Normalizacija odnosa Srba i Albanaca: Od čega zavisi i šta bi donela

Nakon dogovora u Ohridu o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, od obe strane očekuje se da ispune svoje obaveze, a iza svih dokumenata, tačaka i izjava, nalazi se svakodnevni život ljudi, Srba i Albanaca, na Kosovu.

Srbi očekuju formiranje Zajednice srpskih opština, koja bi trebalo da predstavlja garanciju za zaštitu njihovih prava i bezbedan život, a Albanci traže potvrdu svoje državnosti od strane Srbije.

Između suprotstavljenih stavova, odvija se svakodnevni život Srba i Albanaca na Kosovu, ali su Srbi ti koji su izloženi pretnjama, pljačkama imovine, fizičkim, pa i oružanim napadima i nepoštovanja svih prava.

Normalizacija odnosa dva najveća naroda na Zapadnom Balkanu doprinela bi pozitivnom razvoju saradnje u svim oblastima u regionu, a time i napretku.

Na pitanje od čega zavisi normalizacija odnosa Srba i Albanaca, novinar Boško Jakšić za Kosovo onlajn odgovora da je – srećom, sticaj okolnosti takav da ne zavisi od Beograda i Prištine, već u najvećoj meri od evropskih i američkih posrednika u dijalogu za normalizaciju odnosa.

Jakšić ukazuje da je, ako se pogleda dogovoreno u Briselu i u Ohridu, Vučiću i Kurtiju ostavljen minimalni manevarski prostor, kao i veoma skraćen vremenski okvir u kome moraju da počnu da sprovode u delo ono što je dogovoreno novim pregovorima.

"Za mene je to ohrabrujuća vest, imajući u vidu svu silu odugovlačenja koja u pregovorima traje, a za šta su odgovorni i pregovarači u Beogradu i Prištini, ali u značajnoj meri i EU koja je bila poprilično uspavana svih ovih godina. Jasno je da je rat u Ukrajini promenio sve formule i da je delovao kao budilnik da se što pre sa mape Zapadnog Balkana otkloni najneuralgičnija tačka, a to je konflikt oko Kosova", smatra Jakšić.

Ističe da normalizaciju odnosa treba posmatrati u dva nivoa - na nivou sporazuma, i svakodnevnog života.

Prema njegovim rečima, sporazumi između Srbije i Kosova treba da doprinesu rešavanju i oktlanjanju niza tehničkih problema, a tu vidi  "čitavu listu", od važnih do onih koji se više tiču svakodnevnog života.

"A, puna normalizacija je proces koji će dugo trajati i ne treba očekivati da će usvajanjem sporazuma istog dana ili sutradan, Srbi i Albanci na Kosovu odjednom početi da se bratime i da žive na najnormalniji način. Ako je animozitet stvaran decenijama, onda on mora decenijama da se otklanja", napominje Jakšić.

Zato je ovo početak dugog i bolnog procesa normalizacije odnosa na nivou dva naroda, dodao je on.

Jakšić je istakao i da od normalizacije odnosa Srba i Albanaca korist mogu da imaju - svi, jer se time otvara perspektiva mira i stabilnosti.

"Za očekivati je da Srbi na Kosovu neće morati da strahuju, da noću stražare i čuvaju stoku, ili da gledaju da li neko neće pucati na njihovu decu koja nose Badnjak. Albanci dobijaju mogućnost da se više okrenu rešavanju svojih silnih problema sa kojima je Kosovo suočeno. Region otklanja potencijalnu opasnost od konflikta koji kosovski problem uvek nosi i može da se koncetriše da reši jedinu drugu preostalu konfliktnu tačku, a to je BiH", pojašnjava Jakšić.

Dodaje da i Evropa dobija, i to "poravnat teren" u želji da bude potpuno jedinstvena u frontu protiv Rusije.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, gubitnik bi jedino mogla da bude Rusija, koja je Kosovo i do sada koristila kao glavni kanal jačanja svog uticaja, još od 1999. godine.

"Ukidanje zamrznutog konflikta je potpuno suprotno ruskim inetersima, jer vidimo da Moskva i sada je veoma nervozna i upozorava da Srbija ne može tek tako da prihvati zapadni predlog i da treba sačekati kraj ukrajinskog rata, pa čak i otvoreno preti nesagledivim štetama po međusobne odnose. Rusiji preti da bude na nekoj široj sceni da bude jedini gubitnik rešenjem kosovskog problema", smatra Jakšić.

Analitičar Škeljzen Maljići ukazuje da ima mnogo segmenata u običnom životu u kojima se vidi da je normalizacija odnosa Srba i Albanaca moguća, i da je zajednički život uvek bio moguć, kao što je i sada, iako "visoke politike" već  30 godina pokušavaju da dokažu da je to nemoguće.

"Ali, sada su Srbi na Kosovu taoci dva politička koncepta koji im ne omogućavaju da oni sami odlučuju i da budu subjekt u pregovorima, oni se zaobilaze ili ima se pošalju tutori iz Beograda koji im kažu kako da se ponašaju, i onda Kurti kao nekav sobranista koji misli da može da sporvodi zakone na svoju ruku bez pripreme, izaziva stalno krize koje dotiču i pogađaju i praktične interse srpske zajednice na Kosovu. Ali, sada je naučio da ne može bez koordinacije sa EU i SAD", rekao je Maljići.

Kako kaže, ne može Kurti da gleda samo jednu stranu, ali ne može ni Vučić, već je potrebno političko rešenje, a francusko-nemački predlog može da prođe kroz malu kapiju i da promeni malo situaciju, kako se praktične stvari ne bi uslovljavale.

"Kosovski pasoši su  realnost, lične karte su realnost, kao to da ljudi koji imaju srpske paoše i lične karte mogu da dođu na Kosovo a da se ne uspostavi reciprocitet. Za neke stvari mora da se zažmuri ako želimo da se uspostavi normlana komunikacija. Kosovo već 24 godina nije pod srpskom administarcijom. Raniej su bile paralelne vlasti, sada su to kosovske institucije, na severu Kosova je bila i srpska policija, sudstvo, i sve to treba regulisati, a kako će se zvati to nije mnogo bitno", navodi Maljići.

Napominje da postoji 10-ak ili više predloga samouprava koje bi mogle da funkcionišu.

"Ne možemo mi da upravljamo sa srpskom manjinom u onim opštinama gde su oni 100 odsto stanovništa. Oni će svakako imati neku samoupravu...Godinama se seje strah  da Srbi koji su ostali ovde kao manjina ne vide perspektivu da žive na Kosovu, a ni Kosovo ni Srbija nemaju veliku demokratsku tradiciju. Ali, to se može naučiti od običnih ljudi, kako su živeli ranije i kako žive sada i imaju normalnu komunikaciju. Treba im olakšati što je moguće da im neke birokratske  porcedure ne ometaju život", kaže Maljići.

Sa druge strane, istoričar i publicista Čedomir Antić smatra da je sve što se danas dešava po pitanju normalizecije odnosa Beograda i Prištine zapravo "razvlačenje" odnosa i deo taktike koje su smislile zapadne sile, dok je istinska normalizacija već postignuta amnestija.

"Naši odnosi su normalizovani u vreme kada je Aljbin Kurti pušten iz Beograda, i u trenutku kada je proglašena amnestija, kada je omogućeno normalno funkcionisanje dva naroda, kada je normalizovana međunarodna uprava, odnosno protektorat nad autonomnom pokrajnom Kosovom i Metohijom. U tom trenutku je došlo do normalizacije", kazao je Antić.

Antić upozorava da se koraci ka konačnoj nomalizaciji odnosa dve strane vremenom samo pomeraju, a da su uslovi za to sve veći. Ocenjuje i da se u trenutnoj političkoj eliti veruje da su Srbi došljaci na Balkanu, a starosedeoci i prastanovnici Albanci.

Kako kaže, u uslovima duboke fašizacije albanskog društva na Kosovu, pitanje pomirenja podrazumeva da sve bude u skladu sa onima koji su politički potomci ekstremnih komunista koji su im uspostavili autonomiju i fašista koji su služili Hitleru i Musoliniju.

Antić kaže i da se kosovske vlasti ponašaju kao da je rat juče završen iako ne snose gotovo nikakvu odgovornost za ratna dešavanja na Kosovu. Zbog toga je za njega priča o normalizaciji odnosa "potpuno besmislena".

Da bi se dve strane iskreno pomirile, kaže da mora da postoji iskren sporazum, ocenjujući da ono što se dogodilo na Ohridu "nije sporazum, već diktat", i da ga diktiraju SAD, dok EU tu ima uticaja "koliko i Zapadni Balkan".

Antić ističe da je delovanje SAD na ovim prostorima deo njihovog velikog rata protiv Rusije i da se Srbiji nudi minimum, isto kao što u Hrvatskoj postoji Zajedničko veće srpske zajednice, kaže, samo u načelu i na sajtu.

"Možda naprave od te Zajednice nekakav kamen u cipeli Albancima, ali to neće biti nikakav srpska zajednica, već će to biti kamen u američkim rukama", ocenjuje on.

Navodi da su albanske političke elite uvek uz snagu koja zavojeva svet, a da je albanski narod, kao i svaki drugi narod – dobar.

Dodaje da su se narodi već pomirili i da Albanci kada dođu u Srbiju nemaju probleme, kao i da privreda neometano funkcioniše.

"Za istinsko pomirenje Srbija će morati da ispuni svoj zavet i oslobodi KiM, ali u Srbiji nikada neće doći ta vrsta pune osvete ako napravimo kompromis", kaže Antić.

Poručuje i da ukoliko se Kosovo otcepljuje od Srbije ista prava mora da dobije Republika Srpska, Srbi na severu i istoku Kosova i u Crnoj Gori.

"Dakle, ako se to radi nemoj da se radi na jednom mestu, a da se na drugom ne radi. Ako razgovaramo o nezavisnosti koju podržava manjina država sveta, onda moramo i da postignemo kompromis da svi budu zadovoljni", rekao je Antić.