Principi za formiranje ZSO već šest godina pod blokadom Prištine

U okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu su na današnji dan 2015. godine postignuti dogovori o energetici, telekomunikacijama, slobodi kretanja na mostu u Mitrovici, kao i o principima formiranja Zajednice srpskih opština, koja je predviđena još Briselskim sporazumom iz aprila 2013. Visoka predstavnica EU Federika Mogerini potpisane sporazume tada je nazvala "značajnim dostignućem u procesu normalizacije", ali ZSO i dalje nije formirana, a vlast u Prištini uporno blokira njegovu realizaciju.

Sporazume su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Isa Mustafa u prisustvu Federike Mogerini.

Posle potpisivanja sporazuma, Vučić je istakao da će Zajednica srpskih opština imati široka ovlašćenja, da će imati svog predsednika i potpredsednika, odlučivati o zdravstvu, školstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju, ekonomskom razvoju, kao i da će moći da se finansira iz Srbije bez poreza, taksi i carina.

Mogerini je izjavila da je postignuta saglasnost "o opštim principima i ključnim elementima Zajednice srpskih opština, što otvara put ka njenom formiranju", dok je Isa Mustafa poručio da su svi sporazumi u skladu sa ustavom i zakonima Kosova, da će ZSO imati podršku i da će sarađivati sa Vladom Srbije, ali da neće imati nikakvih izvornih ovlašćenja.

ZSO na Ustavnom sudu

Posle dva meseca, u oktobru 2015. godine tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga zatražila je od Ustavnog suda ocenu ustavnosti sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština. Do odluke suda, tražila je da se sporazum iz Brisela o ZSO – suspenduje, što je bio manevar kojim se kupovalo vreme da se formiranje Zajednice odloži. 

Po ovom pitanju, Ustavni sud je doneo presudu 23. decembra 2015. godine, u kojoj se kaže "da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti uspostavljena kao što je predviđeno Prvim sporazumom, ratifikovanim od strane Skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo".

Ova odluka Ustavnog suda obavezuje i aktuelnu vlast na Kosovu. 

Sud je u svoj presudi, međutim, rekao i da principi koji se odnose na ZSO, a koji su dogovoreni u Briselu, "nisu u potpunosti uskladeni sa duhom Ustava“, uz obrazloženje da se misli na odredbe koje se tiču jednakosti pred zakonom, kao i prava zajednica i njihovih pripadnika. Iako je sud vrlo precizno naložio da se ZSO formira, ovaj deo odluke od tada služi kosovskim vlastima kao alibi zbog čega ne ispunjavaju obavezu preuzetu u Briselu još 2013. godine kada je potpisan Prvi sporazum u kojem se kaže da će postojati ZSO.  

Šef kancelarije Evropske unije na Kosovu Tomaš Suniog rekao je prošlog meseca da je sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom "zakon za Kosovo, iako je Ustavni sud utvrdio da je Ustav prekršen u 23 tačke".

"Sporazum o Zajednici iz 2013. godine nešto je, što je potpisala i ratifikovala ustavna većina parlamenta, tako da je to zakon Kosova", rekao je Suniog. 

Duh ustava i "ustav nije Biblija"

Premijer Kosova Aljbin Kurti, međutim, smatra da Zajednica srpskih opština ne može da bude "monoetničko udruženje".

"Može da postoji udruženje opština na razvojnoj osnovi, može biti na geografskoj osnovi. Udruženje na etničkoj osnovi ne može da prođe ni u smislu duha, ni slova Ustava Kosova. To je praktično rečeno presudom Ustavnog suda objavljenom 23. decembra 2015. godine", rekao je nedavno Kurti.

Da "Ustav nije Biblija", poruka je koja je stigla od specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka prošle godine, neposredno posle razgovora koje je imao sa predstavnicima vlasti u Prištini.

"Sve što je dogovoreno u pregovorima Srbije i Kosova mora da bude ispunjeno. Pregovori su toliko ozbiljni da je logično da će Ustav morati da se menja", poručio je tada Lajčak.

Sve i da Lajčak ovako nešto nije izjavio, a što je naišlo na veliki otpor u Prištini, prema Planu primene sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, sa kojim su se kosovski predstavnici u Briselu saglasili, predviđeno je "prilagođavanje pravnih okvira" za sprovođenje Prvog sporazuma, a što se može odnositi i na Ustav.