN, potrebno je da na to Rusija ili Kina ne stave veto u Savetu bezbednosti", kaže Spahiu. 

Naš sagovornik ukazuje i da "francusko-nemački" plan ne garantuje čak ni da će pet država članica EU, koje ne priznaju Kosovo, to učiniti, ali veruje da je to moguće da se desi. 

"Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar ne priznaju Kosovo zbog sopstvenih problema jer misle da bi se separatistički pokreti u tim zemljama mogli da uzmu maha. Ako bi Srbija priznala Kosovo, onda Španija može da kaže Kataloncima, na primer, 'oni su se odvojili, ali njih je priznala Srbija, a mi vas ne priznajemo zato ne možete da se odvojite'. Očekujem da će, ukoliko se primeni "nemačko-francuski", plan pet zemalja EU priznati Kosovo i da će Kosovo ući u NATO i druge međunarodne organizacije. Ali za ulazak Kosova u UN, čak i da ga Srbija prizna, šanse su male", navodi Spahiu.