Kurti: ZSO koju želi Beograd bila bi mehanizam za osporavanje funkcionalnosti Kosova iznutra

Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izjavio je u podkastu „Glavni štab – podkast generala Trinkana“ da Priština ostaje posvećena normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali isključivo uz međusobno priznanje, dok je odbacio formiranje Zajednice srpskih opština po modelu koji, kako tvrdi, traži Beograd. Ocenio je da bi ona imala ovlašćenja nalik Republici Srpskoj i predstavljala mehanizam za osporavanje funkcionalnosti Kosova.

Govoreći o ZSO u podkastu koji vodi francuski general u penziji i vojni analitičar Dominik Trinkan, Kurti je kazao da je Ustavni sud Kosova pre više od deset godina ocenio da „model monoetničke zajednice opština nije u skladu sa duhom Ustava“.

„U februaru 2023. godine postigli smo Osnovni sporazum sa Srbijom, a mesec dana kasnije i Aneks za njegovu primenu u Ohridu. Kosovo poštuje taj sporazum i tražilo je da bude formalno potpisan. Srbija je odbila da ga potpiše. Sporazum uključuje i ranije dogovore koje su postigle prethodne vlade Kosova, uključujući i pitanje Zajednice opština. Kosovo već ima Asocijaciju svih svojih 38 opština. Međutim, Ustavni sud je još pre više od deset godina ocenio da model monoetničke zajednice opština nije u skladu sa duhom Ustava“, rekao je Kurti.

Dodao je da podržava saradnju među opštinama radi boljeg pružanja javnih usluga, ali isključivo u okviru „ustavnog poretka Republike Kosovo“.

„Problem nastaje zato što Beograd želi strukturu koja bi imala politička ovlašćenja nalik Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini. To bi predstavljalo mehanizam za osporavanje funkcionalnosti i državnosti Kosova iznutra. Upravo tu se nalazi najveća razlika u našim stavovima“, istakao je on.

„Ustav pruža visok nivo zaštite manjinskih prava“

Na pitanje voditelja kako vidi budućnost manjina, Kurti je kazao da sarađuje sa svim manjinskim zajednicama i da želi „da njihov glas bude zastupljen“.

„Naš Ustav pruža veoma visok nivo zaštite manjinskih prava. Izrađen je pod snažnim uticajem Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija, i predviđa 20 garantovanih poslaničkih mesta za manjinske zajednice u parlamentu - deset za srpsku zajednicu i deset za ostale manjine, uključujući Bošnjake, Turke, Rome, Aškalije, Egipćane i Gorance. Sarađujem sa svim manjinskim zajednicama i želim da njihov glas bude zastupljen, a njihova prava zaštićena. U Vladi imamo ministre i zamenike ministara iz različitih zajednica. Srpski jezik je službeni jezik na Kosovu na svim nivoima administracije“, rekao je on.

Dodao je da smatra da ideje o etnički čistim teritorijama pripadaju prošlosti.

„U 21. veku ne postoje savršene etničke granice. Ono što nam je potrebno jesu demokratske države u kojima su svi građani jednaki pred zakonom i imaju jednake mogućnosti. Naš cilj je puna normalizacija odnosa sa Srbijom, zasnovana na međusobnom priznanju. Građani Kosova u velikoj većini podržavaju evropske integracije i ne vide alternativu članstvu u Evropskoj uniji“, naveo je premijer Kosova u tehničkom mandatu.

„Odnosi sa Beogradom opterećeni i geopolitičkim razlikama“

Komentarišući odnose sa Beogradom, kazao je da oni nisu opterećeni samo pitanjem nezavisnosti, već i različitim geopolitičkim opredeljenjima.

„Kosovo je jasno orijentisano prema Evropskoj uniji i Natou, dok Srbija formalno govori o evropskom putu, ali u mnogim pitanjima zadržava bliske veze sa Moskvom. Smatram da Srbija još nije iskreno prihvatila odgovornost za zločine počinjene tokom ratova devedesetih godina. To dodatno otežava proces normalizacije odnosa“, izjavio je Kurti.

„Problem nisu građani, već pojedine političke elite“

Istakao je i da ne misli da danas među narodima Zapadnog Balkana postoji masovni nacionalizam koji bi mogao dovesti do novih ratova.

„Problem nisu građani, već pojedine političke elite koje i dalje žive u prošlosti i koriste nacionalizam radi očuvanja vlasti. Pre trideset godina oružje se lako prihvatalo. Danas bi građani takve pokušaje prijavili policiji. Društvo se promenilo. Opasnost ne dolazi od običnih ljudi niti od različitih nacionalnosti ili vera, već od politika koje još uvek pokušavaju da ostvaruju hegemonističke ciljeve“, rekao je on.

Dodao je da se nakon rata u Ukrajini geopolitička situacija dodatno zakomplikovala i da zato Evropska unija treba da prepoznaje i nagrađuje one koji dosledno sprovode reforme, jačaju vladavinu prava i poštuju evropske vrednosti.

„Kosovo je, prema brojnim međunarodnim indeksima, među najuspešnijim državama Zapadnog Balkana u oblastima borbe protiv korupcije, bezbednosti, vladavine prava i zaštite građanskih sloboda. Ne smeta mi kada nas evropski partneri kritikuju, ali smatram da bi napredak koji ostvarujemo trebalo objektivnije da bude priznat“, istakao je on.

„Voleo bih da se izbori održavaju ređe“

Kurti je govorio i o političkoj situaciji na Kosovu i istakao da bi „voleo da se izbori održavaju ređe“.

„Na poslednjim izborima osvojili smo oko 47 odsto glasova, dok smo prethodno imali više od 50 procenata. Vladu formiramo zajedno sa partnerima iz manjinskih zajednica. Međutim, izbor predsednika zahteva dvotrećinsku većinu u prva dva kruga glasanja. Odluka Ustavnog suda iz 2011. godine omogućava izbor predsednika prostom većinom tek u trećem krugu, ali pod uslovom da u prva dva kruga postoji kvorum od najmanje 80 poslanika. Opozicija koristi tu proceduru kako bi blokirala izbor predsednika. Ipak, nastaviću da razgovaram s njima i tražim zajedničko rešenje. Do sada smo uglavnom samo mi nudili predloge, dok ih je opozicija odbijala. Formiranje institucija nije odgovornost samo vlasti; za to je potrebna i saradnja opozicije“, izjavio je Kurti.

Politički i ekonomski značaj dijaspore

Komentarisao je politički i ekonomski značaj dijaspore i kazao da doznake iz inostranstva čine oko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Prema popisu stanovništva iz 2024. godine, Kosovo ima oko 1,6 miliona stanovnika, ali više od milion naših državljana živi u inostranstvu. Većina ljudi nije napustila Kosovo zato što je želela bolji život, već zato što su devedesete godine, tokom režima Slobodana Miloševića, život ovde učinile gotovo nemogućim. Danas je veza dijaspore sa domovinom izuzetno snažna. Mnogi kupuju stanove na Kosovu, često dolaze, ulažu u biznis, šalju decu da studiraju ovde i planiraju da se po penzionisanju vrate. Sve više naših građana iz dijaspore učestvuje i na izborima. Njihovo političko učešće može uticati na raspodelu nekoliko poslaničkih mandata“, kazao je Kurti.