Odbranom mosta Srbi brane slobodu, zato je na meti Kurtija

Živojin Rakočević i Nebojša Čović
Izvor: Kosovo Online/Nedeljnik

Odluka albanskih odbornika u Skupštini Opštine Severna Mitrovica da naležnim institucijama uputi zahtev da se glavni most na Ibru koji povezuje Severnu sa Južnom Mitrovicom otvori za saobraćaj, prema oceni sagovornika Kosovo onlajn još jedna je u nizu akcija kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koja ima za cilj da izvrši pritisak na Srbe na severu Kosova, kao i da nije slučajno što je ta inicijativa pokrenuta uoči pregpvora na najvišem nivou, 2. maja u Briselu.

Inicijativu, koja je usvojena na predlog odbornice Samoopredeljenja u lokalnoj skupštini, politički predstavnici Srba sa Kosova, ali i zvanični Beograd ocenili su kao direktno ugrožavanje mira i kršenje Briselskog sporazuma.

Iz Srpske liste su poručili da je inicijativa nelegalna i nelegitimna i da su je usvojili "odbornici bez ikakvog legitimiteta među građanima" i da je nastavak "okupacije severa od strane Kurtija", kao i da može da ima dalekosežne bezbednost i suživot na severu Kosova.

Da "nije vreme" da se glavni most na Ibru otvori poručio je i izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak. Sa druge strane, Vlada u Prištini podržala je inicijativu da se most otvori za saobraćaj.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da Kurti tim potezom želi da "uvuče Srbiju u sukob sa NATO" i da nije slučajno što je inicijativa pokrenuta uoči pregovora u Briselu 2. maja.

Književnik i novinar Živojin Rakočević smarta da je zahtev da se za saobraćaj otvori glavni most na Ibru nešto što je "protiv realnosti i smisla" i direktan atak na ono što Srbi doživljavaju kao simbol slobode.

"Most na Ibru je za Srbe doživljaj i osećaj slobode, a za Albance simbol koji treba da se pretvori u srpski poraz i dovršenje kosovizacije naših života. Most na Ibru je postao simbol koji razdvaja slobodu i neslobodu, već dvadeset godina Srbi sa juga znaju da je sloboda sa druge strane. Pokojni Oliver Ivanović je braneći taj most slobode prešao južno od Ibra i preskočio granicu koju su nam nametnuli. Sada su procesi sasvim obrnuti, a mi nikako ne smemo zaboraviti žrtve i napore onih koji su branili most", kaže Rakočević.

Po njegovim rečima, sve što je Mitrovica imala važno postalo je deo tog mosta.

"Trenutna lokalna vlast u Kosovskoj Mitrovici je najbeznačajnija politička organizacija u istoriji ovog grada, a predlaže najvažniju odluku kojom može ugroziti grad i teško poljuljani osećaj slobode. Protiv volje, protiv smisla, protiv realnosti, bez demokratskog kapaciteta, neki nepoznati ljudi pokušavaju da unište jedan grad. To je izgleda jedina njihova kreativnost i uloga koja im je namenjena", ističe Rakočević.

Nekadašnji potpredsednik Vlade i šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović takođe ocenjuje da je zahtev da se otvori most još jedna provokativna akcija kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koja ima za cilj da Beograd dođe u direktan sukob sa NATO.

Čović smatra i da je simptomatično što je to pitanje otvoreno nekoliko dana pre susreta Vučića i Kurtija u Briselu.

"Sve to ima veze, oni kada god nešto ne mogu da sprovedu, naprave incidentnu situaciju kako bi skrenuli pažnju i to je tehnologija, kao što je tehnologija bio Briselski sporazum. Tačno je da smo dobili 10 godina i da smo i ekonomske stvari i još svašta dosta pozitivno uradili za zemlju, ali je isto tako tačno da su i oni za 10 godina dobili od kolektivnog zapada i to kakva ubrzanja", kaže Čović.

Kako kaže Čović, nije tačna priča da je Kurti problem kolektivnom zapadu.

"On nije njihov problem, on je njihov agent koji provocira neprekidno Beograd i cilj tih njegovih provokacija je da Beograd dođe u direktan sukob sa NATO, a taj kolektivni zapad se pravi malo blesav ili lud i kada naprave provokaciju oni kažu molimo obe strane...", naveo je Čović.

Podsetio je da je lično on sa nekadašnjim specijalnim predstavnikom Mihajlom Štajnerom, o kojem, kako napominje, "misli sve najgore", potpisao sporazum kojim se Kosovska Mitrovica podelila na dve opštine - Južnu Mitrovicu i Severnu Mitrovicu.

Takođe, podseća i da glavni most na Ibru više puta bio poprište sukoba, a kako kaže posebno mu je u sećanju ostao onaj kada su bačene bombe koje su povredile poljske specijalce, za koje kaže da su se "uvek isticali kada treba da se krene na Srbe".

"Imali smo više sukoba, postojali su čuvari mosta, a ovo što je sadašnja ideja je klasična provokacija uz naravno niz drugih provokacija, koja je proistekla iz nelegalnih, nelegitimnih, provokativnih, nasilnih, bahatih lokalnih izbora na području četiri opštine gde je izašlo manje od 3,4 odsto građana, a ukupno 13 Srba i sada oni nastavljaju, imaju neke organe koje ja ne bih zvao organima lokalne samouprave", rekao je Čović.

Smatra i da inicijativa za otvaranje mosta dodatni pritisak na Srbe da napuste Kosovo što je, kako kaže, "refren" i prisutno je godinama, još od 2001. godine

"Ja sam ih pročitao u toj težnji još tada kada smo posle NATO agresije potpisali prvi sporazum sa njima, koji je radno nazvan Čović - Hekerup sporazum, koji je verifikovan u SB UN, a kojim smo izašli na prve izbore i osvojili 21 mandat. Očekivali smo tada sada će biti normalno ponašanje, ali videli smo za šta njima služe Srbi, a to je da budu ikebana", kaže Čović.

Ukazuje da Albanci sporazumima kupuju vreme, a kolektivni zapad im kroz te sporazume udovoljava, naoružava ih i "pravi im vojsku".

"Njihov koncept je etnički progon svih Srba sa Kosova i Metohije kako bi se došlo do logike svršenog čina, mada i ovo sada je donekle svršen čin, a to je 'o čemu vi pričate u Beogradu kada nema Srba, odnosno ima ih u tragovima na Kosovu i Metohiji'. To je najveća smetnja - sever Kosova, ali ne sme da se zaboravi ni Kosovsko pomoravlje, ni Štrpce, ni centralni deo KiM - Gračanički deo, Lipljan i okolo", naveo je Čović.

Čović poručuje da Srbi na Kosovu moraju da izdrže, a da Beograd mora da ih maksimalno pomogne da opstanu. Kako kaže, kolektivni zapad i Albanci su računali da će od 1999. do sada Beograd reći "a dobro to Kosovo, to nam je omča oko vrata".

Podseća da predsednik Srbije otvoreno govori da neće priznati nikada nezavisno Kosovo i ističe da je i potpredsednik Vlade Ivica Dačić na sednici SB UN "direktno u glavu to rekao - ma nikada to nećemo priznati". Ipak, primećuje da Albanci i kolektivni zapad prave opasne manevre, kao što je Savet Evrope što je, dodaje, isto politika svršenog čina.

"To je nešto što se nikada nije dogodilo. Jedini razlog postojanja KiM ovakvog kakvo je je Rezolucija SB UN 1244 i oni sada hoće teritoriju, a ne državu da prime u Savet Evrope i to u međunarodnu organizaciju koja se bavi vladavinom prava, ljudskim pravima. Živo me zanima kako će ti eminentni pravnici i stručnjaci svetski da objasne, otprilike znam, to je njihov novogovor koji je jako licemeran, ali imate ljudi koji i kod nas glasno pričaju protiv Ustava kršeći državne i nacionalne interese", kaže Čović.

Primećuje da bi Beograd trebalo da bude oprezan i u inicijativi Otvoreni Balkan, koju, kako dodaje smatra dobrom inicijativom.

"U toj inicijativi pojavljuje Edi Rama koji lukavo i pokvareno izjavljuje da nikada nisu bili bolji odnosi između Beograda i Prištine. Kakvi su odnosi kada su loši, ako nikada nisu bili bolji", upitao je Čović.

Čović podseća da postoji i balkanska inicijativa gde se pojavljuju Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo.

"Ne znam da li Makedonci i Crnogorci razmišljaju, ali Albanci očigledno razmišljaju i Albanija ima teritorijalne pretenzije i na prostor Severne Makedonije i Crne Gore i na prostor Kosova, a to je velika Albanija", ističe Čović.

Čović ponavlja da Srbija u sadašnjem trenutku mora da bude oprezna i ne dozvoli da bude uvučena u sukob.

"Moramo da vodimo računa da štitimo naše nacionalne i državne interese vodeći računa o tome da je Kurti evidentno njihov agent, provokator, koji treba da isprovocira Beograd da uđemo ponovo u sukob sa NATO", zaključio je Čović.