Pravosuđe u "kućnom pritvoru": Ima li šanse za pravdu na Kosovu?

Dok god su odluke kosovskih tužilaštva i sudova dirigovane iz političkih i interesnih centara, a sankcije se odmeravaju ne po slovu zakona već po etničkim principima, male su šanse za pravdu za Srbe na Kosovu, slažu se sagovornici Kosovo Onlajn. Dodaju da su pravna nesigurnost, hapšenja "iz vedra neba" pod nejasnim optužnicama, nerazumno duga držanja u pritvoru, kvalifikacija krivičnih dela po instrukcijama kosovskih lidera i raspoloženju u javnosti, a ne propisima, ukratko slika stanja pravosuđa i vladavine prava na Kosovu.

Čak je i Stejt department u juče objavljenom izveštaju o ljudskim pravima na Kosovu za 2022. godinu kao jedan od problema uvrstio i pitanje pritvora uhapšenih Srba. Naglašavaju da dugi pritvori, u proseku šest meseci, i pre i tokom sudskog postupka, i dalje predstavljaju problem, kao i da su ovakve mere delom posledica neefikasnosti pravosuđa, kao i korupcije. Iako predstavnici kosovske Vlade stalno ističu kako je Kosovo napredovalo u vladavini prava, ljudskim pravima i reformi pravosuđa, u izveštaju Stejt departmena se među problemi takođe navode i zločini ili pretnje etničkim manjinama i drugim marginalizovanim grupama.

Nekoliko je primera samo u poslednjih nekoliko dana koji govore u prilog odnosa kosovskog pravosuđa prema Srbima, kažu nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković i advokati Toma Fila i Ljubomir Pantović, branilac nekih od kosovskih Srba protiv kojih se trenutno vode procesi.

Tako je najpre bivšem pripadniku Kosovske policije Slađanu Trajkoviću, koji je, nakon što je zajedno sa ostalim kolegama na severu vratio uniformu, uhapšen 15. decembra prošle godine pod optužbom za ratni zločin, produžen pritvor na još dva meseca. Samo nekoliko dana kasnije, pripadniku KBS Azemu Kurtaju, koji je na Badnji dan pucao i ranio dečaka i mladića u Gotovuši, umesto zatvorskog, određena je mera kućnog pritvora. 

Za Zorana Anđelkovića nije sporan samo ovaj potez Osnovnog suda u Uroševcu, već i to što je, kako kaže, u slučaju Kurtaja "klasičan teroristički akt okvalifikovan samo kao izazivanje opšte opasnosti uz upotrebu oružja".

"To je slikovit primer donošenja odluka po etničkom principu i političkim instrukcijama. Po meni, to što se dogodilo na Badnji dan, kada je Kurtaj pucao iz službenog pištolja na decu, klasičan je teroristički akt. Kada se to desilo, Aljbin Kurti je odmah dao izjavu kako je, eto, došlo do nekakvog incidenta, ni reči da je pucano na srpsku decu. Time je faktički odmah usmerio pravac kako će se tzv. pravosuđe na KiM ponašati. Bilo je od početka jasno da istraga i suđenje Kurtaju za rezultat treba da ima političko oslobađanje svake odgovornosti. Da je Kurtaj kojim slučajem ugrozio albansku decu, bio bi osuđen na ozbiljnu kaznu i sigurno ne bi bio u kućnom pritvoru. Ali, pošto je ugrozio srpsku decu u Štrpcu, i to na verski praznik, onda ide u kućni pritvor", kaže Anđelković.

S druge strane, ukazuje naš sagovornik, kada je reč o Srbima, bez obzira na dokaze ili ne oni se odmah proglašavaju teroristima, ratnim zločincima i po tom političkom principu se i donose sudske odluke i presude. Problem su, dodaje Anđelković, i tajne optužnice, hapšenja sa labavim ili bez ikakvih dokaza.

"Ako im neki Srbin zasmeta, odmah se nađu svedoci navodnog krivičnog dela od pre 10 ili 20 godina, tog čoveka sačekaju na administrativnoj liniji, uhapse ga i krene sudski proces. Srbi na KiM žive u potpunoj pravnoj nesigurnosti. Takođe, kada je doneta mera da se bivšem srpskom policajcu Dejanu Pantiću umesto zatvorskog odredi mera kućnog pritvora, Kurti se isto oglasio, ali ovog puta kritikujući sud i tužilaštvo da nikoga nisu pitali pre donošenja te odluke. I time je jasno potvrdio da smatra da je on i sud i tužilaštvo i pravda i pravo na Kosovu, uostalom uopšte ni ne krije da se meša u sudske procese. 

To što se kosovske vlasti stalno hvale za napredak u vladavini prava, a međunarodna zajednica retko reaguje na stanje na terenu, Anđelković slikovito opisuje primerom moćne porodice u kojoj dete pravi ekscese, ali ga "stalno maze po glavi". 

"Zato je Zajednica srpskih opština je važan element u obezbeđivanju sigurnosti Srba i drugog nealbanskog stanovništva na KiM. Još je važnije stvoriti jedno toleratnije društvo i to je niz procesa koji treba da omoguće stabilnost, mir i prospertitet", navodi Anđelković.

Advokat Ljubomir Pantović, branilac Dejana Pantića, kome je takođe pre nekoliko dana ponovo za dva meseca produžen kućni pritvor, kaže za Kosovo onlajn da nema pravde pred kosovskim sudovima kada je reč o delima koja imaju međuetnički karater, pre svega ratni zločini. Pantića prištinsko tužilaštvo tereti za, kako tvrde, organizovanje terorističkog napada na zgradu Opštinske izborne komisije 6. decembra prošle godine. Uhapšen je na administrativnom prelazu Jarinje 10. decembra, što je bio povod da Srbi podignu barikade na severu Kosova i Metohije, koje su trajale 20 dana.

"Za Srbe pred kosovskim sudovima nema pravičnih suđenja, svi su unapred osuđeni. Gotovo da ne prođe dan a da neko iz vrha kosovskih institucija, pre svih premijer Kurti i predsednica Osmani, ne pomenu genocid ili ne komentarišu konkretne sudske procese. I te poruke idu prema pravosuđu. Ovde ima i časnih albanskih sudija, ali teško da će se neko usuditi posle takve lavine izjava da oslobodi nekog Srbina koji je optužen za ratne zločine. U takvoj atmosferi se sudi, nevini se zatvaraju i osuđuju, i njih nije malo. S druge strane, imamo slučaj Kurtaja, gde čak i studenti prava znaju da ono za šta je osumnjičen mora biti kvalifikovano kao teško ubistvo u pokušaju. To je eklatantan primer dvostrukih standarda, s obzirom da je tužilac okvalifikovao delo kao izazivanje opšte opasnosti, kao da je Kurtaj pucao u vazduh, a ne u decu", kaže Pantović.  

On priča da je u advokaturi od 1995. godine i da odlično zna šta se sve dešavalo u kosovskom pravosuđu posle 1999. godine.

"Odmah posle rata počelo je formiranje sudova i tužilaštava na Kosovu i počele su da "pljušte" optužnice protiv Srba i drugih nealbanaca, ne samo za ratne zločine, nego i za genocid. U jednom trenutku, oko 35 osoba bilo je optuženo za genocid samo pred tada Okružnim sudom u Mitrovici. Počela su prva suđenja i, naravno, kazne su bile maksimalne, po 17, 20 godina. UNMIK je tada video da nema ništa od nezavisnog pravosuđa i poštenih i fer suđenja, pa su doneli takozvanu Uredbu 64, koja se odnosila na suđenja za ratne i međuetničke zločine. Tom uredbom bilo je predviđeno da za takva suđenja u sudskim većima većina moraju da budu stranci. U tom periodu smo imali fer suđenja i najveći broj presuda je bio oslobađajući, a ranije presude za genocid su ukinute ili preinačene. EULEKS je kasnije nasledio UNMIK, a posle izlaska EULEKSA iz kosovskog pravosuđa, u junu 2017, počele su drastične promene i ulazak u mračan period kada je reč o pravdi za Srbe na Kosovu", navodi Pantović. 

Napominje i da je u poslednje četiri godine bio branilac u tri suđenja za ratne zločine i da su sva tri Srbina, kaže, osuđenja "na pravdi boga, bez dokaza, samo na bazi iskaza svedoka koji su očigledno lagali". Pantović se prisetio i jedne rečenice čuvenog advokata Filote File izrečene pre više od 50 godina, koja po njemu sumira stanje u kosovskom pravosuđu: "Kad politika uđe u sudnicu na vrata, pravda beži kroz prozor". 

Za advokata Tomu Filu, inače Filotinog sina, neće biti pravde za Srbe na Kosovu sve dok se ne sprovede Briselski sporazum i ne formira Zajednica srpskih opština.

"Dok se to ne desi, kosovski sudovi donosiće političke i odluke po etničkim kriterijumima. Srbe drže u zatvorskim i kućnim pritvorima, iako nemaju dokaza, ali ne odustaju od procesa protiv njih. Čista demonstracija sile. A kad pogledate južno od Ibra, svi Srbi su ionako u kućnom pritvoru", kaže Fila za Kosovo onlajn.

To što predstavnici kosovskih vlasti stalno ističu napredak u vladavini prava i reformi pravosuđa, Fila vidi kao ironiju.

"U čemu se konkretno napredovali? U najosnovnijim ljudskim pravima, slobodi kretanja, pravu na zaštitu grobalja i svetinja, prava SPC? Ne bih rekao. Oko toga apsolutno ništa ne rade. Sećam se kako mi je svojevermeno jedan haški sudija, Englez, rekao: 'Bio sam u Prištini, tamo je bezbedno'. Odgovorio sam: 'Odlično, a zašto kao Englez ne odete u Severnu Irsku i da mi onda kažete da li je tamo za vas bezbedno'. Nije isto kad Englez dođe u Prištinu i kad dođe Srbin". 

I u poslednjim godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku u delu o vladavini prava ocenjeno je da je "Kosovo još u ranoj fazi pravosudnog sistema i da, iako je postignut izvestan napredak, sveukupno sprovođenje pravde je i dalje je sporo, neefikasno i podložno neprihvatljivom uticaju".

Profesor Ustavnog prava iz Prištine Mazljum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da ne smatra da se kosovski sudovi i tužilaštva rukovode etničkim principima i da tako donose odluke, ali nema dilemu da pravosudni sistem na Kosovu ne funkcioniše kako treba i da je pod snažnim političkim uticajem.  

"Nažalost, kosovsko pravosuđe je pod uticajem formalnih i neformalnih struktura vlasti, ali i drugih struktura, što je slučaj i sa ostalim balkanskim zemljama manje-više. To što se, recimo, premijer Kurti oglašava o pojedinim sudskim procesima su infantilne greške, kojima je sklono i Ministarstvo pravde. Kada govorimo o stanju u kosovskom pravosuđu, tu je i problem neefikasnosti, sudski organi se ponašaju korporativno, pa tako, između ostalog, imamo problem da više od devet meseci ne može fda se izabere glavni tužilac. Problem je i selektivna efikasnost. Kod slučajeva najtežih krivičnih dela, organizovanog kriminala, optuženi se ili oslobađaju ili ti procesi zastarevaju, dok obični građani koji čine sitna krivična dela, poput krađe drveća, brzo budu procesuirani. Tu ima efikasnosti, a tamo gde je veća društvena opasnost nema pravog odgovora sudstva i to je ono što fali na Kosovu, ali ništa nije bolje ni u Srbiji, u Albaniji, u Severnoj Makedoniji", zaključuje Baraljiu.