Koliko bi presuda Tačiju i drugim liderima OVK za ratne zločine bila problem za Zapad i NATO?

Početak suđenja liderima OVK pred Specijalnim sudom u Hagu, a posebno odbrana optuženih, izbacili su u prvi plan političku dimenziju ovog procesa i otvorili pitanje da li bi i koliko presuda Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju za ratne zločine bila problem za Zapad i NATO. Poznati nemački novinar Mihael Martens izneo je tezu da bi presuda Tačiju mogla da znači da je NATO u Srbiji 1999. ratovao uz pomoć ratnog zločinca, a sličnog viđenja su i sagovornici s kojima smo razgovarali.

U seriji objava na Tviteru i autorskom tekstu za "Frankfurter Algemajne Cajtunga", čiji je Martens korespondent za Južnu Evropu, on je otvori nekoliko dilema, pre svega "da li je proces protiv Tačija zapravo proces protiv NATO" i "kakve to ima veze sa činjenicom da Tačija brani advokatski tim snova", u koji je uloženo 16 miliona evra iz budžeta prištinske vlade i još ko zna koliko miliona iz drugih izvora. 

Na sve ovo nadovezuju se i uvodne reči odbrane optuženih i njihovih advokata, gde je naročito Tači insistirao na saradnji sa tadašnjim zapadnim zvaničnicima, koji su imali veliku ulogu u stvaranju nezavisnosti Kosova, i naveo da neki od njih, poput Medlin Olbrajt i Ričarda Holbruka neće moći da svedoče o njegovoj nevinosti, jer više nisu među živima.

Tačijev advokat Gregori Kiho je rekao i da je pozvao međunarodne ličnosti koje su imale vezu sa Kosovom da budu svedoci na sudu, poput generala NATO Veslija Klarka i ambasadora Bernarda Kušnera. Čula su se i podsećanja na reči sadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je svojevremeno bivšeg kosovskog predsednika i komandanta OVK nazvao "Džordžom Vašingtonom Kosova".

Sagovornici Kosovo onlajna, profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić i advokat Branislav Tapušković kažu da Martensova pitanja pogađaju pravo "u metu", ali imaju različita viđenja o eventualnim političkim posledicama po Zapad i NATO, ukoliko sud u Hagu bivše lidere OVK, kao pripadnike udruženog zločinačkog poduvata, osudi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. 

Profesor međunarodnog prava i nekadašnji pravni zastupnik SRJ pred Međunarodnim sudom pravde Tibor Varadi kaže za Kosovo onlajn da bi presuda liderima OVK u Hagu sigurno bila argument više protiv NATO intervencije, koju, podseća, nisu odobrile ni Ujedinjene nacije.  

"NATO intervencija je bila obrazložena time da se brane Albanci na Kosovu, ali su recimo uništeni i mostovi u Novom Sadu, koji ništa loše nisu činili Albancima na Kosovu, kao što ništa loše nije činila ni Sinagoga koja je bombardovana, ili zgrada Kineske ambasade u Beogradu. Takođe, u slučaju osude lidera OVK, argument da je NATO intervencija bila odgovor na neka srpska zlodela bi bio još više umanjen time da je bilo nedela i sa albanske strane", kaže Varadi.

Na pitanje da li upravo to što bi osuda šefova OVK mogla da nanese štetu Zapadu i NATO, znači i da Tači i ostali imaju veću šansu da budu oslobođeni, Varadi kaže da to može samo da se nagađa.

"Kao pravnik ne mogu da imam mišljenje o tome da li su krivi ili ne, do toga se može doći jedino nakon proučavanja spisa, ali mogu da kažem da je politika uvek bila teret za pravo. Pravi pravnici mogu da se oslobode tog tereta. Pre nekoliko dana, preminuo je jedan neverovatno važan, istaknuti pravnik Ben Ferenc, imao je 103 godine i bio je nirnberški tužilac. Imao sam čast da ga poznajem, jednom sam organizovao da u SANU održi predavanje, i on je rekao da se do pravde može doći samo ako Međunarodnom krivičnom sudu pristupe svi, i Amerika i Rusija, što sada nije slučaj. Ferenc je umro na Veliki petak po katoličkom Uskrsu, on neće vaskrnuti, ali ako bi mogle da vaskrsnu njegove ideje, to bi bilo od velike važnosti. I ovi procesi koji se vode u vezi sa Albancima optuženim da su počinili dela su šansa za pravo", navodi Varadi.

To što su Tači i njegovi branioci insistirali na tome da su zapadni zvaničnici blisko sarađivali sa tadašnjim kosovskim liderima, Varadi vidi i kao svojevrsnu opomenu optuženih Zapadu da mogu biti i "nezgodni svedoci za njih".

"Zamislivo je da je to neka opomena, pretnja, ali za sada samo o svemu tome možemo da nagađamo", kaže Varadi.

On ukazuje da je najvažnije u svemu da pobedi pravo - ako za to ima šanse.

"Navijam za pravo. I mislim da pravo treba da se odvoji od toga koje su nacionalnosti počinioci. Jer, nema sumnje da ima Srba koji su počinili nedela, kao i Mađara, Amerikanaca, Albanaca, Nemaca, Ukrajinaca, Rusa. Treba staviti pred sud i osuditi one koji su zaista nešto učinili bez obzira kojoj grupi, naciji ili veri pripadaju", kaže Varadi.

Profesor međunarodnih odnosa i bivši oficir Srđan Perišić kaže za Kosovo onlajn da je upravo moguće da se desi da Tači i ostali ne budu osuđeni, jer bi to moglo da predstavlja problem za Zapad i NATO. 

"Upravo iz ovih razloga, što bi osuda Tačija i ostalih mogla da znači da su Zapad i NATO sarađivali sa ratnim zločincima, ne smeju sebi da dozvole tu pukotinu u sopstvenim redovima, posebno ne u trenutku dok zapadni blok pokušava da uspostavi jedinstvo protiv Rusije u Ukrajini. Zapadu nije potrebna nikakva 'mrlja', a tako bi mogla da se tumači osuđujuća presuda liderima OVK. I ta "mrlja" bi bila velika pukotina u tom monolitu koji pokušavaju da naprave u svom bloku", kaže Perišić. 

On navodi da je moguće da će neko od lidera OVK kojima se trenutno sudi u Hagu i biti osuđen, ali ne veruje da će to biti Tači.

"Ponavljam, dok traje ovaj globalni sukob, Zapadu ne treba nikakva pukotina u sopstvenim redovima, a lideri OVK su na neki način njihov tabor. Smatram da je malo verovatno da dok traje rusko-ukrajinski sukob može doći do osude šefova OVK. Možda i budu osuđeni u prvom stepenu, ali će se, po mom mišljenju, to sve na kraju završiti oslobađajućim presudama. Osuda Tačija i ostalih Zapadu ne bi značila problem da su mirniji međunarodni odnosi. Ali, sada, u ovom kontekstu odnosa, ta presuda bi bila veliki udar i zašto bi oni to sebi radili. A, znamo da su Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu pod njihovom kontrolom", smatra Perišić.

Advokat Branislav Tapušković smatra da će se na sve moguće načine izbeći to da se NATO poveže sa zločinima koji su se desili pre rata na Kosovu, ali i sa zločinima posle rata, kada je hiljadu ljudi nestalo a da, kako dodaje, niko za to do danas nije procesuiran.

"Od suđenja neće biti velike koristi, prvenstveno zbog toga što se cela ta stvar zaoštrila povodom slučaja "Žuta kuća" i optužbi za trgovinu ljudskim organima. Toga nema i neće biti u optužnici, niko nije za to optužen. Nema u optužnici ništa ni o proterivanju 250.000 Srba nakon što je NATO okupacija usledila. Pitanje je i šta će od optužbi na kojima se zasniva optužnica ostati, s obzirom da se sudi u pet faza, a veliko je pitanje i pod kakvim su pritiskom svedoci i da li će biti svedoka koji će da potvrde te stvari koje su sadržane u optužnici", ispričao je Tapušković za Kosovo onlajn.

Dodaje da je mnogima u interesu da se zločini ne povežu sa NATO i navodi da, dok je trajalo suđenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, nije bilo reči o zločinima lidera OVK, nego je samo postojalo stanovište da su činjeni zločini nad Albancima.

"Da je to bilo u ono vreme kada se sudilo Miloševiću, optužnica protiv lidera OVK bi bila još klimavija, tako da će na sve moguće načine da se izbegne da se u bilo kom trenutku poveže sa tim stvarima koje su oni omogućili da se događaju, pre svega sa onim zločinama koji su se desili pre nego što je počeo rat", rekao je Tapušković.

Profesor međunarodnog prava iz Prištine Afrim Hoti smatra da se suđenje u Hagu ne može i neće gledati u kontekstu nekakvih političkih posledica po Zapad i NATO.

"Postoji suštinska razlika između ratnog prava i eventualnih ratnih zločina. Rat NATO i OVK bio je pravedan i legitiman, protiv etničkog čišćenja i genocida koji je činio bivši srpski diktator, a kasnije zločinac Milošević. Dakle, ovde je situacija potpuno jasna, bez obzira ko je vodio ovaj rat", kaže Hoti za Kosovo onlajn.

On ukazuje i da se "navodni zločini tokom rata moraju rešavati, bez obzira ko ih je počinio". 

"To važi i za vođe bivše OVK. Ovi izveštaji su jasno regulisani Ženevskom konvencijom. Dakle, rat i njegov razvoj bili su i ostali u pravu. Pitanja individualne odgovornosti su pitanja kojima se bavi pravosuđe, bez obzira na etničku, rasnu ili drugu osnovu", navodi Hoti.