Najava kandidature Niki Hejli: Sledila stavove Trampa oko Kosova, nije imala poseban interes za Zapadni Balkan

Hilari Klinton nije uspela da postane prva predsednica SAD, da li će to poći za rukom 51-godišnjoj Niki Hejli, nekadašnjoj ambasadorki SAD pri UN i guvernerki Južne Karoline? Njena najava za republikanske unutarstranačke izbore nije previše iznenadila one koji prate američku političku scenu, a sagovornici Kosovo onlajna navode da bi pored pokušaja da izbori predsedničku nominaciju, ovaj potez mogao da je "kandiduje" i za mesto državnog sekretara SAD.

Hejli, ćerka indijskih imigranata rođena je u Južnoj Karolini, američkoj državi gde je 2011. postala guvernerka. Bez problema je podržavala Trampove protivkandidate unutar Republikanske partije, ali je 2016. prihvatila njegov poziv da bude ambasadorka SAD pri UN.

Mnogi navode da je bliska "krupnom biznisu", njenu vezu sa Balkanom pronalaze u činjenici da joj je suprug albanskog porekla, a naši sagovornici navode da je u potpunosti sledila politiku Donalda Trampa kada je Kosovo u pitanju.

Gordon N. Bardoš, predsednik Kompanije za strateški konsalting i analizu političkog rizika u jugoistočnoj Evropi kaže za Kosovo onlajn da "nije iznenađenje što se Hejli kandidovala".

"Javna je tajna već duže vreme da ona ima predsedničke ambicije. Međutim, ona ima veliki izazov pred sobom. Nije baš dobro poznata u američkoj javnosti, barem u poređenju sa kandidatima kao što je bivši predsednik Tramp, ili potencijalni kandidat i aktuelni guverner Floride Rik Desantis. Međutim, Hejli ima interesantnu priču, ona je dete imigranata, i prvi ženski guverner Južne Karoline. Kad je izabrana čak je bila i najmlađi guverner u Americi. Tako da se do sada pokazalo da je politički sposobna i da ima neke jake adute. Ipak, kao što sam već rekao, američka javnost je ne poznaje dobro. Na primer, Hejli je u glavnom prepoznata po njenim tvrdim stavovima u vezi sa spoljnom politikom. Kritičari često kažu da se ona previše udvorava neokonzervativcima sa njenim tvrdim stavovima prema Iranu, Koreji, Izraelu i Rusiji. S druge strane, relativno malo se zna šta bi bili njeni prioriteti što se tiče domaće politike. Ako SAD uđe u recesiju u sledećih 18 meseci pre izbora kao što se predviđa, američke građane će verovatno više privlačiti neko ko ima rešenje za domaće ekonomske probleme nego neko ko se predstavlja kao ekspert za spoljnu politiku. Na primer, za vreme kampanje 2016. godine, samo pet posto pitanje koja su predsednički kandidati dobili su bili u vezi sa spoljnom politikom. Ali ovde bi moglo nešto da se doda—Hejli je ipak relativno mlada, i možda joj je ova kandidatura samo probni balon da se bolje pozicionira za posao u sledećoj republikanskoj administraciji, ili kao državni sekretar ili kao kandidat za potpredsednika. Možda je njena kandidatura ovaj put samo priprema za još ozbiljniju kandidaturu 2028 godine", kaže Bardoš.

Bardoš navodi da u ovom trenutku Tramp i Desantis imaju po oko 40 do 45 odsto podrške među anketiranim potencijalnim glasačima, a Hejli ima između četiri do osam odsto.

"Naravno, mnogo može da se promeni u sledećih 18 meseci. Ali kako god pogledamo, ona nije favorit u republikanskoj trci. I za sada stoji činjenica je da ako ima više kandidata, onda to više odgovara bivšem predsedniku Trampu", ističe naš sagovornik.

Kada je u pitanju Zapadni Balkan, Bardoš ističe da se čini da se Hejli nije naročito bavila tim evropskim regionom dok je bila stalni predstavnik SAD pri UN.

"Naravno, gurala je standardnu politiku SAD što se tiče kosovskog pitanja, ali nisam primetio da ima neki posebni interes za region. Bila je mnogo više posvećena važnijim američkim prioritetima u Istočnoj Aziji i Srednjem Istoku. Naravno, ovo nije nikakvo iznenađenje, u poslednjih 15 godina Zapadni Balkan nije region od nekog posebnog interesa za Vašington", poručuje Bardoš.

Vladimir Marinković, jedan od osnivača Kongresa srpskog-američkog prijateljstva kaže za Kosovo onlajn da je "Niki Hejli tokom mandata Donalda Trampa bila jedna od njegovih najbližih saradnica i obavljala je dve godine funkciju šefa Misije SAD u Ujedinjenim nacijama".

"Ona je vrlo brzo posle predsedničkih izbora 2020. godine formirala i svoj poltički tim i samim tim je bilo jasno da će nastaviti da se bavi politikom i da će se verovatno kandidovati na izborima unutar Republikanske partije na njihovim primarnim izborima. Tramp je čak odbio da se sretne sa njom zbog toga što je smatrao da ga nije podržala u njegovoj borbi da dokaze da je izbore izgubio na neregularan način. Rejting Niki Hejli unutar Republikanske stranke po svim istraživanjima nije zanemarljiv, ali je ona daleko od Trampa i Desantisa, a i Majk Pens ima mnogo veću podršku tako da je ravno naučnoj fantastici da ona može da osvoji predsedničku nominaciju. Teoretski može da se kaže da njena i potencijalna Pensova kandidatura mogu da idu u prilog Trampu s obzirom da je njegov rejting u partiji dosta visok te samo koncentracija na jednog protivkandidata eventualno može da dovede do toga da on bude porazen na unutarstranačkim izborima", kaže Marinković.

Marinković ističe da je u Trampovoj  administraciji bilo nekoliko ljudi koji su se ozbiljno bavili Zapadnim Balkanom i koji su definitivno imali senzibilitet za Srbiju i posebno srpske legitimne interese na Kosovu i Metohiji. 

"Ona je u potpunosti sledila politiku predsednika Trampa i nije se isticala izjavama koje bi mogle da se protumače kao pritisak na Srbiju. Mislim da bi u slučaju da postane predsednica SAD mnogo više bila fokusirana na Kinu, Rusiju i tradicionalno na Bliski Istok, odnosno podršku Izraelu kojoj je bila veoma posvećena tokom svog mandata u UN, ali koju će ona promovisati tokom svoje kampanje za nominaciju želeći da pridobije za sebe podršku jevrejskih organizacija u Americi. Takođe smatram da bi njen pristup Zapadnom Balkanu bio relaksiraniji i pragmatičan pošto je kao i Tramp protiv spoljne politike koja se zasniva na auto-pilotu koju su vodile administracije  pre Trampa", kaže on.

Na pitanje da li bi ulazak Hejli u Belu kuću kao prve predsednice SAD uticalo na politiku Vašingtona prema Beogradu i Prištini Bardoš navodi da sumnja da će bilo koji kandidat koji pobedi na izborima drastično promeniti američku politiku prema Balkanu.

"To je interesantno pitanje, zato što implicitno pitate kakav je uticaj jednog pojedinca na neku specifičnu politiku. Lično sumnjam da bi ona (ili bilo koja osoba koja pobedi na izborima iduće godine) mnogo promenila američku politiku na Balkanu. SAD trenutno imaju mnogo veće spoljno političke probleme u svetu - Ukrajina/Rusija, Kina, Koreja, Iran... Plus da dodamo moguću ekonomsku recesiju u Americi u narednih 18 meseci. Tako da sledeći američki predsednik neće imati ni vremena ni naklonost da se previše bavi Balkanom. Znam da se spekuliše da pošto je Hejliev suprug albanskog porekla da bi se ona više bavila Kosovom, ali ne mislim da bi ukoliko postane predsednica SAD Hejli nešto bitnije promenila glavne okvire američke balkanske politike", smatra Bardoš.

Republikanci ili Demokrate u Beloj kući, ima li razlike u pristupu Zapadnom Balkanu

"Ne vidim neku veliku razliku između republikanske i demokratske politike prema Zapadnom Balkanu u poslednjih 30 godina. U ovom razdoblju imali smo tri demokratske administracije i dve republikanske, i ne vidim neke značajnije razlike. Tramp jeste imao neki drugačiji pristup, ali on nije bio tipičan primer republikanskog establišmenta, i u svakom slučaju nije imao neke značajnije uspehe u regionu. Tako da mislim da je to pogrešno razumevanje kako funkcioniše američka spoljna politika, pogotovo prema Zapadnom Balkanu. Lično ne mislim da neki eventualni, potencijalni uspeh u dijalogu između Beograda i Prištine zavisi od toga da li će republikanac ili demokrata biti u Beloj kući. Mnogo više zavisi od toga da li će sledeći predsednik, ali i sledeći državni sekretar biti voljan da se posveti tom problemu, da odbaci stavove koje su kontraproduktivni, i da prihvati nove pozicije i politike koje bi mogle da otvore mogućnost za uspeh u dijalogu. Ovo nije kritika diplomata koji se trenutno bave dijalogom Beograda i Prištine, ali čini mi se da rešenje ovog problem zahteva neke ozbilnije odluke na najvišem nivou. Ako upoređujemo sadašnju diplomatiju oko kosovskog problema sa naporima da se okonča rat u Bosni, na primer, važno je se prisetiti da se u leto 1995. godine vrh Klintonove adminstracije, od predsednika na dole, nedeljama mučio sa američkom politikom prema Bosni, pitanjima kojih principa se moraju držati, koje koncesije moraju da naprave... Ne vidim neki slican proces u Vašingtonu trenutno, što nije ni iznenađenje sa obzirom na druge probleme u svetu. Ali takođe nisam siguran da kosovski problem može da se reši ako trenutni diplomatski napori ostanu u razmerama i u parametrima u kome su danas", kaže Bardoš.  

S druge strane Marinković ističe da politika Bele kuće prema Zapadnom Balkanu zavisi i od toga da li će na čelu biti Republikanci ili Demokrate.

"Sigurno da će zavisiti i od tog faktora ali i kandidati Republikanaca se razlikuju po spoljnopolitičkim prioritetima. Neće biiti isto ako Tramp eventualno pobedi čiji su najbliži saradnici, na primer, Grenel, O Brajen upućeni u probleme i zainteresovani da ih rešavaju ili Desantis koji se kao guverner Floride nije mnogo ni izjašnavao o geopolitici tako da bi mu trebalo vremena da se odredi, a prvenstveno bi sve zavisilo od personalnih izbora u Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost", završava Marinković.