Kurtijev pogrešan argument: ZSO multietnična mnogo više nego što je celo Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti kao glavni argument protiv formiranja Zajednice srpskih opština, što je obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma, navodi njenu monoetničnost, a istovremeno ističe da je Kosovo multietnično sa 93 odsto albanskog stanovništva. Činjenice, međutim, govore upravo suprotno, jer u opštinama gde su Srbi većina na Kosovu živi značajan procenat albanskog i ostalog stanovništva, posebno u opštinama Novo Brdo, Gračanica i Štrpce, što bi ZSO činilo daleko multietničnijom sredinom nego što je celo Kosovo.

Novinar i književnik Živojin Rakočević, koji je predsednik Udruženja novinara Srbije i živi u Gračanici, u izjavi za Kosovo onlajn upozorava da je, kada neko poput Kurtija govori o procentima, to najava opasnosti i inženjeringa.

On ukazuje da su procenti na Kosovu već 70 ili 80 godina netačni, odnosno da nema pouzdanih podataka ni o Albancima ni o Srbima.

"Kurti kao svojevremeno i Franjo Tuđman, vidi da određeni procenat Srba neće naškoditi njegovoj etnokratiji. Mi se igramo nekim zamišljenim brojkama u kojima vlast u Prištini pokušava da kaže - vas nema. Osnovni izveštaji koji, recimo, dolaze iz Peći su - nema Srba - nema problema. I to je suština“, naglasio je Rakočević ističući da je pitanje za Prištinu i međunarodnu zajednicu, da li je to normalno, prirodno i demokratski.

Za Rakočevića nema sumnje – Kosovo je savršeno monoetničko društvo, na kome nema mesta za druge i drugačije, čak ni za one koji misle malo drugačije od vladajuće totalitarne etnokratske ideologije.

"Kosovo je propast bilo kakve ideje o multietničnosti. Ono ne može da prihvati Dragicu Gašić u Đakovici, jednu jedinu. Ne može da prihvati da ona, kao i svaki drugi građanin, sebi kupi namirnice. Ne možete da govorite o multietničkom Kosovu kada vam policajac na prelazu kaže da ulazite na Kosovo i treba da znate albanski. To liči na neku vrstu čuvara logora“, rekao je Rakočević.

Ističe da se istinska multietničnost zadržala upravo tamo gde su Srbi većina, pa je i multietničnost Zajednice srpskih opština realna, neupitna i stvarna.

Rakočević: Srbi 23 godine žive bez slobode

"I to je, nažalost, proces u kojem neke naše sredine pod pritiskom postaju multietničke i menja se etnička stuktura, a tamo gde su Albanci živeli u većini slučajeva i danas žive. Nije problem da u kafiću u Gračanici sede Albanci i da govore albanski, ali jeste problem da na 10 kilometara odatle nađete u nekom restoranu Srbe koji će sedeti i pričati srpski. To gotovo da ne postoji“, konstatuje Rakočević.

Dodaje da se na Kosovu multietničnost održava isključivo zahvaljujući međunarodnoj zajednici i Beogradu.

"Da Beograda nema, za ovih 20 godina, ne bi bilo ni multietničkog Kosova, tako da Beograd podržava i održava u životu multietničnost na Kosovu", naglasio je Rakočević.

Na pitanje hoće li ZSO pomoći da Srbi dobiju prava koja su im garantovana i Ahtisarijevim planom, Rakočević ističe da se ne može razgovarati o obećanim pravima, već da Srbi moraju istog trenutka da dobiju najširi mogući oblik autonomije, jer su 23 godine živeli bez slobode.

"Ne možete nekome ko nema slobode da ponudite daleka prava i naterate ga da to potpiše, sa svešću da nikada nećete primeniti nijedan dokument za koji odlučite da vama ne odgovara. ZSO je nešto što bi moglo da pruži minimum slobode u okviru geta u kojem Srbi žive i što bi trebalo da čuva naša geta. Ali, to se mora desiti sada i odmah, ne potpisom i obećanjima zbog kojih mi i živimo ovako kako živimo“, rekao je Rakočević.

Gogić: Kurtijev etnički ekskluzivitet

Za analitičara Ognjena Gogića Kurtijeve izjave o multietničnosti su cinične,  kontradiktorne i neuverljive, pa nije jasno da li se on u svojoj politici rukovodi etničkim ili građanskim načelom.

Gogić za Kosovo onlajn ističe da se Kurtijeva politička platforma zasniva na etničkom ekskluzivitetu, pa se on zalaže za etnička prava Albanaca i njihovo pravo da se ujedine u jednu veliku albansku nacionalnu državu i kada traži ta prava – traži ih po etničkom kriterijumu, dok se, kada odbacuje zahteve Srba, poziva na građanski princip.

"Vrlo je selektivan odnos koji Kurti ima prema tom pitanju, i zato cinično zvuči kada on kaže da je Kosovo multietničko, a onda sam kaže da preko 90 odsto čine Albanci. Ne može Kurti da traži pravo Kosova po etničkom principu, a da onda Srbima ne da prava po etničkom osnovu na samom Kosovu“, ističe Gogić.

On je naveo da je na Kosovu sprovedeno etničko čišćenje Srba i nealbanaca, pa je cinično govoriti o multietničkom Kosovu, dodajući da treba imati u vidu da je smanjen udeo i drugih zajednica koje nisu mogle nikad da se vrate.

Gogić ukazuje i na to da Kurti poteže različite argumente da bi odbacio ZSO, tvrdeći da je monoetnička, ali istovremeno traži formiranje sličnih asocijacija po Srbiji za Albance ili Bošnjake, po etničkom prinicpu.

"Istim argumentima nešto i traži i odbacuje, a to tako ne može da funkcioniše“, napomenuo je Gogić.

On je rekao i da je "pravi“ naziv ZSO – Zajednica opština sa srpskom većinom, iz čega je jasno da u njima Srbi nisu ekskluzivna manjina, već da tu žive i drugi narodi.

"Severna Mitrovica, Štrpce, Novo brdo, Gračanica imaju i značajan procenat Albanaca i drugih manjinskih zajednica, što znači da bi, kao što su te opštine multietničke, i Zajednica bila multietnička, samo što je u njenom slučaju poseban fokus na tome da se kroz nju štite prava srpske zajednice“, rekao je Gogić i podsetio da su i prema Ahtisarijevom planu 10 opština na Kosovu definisano kao opštine sa srpkom većinom.

Gogić napominje i da Kurti prenebregava činjenicu da je najveći broj opština Kosovu – monoetničko, ali da u njima žive samo Albanci i ne samo da u njima nema Srba, nego čak nema ni drugih zajednica, Roma, Bošnjaka, Turaka...

"Kosovo je u potpunosti etnifikovano, da bi on sada osporavao zaštitu Srbima po etničkoj osnovi“, podvukao je Gogić.

U praksi kaže, zaštita manjima nije ostvarena, jer nema volje da se to učini, dok su insitucije Kosova slabe i ne mogu ni Albancima da garantuju prava, a kamo li Srbima.

"ZSO bi mnogo doprinela, i ona je nužna, ali ne i dovoljna. Pored toga važno je i podsećam da Srbi žive i van srpskih opština, pre svega po Metohiji, i te opštine bi ostale van ZSO. Njima je tek potrebna zaštita, da ne bi bili izloženi iseljavanju i nestanku. Zato je, mimo ZSO, potrebno sprovoditi ono što je već obećano u zaštiti njihovih prava“, ukazao je Gogić.