Nestali u prevodu: Beograd sa pravom insistirao na preciznom terminu u deklaraciji

Termin "prisilno nestali" neće se naći u Deklaraciji o nestalima koju treba da potpišu Beograd i Priština, a čiji je nacrt usaglašen pre dva dana u Briselu. Izraz, koji na engleskom jeziku glasi "enforced disappearances“, naime, koristi se u Konvenciji Ujedinjenih nacija o zaštiti svih lica od prisilnog nestanka i njegova upotreba u dokumentu koji bi potpisale dve strane mogao bi da napravi velike probleme za Srbiju.

Zbog toga je Beograd insistirao da on ne bude deo Deklaracije i usaglašen je termin "prinudno nestali" (forcibly disapeared), što je danas potvrdio i kosovski premijer Aljbin Kurti.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković pojasnio je da je zahvaljujući naporima Beograda odbačen termin "prisilno nestali" (enforced disappearances) koji je pravna kategorija definisana međunarodnom konvencijom i koji bi podrazumevao direktnu pravnu odgovornost države Srbije za sve slučajeve nestanaka tokom sukoba na Kosovu.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović objašnjava za Kosovo onlajn da je termin koji je Priština prvo predložila - „prisilno nestala lica“ bio neprihvatljiv za Beograd jer je postojala svest da Priština pokušava da unese pravnu kvalifikaciju koja je u skladu sa međunarodnom Konvencijom o prisilnim nestancima i koja upućuje na punu odgovornost države.

„Imajući u vidu da smo mi u tom trenutku bili jedina država, a Kosovo nije bilo država ni tada a ni danas, to bi značilo da punu odgovornost za sve ono što se dešavalo isključivo snosi država Srbija. To bi bio dugoročan i veliki teret za državu Srbiju“, ukazuje Odalović.

On ističe da srpska strana ne negira da je bilo nestanaka i ubistava na obe strane i da se zbog toga i došlo do termina – prinudni nestanci, koji ne izaziva pravnu dilemu ali i ne kaže da su ljudi nestali iz čista mira.   

„Ko je kriv za nestale Srbe, Rome, Aškalije, Turke, Bošnjake, Makedonce...? Da je ostao termin “prisilni nestanci“ Srbija bi se za sve proglasila odgovornom i zbog toga je za nas taj izraz bio neprihvatljiv“, kaže Odalović.

Kako dodaje, ne zna zašto su u Prištini posle poslednje runde dijaloga u Briselu na kojoj je usaglašen tekst Deklaracije potrčali da kažu da je u njoj termin „prisilni nestanak“, jer se političkim izjavama još više otežava porodicama nestalih, a zaboravlja se da je ovo humanitarno pitanje.

„Dobro je što je Kurti danas razjasnio situaciju, da u nacrtu dokumenta nema termina „prisilni nestanak“, koji je upotrebio Andin Hoti (predsednik Komisije za nestale Vlade Kosova). To daje nadu da će proces rešavanja pitanja nestalih oživeti jer je u zastoju od pre dve godine. Ovo je način da se vratimo i da počnemo da radimo uz pomoć međunarodnih faktora i da rešavamo prbleme, da dogovorimo dinamiku i da periodično izlazimo sa informacijama šta smo to uradili“, navodi Odalović.

Inače, Konvenciju o zaštiti svih lica od prislilnih nestanaka Srbija je ratifikovala 2011. čime je ona postala deo unutrašnjeg zakonodavstva Srbije.

Član 2 ove Konvencije kaže šta se smatra pod prisilnim nestankom – to je hapšenje, pritvaranje, otmice ili bilo koji drugi oblik lišavanja slobode od strane državnih organa ili lica ili grupe lica koja postupaju po ovlašćenju, uz podršku ili saglasnost države, a nakon čega se odbija da se prizna lišavanje slobode ili se skriva sudbina nestalih lica ili mesto na kome se ono nalazi, čime se takvo lice stavlja van zaštite zakona.

Profesor Milenko Kreća, nekadašnji ad hoc sudija Međunarodnog suda pravde, član Venecijanske komiije i član Stalnog arbitražnog suda kaže za Kosovo onlajn da bez obzira na jezičku sličnost pomenuta dva termina – „prisilno“ i „prinudno“ nestali, da je moguće da ovaj drugi termin - „prinudno“ otvara prostor za razradu koja više odgovara Srbiji.  

„Kosovo nije država u smislu međunarodnog prava i nije strana ugovornica Konvencije o prisilnom nestanku lica, a Srbija jeste. Zbog toga, rešenje bi bilo da se pitanje nestalih lica ne rešava na bazi Konvencije, jer ne samo što Kosovo nije strana ugovornica, već je opšti princip međunarodnog prava da se između države i entiteta koji nije priznat ne uspostavljaju ugovorni odnosi. Rešenje bi trebalo tražiti na bazi posebnog sporazuma kojem bi pravila Konvencije bila ideja vodilja i ona bi se konstruisala za ovaj poseban slučaj a ne bi se primenjivala kao takva. Jer, pošto Kosovo nije strana ugovornica, ispalo bi da Srbija podleže obavezama iz Konvencije“, kaže Kreća.