Kreće nova runda šatl diplomatije i raspakivanje evropskog plana

Specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak u narednim danima posetiće Beograd i Prištinu, a u drugoj polovini ovog meseca sastaće se i Evropski savet na kome će biti reči o napretku u dijalogu. Do nove runde šatl diplomatije dolazi tek dve nedelje posle susreta srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu, a njen cilj biće "uobličavanje" evropskog predloga za normalizaciju odnosa.

Prema rečima sagovornika Euronjuz Srbija, period koji dolazi može, uz sve izazove koje donosi, da bude i jedan novi početak za brže integracije Srbije u Evropsku uniju, prenosi Euronjuz Srbija.

Kako je potvrdio portparol EU Peter Stano, Lajčak će Prištinu posetiti 9. i 10. marta, dok će se u Beogradu naći već u ponedeljak i utorak, 13. i 14. marta.

"Lajčak će se sresti odvojeno sa premijerom Kurtijem i predsednikom Vučićem i njihovim timovima. Razgovaraće o modalitetima primene sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. To će sve biti deo pripreme za predstojeći sastanak kasnije ovog meseca", rekao je Stano.

Još jedan susret Vučića i Kurtija očekuje se već ovog meseca i to u Ohridu, kada će u Severnu Makedoniju 18. marta doći i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj.

Određeni rokovi za postizanje konačnog sporazuma između Beograda i Prištine pominju se već neko vreme, pa se tako i ovaj mart pominjao kao jedan od njih, međutim kako je rekla Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, iako je došlo do pomeranja određene dimanike, ovaj mart ne vidi kao "mnogo dramatičan".

"Jako je malo vremena da se nešto završi po pitanju tog sporazuma u martu kada je u pitanju suština. Možda se i završi u smislu nekakvih formalnosti, samog dokumenta, potpisivanja. Međutim, pitanje je šta će se desiti nakon toga i to je ono o čemu treba da razmišljamo. Čitava priča oko evropskog sporazuma kad se pogleda u smislu narativa postavljena je tako da to sada isključivo znači izdaju ili neizdaju. Ništa od toga nije tema sporazuma, tema je implementacija nečega što je dogovoreno ranije i ništa nešto dramatično novo u odnosu na ranije se ne pojavljuje", rekla je Selaković.

Kako dodaje, treba da znamo šta će da se desi posle, a tvrdi i da mi "ne znamo šta su naše crvene linije".

"Pozicija Prištine je tu vrlo jasna i kada se pogleda analiza pritisaka i komunikacije koja dolazi ka Kosovu jasno je da postoji otpor bilo čemu što nije direktno priznanje. Postavili su svoje crvene linije, a mi ne znamo šta su naše crvene linije. Pitanje je šta Srbija brani, da li Srbija tu brani teritorijalni integritet, ako ga brani onda je tu jedna vrsta aktivnosti koja dolazi u obzir, da li hoće da sačuva Srbe u što većem broju na Kosovu, da li hoće da Srbi ostanu relevantan politički subjekt. To je realnost i suština do koje ne možemo da dođemo", rekla je.

Da ovo neće biti presudan mesec, smatra i urednik Pištaljke Vladimir Radomirović, koji ističe da se "boji" rokova koji se postavljaju i brzine, ali dodaje da mu je drago da se u evropskom planu pominju neka evropska rešenja za položaj manjinskih zajednica.

Napominje i da nijednoj zemlji nisu postavljani uslovi kao Srbiji.

"Zanimljivo je pogledati istorijat ovih pregovora imamo nedavno objavljene memoare Ketrin Ešton koji potvrđuju da je još 2012-13. traženo da Srbija dozvoli Kosovu ulazak u UN i da ne blokira pristup Kosova međunarodnim organizacijama i da je tada Srbija ipak uspela da zaštiti svoje interese. Međutim, kad pogledate ceo evropski put, on traje užasno dugo, sa raznim zahtevima pogotovo prema Srbiji. Nijednoj zemlji nisu postavljeni takvi uslovi kao Srbiji. I Srbija već dvadesetak godina se trudi da dokaže da je iskreno posvećena konačnom ulasku u EU i sada se od Srbije očekuje da u nekom trenutku, na kraju tog puta prizna Kosovo kao nezavisnu državu. To su zaista uslovi koji nisu postavljeni nijednoj zemlji koja je ušla u EU", istakao je.

Pravnik Milan Parivodić govoreći o ovom martu, kaže da može da bude jedan novi početak brže integracije Srbije u EU, na talasu kolateralne koristi koju je ova tragedija u Ukrajini donela.

Rat u Ukrajini je, kako dodaje, podelio čovečanstvo na demokratsko i druge sisteme "poput ruskog, kineskog, sazdanih na principu političke vlasti". 

"U tom smislu mi sad imamo jednu kolateralnu korist da se ubrzano približimo slobodnom svetu. Sa protokom vremena naše prilike na Kosovu su sve slabije, tamo će biti sve manje Srba. Ideja da će nama biti bolje protokom vremena, i da će se stvari preokrenuti u našu korist, to su neozbiljne priče. Sporazum koji je na stolu i koji treba da se precizira kroz anekse i možda da se to završi u toku marta, što bih voleo, ali nisam siguran da će to tako biti, je priznanje stvarnosti onakve kakva jeste i mogućnost da se Srbija fokusira na samu sebe i svoju privredu, pravni sistem, demokratiju i da ukupan kvalitet života podigne postepeno, to se takođe neće desiti odjednom", rekao je Parivodić.

Na pitanje da li sada možemo da verujemo EU i da li su čvrste garancije Brisela da će Srbija napredovati u evrointegracijama ukoliko bude kooperativnija kada je u pitanju ovaj sporazum, Parivodić odgovara kontrapitanjem "da li postoji bilo koji drugi put i da li postoji bilo ko drugi kome možemo više verovati od EU.

"Sigurno da postoje ozbiljne nepravde koje su nanete Srbiji sa ocepljenjem Kosova i još od 90-ih godina kada Srbima nije priznato pravo na samoopredeljenje u BiH i Hrvatskoj. To su sve činjenice, međutim to što se žalimo na sudbinu nam neće mnogo pomoći. Bez obzira na verodostojnost poruka iz EU, mi druge poruke koje su iole atraktivne i koje nude bilo kakvu budućnost Srbiji nemamo. To je jedina ponuda, i intenzitet te ponude će rasti u onoj meri u kojoj mi budemo pokazali volju i odlučnost da u pravcu prilagođavanja našeg društva", rekao je on.

Na pitanje da li je 800 miliona evra koje je Srbija dobila u poslednjih mesec dana za energetiku, železnicu i za Tiršovu 2 "pokazna vežba" kako bi to moglo da izgleda ukoliko bismo bili kooperativni, kaže da je to možda nekih 10-20 odsto novca koje bi Srbija mogla da dobija redovno.

"Sve ovo vreme ono što Srbija dobija od EU u najvećoj meri je predstavljeno na taj način, kao jedna kasica prasica. Sada je potrebna ta vrsta poruka u smislu benefita koje su ljudi osetili na svojoj koži od vizne liberalizacije. Mi smo do sada isključivu komunikaciju imali o tome koliko novca stiže iz EU. Ono što je interes Srbije od EU odnosi se na to da mi bez takve vrste integrativnog procesa ne možemo završiti reforme, graditi institucije i napraviti jedno drugo mesto za život. Bez integracije Srbije i čitavog regiona ovde neće nikada postojati dugoročna stabilnost. Mi drugu alternativu nemamo jer nijedan drugi stub diplomatije nije zainteresovan da na taj način da posršku Srbiji", zaključio je.