Klizi li Priština ka "Otvorenom Balkanu”

Odluka Brisela da Albaniji i Severnoj Makedoniji otvori pregovore za članstvo u Evropskoj uniji u Prištini je dočekana s odobravanjem, ali su tamošnji političari ponovo morali da konstatuju da Kosovo još nije dobilo viznu liberalizaciju i da zatraže od EU da „hitno sprovede” tu meru, piše Politika.

Uprkos tome, kada je reč o regionalnoj saradnji, prištinske vlasti s premijerom Albinom Kurtijem na čelu ostaju uporne u svom izolacionizmu. Besperspektivnost, nedostatak posla i činjenica da je svaki drugi mladi Albanac na Kosmetu nezaposlen – razlozi su zašto građani svoju budućnost vide u selidbi na Zapad ili u bar nekakvom poboljšanju ekonomskih prilika.

Možda zbog toga što vizna liberalizacija nikako da „navrati” u ovaj deo Srbije, tek žitelji Kosmeta, uprkos stavovima vlasti, sve više govore o mogućnosti da se priključe projektu "Otvoreni Balkan”. Po istraživanjima javnog mnjenja u Prištini, može se zaključiti da su mladi uvereni da će na taj način lakše doći do posla bili na Kosovu ili u susednoj Albaniji i Severnoj Makedoniji.

I dok premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti svoju ekstremnu politiku temelji na sukobima i veštačkom podizanju tenzija, ostale albanske političke partije shvataju da je, bar u ovom trenutku, najbolji način da izađu iz bede da se priključe ovom projektu. Tako je je potpredsednik kosovske skupštine Enver Hodžaj izjavio da Kosovo treba da postane deo inicijative "Otvoreni Balkan” i ocenio da će na taj način povećati saradnju sa zemljama regiona. Hodžaj, lider opozicione Demokratske partije Kosova, rekao je za RTK da bi Priština trebalo da učestvuje u regionalnim organizacijama ili inicijativama, tražeći podršku država da postane deo Partnerstva za mir, Saveta Evrope i NATO-a.

Poručio je da "ne možete reći ne neformalnoj inicijativi za saradnju u regionu i tražiti od partnera iz različitih zemalja da vas podrže, bilo u Strazburu ili u Briselu”.

I šef evropske diplomatije Đuzep Borelj istakao je da čvrsto veruje da je pristupanje zapadnog Balkana Evropskoj uniji u zajedničkom interesu i da će geopolitički osnažiti i EU i region, dodajući da je "Otvoreni Balkan” inicijativa od suštinskog značaja koja uključuje čitav region Zapadnog Balkana. Borelj je, kako prenose "Vijesti”, naglasio da je pristupanje EU proces zasnovan na zaslugama i da je zbog toga teško postaviti vremenski okvir. Na pitanje kako gleda na inicijativu "Otvoreni Balkan”, Borelj navodi da je "posvećenost lidera regionalnoj saradnji suštinski element evropske perspektive zapadnog Balkana i sastavni deo procesa stabilizacije i pridruživanja".

"U potpunosti razumem želju da se krene napred. U isto vreme, proces koji uključuje čitav region zapadnog Balkana od suštinskog je značaja. U tom kontekstu, važno je da region napreduje u uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta, što je politička obaveza koju je preuzelo šest lidera regiona na samitu u Sofiji. Kroz Ekonomsko-investicioni plan, u region donosimo značajne investicione mogućnosti. Sada je na regionu da ih dobro iskoristi tako što će ostvariti svoj puni ekonomski potencijal i uspostaviti zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU”, rekao je Borelj.

Na društvenim mrežama, u Prištini se izražava ozbiljna zabrinutost zbog nadolazeće ekonomske i energetske krize i postoji strah da prosečno domaćinstvo neće moći da plati električnu energiju. Uz to, drugi strah je da će inflacija biti tolika da više od trećine stanovnika neće moći da priušti sebi i svojoj porodici osnovne životne namirnice. Kako je jedan od potpisnika na jednom portalu naveo, „naša vlast ni da se počeše za krizu koja nam sledi”.

Da je bio u pravu, svedoči i to što je, dok evropske vlade prave strategiju šta i kako da najlakše izađu iz krize, premijer Aljbin Kurti boravio u Grčkoj desetak dana na obali Lagonisija u luksuznom odmaralištu. On je tamo bio i prošle godine s porodicom, ne prekidajući odmor, kada je u opštini Dečani proglašena vanredna situacija zbog trovanja preko 500 građana.

Potpredsednica DPK Vljora Čitaku kritikovala je Kurtija i njegov boravak u Grčkoj, istakavši da bi premijer na događajima, poput simpozijuma „Simi”, gde je učestvovao, trebalo da ostane najviše dva dana, ali da se tamo zadržao duže, dok je Kosovom, kako je navela, upravljao Besnik Bisljimi.

Bivši predsednik privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu nije želeo da komentariše luksuziranje kosovskih političara, ali je rekao da su zemlje regiona i Evrope preduzele mere za podršku građanima i privredi usled finansijske krize, dok vlada u Prištini ne prihvata da je Kosovo duboko u ekonomskoj krizi, prenosi „Koha”.

Grdžaljiu je naveo da je Kosovo ušlo u ekonomsku krizu, koja proizvodi negativne efekte u ekonomskim i socijalnim aspektima kosovskog društva. Dodao je da je vreme da kosovska vlada prihvati realnost.

"Mnoge zemlje sveta su u panici, sama činjenica da smo na Kosovu za mesec maj imali stopu inflacije od 12,5 odsto je prva briga, kupovna moć evra na Kosovu je pala za skoro 50 odsto. Građani znaju da 100 evra koje su dobili ne vrede ni 60 evra. Ovo stvara veliku zabrinutost, mnoge zemlje u regionu analiziraju modalitete i metode kako da postupe prema preduzećima i građanima, a na Kosovu se tako nešto ne dešava. To je zaista velika briga”, zaključio je on.