RAT U UKRAJINI I PITANJE KOSOVA Bisenić: Novi i drugačiji pritisak na Srbiju; Ljepaja: Ukrajina i Kosovo u sličnoj situaciji

Rusko–ukrajinski sukob stvorio je nove okolnosti i iskorišćen je kao podloga za novi pristup rešavanju kosovskog pitanja, ali je i kosovsko pitanje uticalo i još uvek utiče na karakter ukrajinskog sukoba, rekao je za Kosovo onlajn novinar i diplomata Dragan Bisenić. Povodom godinu dana od početka rata u Ukrajini i posledica koje on ima na pitanje Kosova i odnose Beograda i Prištine, razgovarali smo i sa prištinskim analitičarom Fadiljom Ljepajom.

Bisenić pojašnjava da je ukrajinska kriza "katalizator novog i drugačijeg pritiska na Srbiju".

"Kosovo i Ukrajina postali su spojeni sudovi, od kojih jedan trenutno „dubi na glavi“. Kosovsko pitanje našlo se u makazama dva pristupa. Jednog koji nastoji da ga legitimiše kao „poseban slučaj“ u međunarodnim odnosima, od upotrebe sile 1999. od strane NATO za njegovo izuzimanje iz jurisdikcije Srbije, pa do jednostranog proglašenja nezavisnosti i priznanja država koje mu je sledilo. Drugi u njemu vidi presedan kojim opravdava ne samo svoje vojne akcije u Ukrajini, nego i kao budući model u međunarodnim odnosima. Smatra se, recimo da kosovski slučaj može da utiče na sudbinu Ukrajine, isto kao što se veruje da ishod ukrajinskog sukoba može da odredi i budućnost Kosova. Dok na jednoj strani, na samoj generalnoj skupštini UN zemlje koje su suštinski patroni kosovske secesije brane međunarodno pravo, teritorijalni integritet u suverenitet Ukrajine, na drugoj strani te iste zemlje sasvim podrazumevajuće iste te principe izuzimaju iz razmatranja prema Srbiji. U takvim prilikama, ukrajinska kriza je katalizator novog i drugačijeg pritiska na Srbiju koji još nameće pretnjom sankcijama i izolacijom da ove kontradiktornosti reši tako što će sama, dobrovoljno da pristane na secesiju", navodi Bisenić.

Bisenić: Dvostruki ciljevi Zapada

On dodaje da ovaj specifični pritisak dolazi preko nemačkog predloga za normalizaciju odnosa Srbije i Prištine.

"Još jedna osobenost je u tome da jedan region, evropski, odnosno grupa zemalja u njemu, pokušava da se nametne kao faktor koji rešava pitanja umesto svetske organizacije - Ujedinjenih nacija. Međunarodna egzistencija današnjeg Kosova postoji samo na osnovu rezolucije SB UN 1244. Na osnovu nje danas Savet bezbednosti svakih šest meseci raspravlja o Kosovu. Neke zapadne zemlje sada pokušavaju da iskoriste okolnosti i trenutak da ovo globalno pitanje, rekao bih, “ukradu“ iz mandata SB UN i nadležnosti Rusije i Kine kako bi ga postavile u skladu sa svojim ciljevima", istakao je Bisenić.

Prema njegovim rečima, ti ciljevi su dvostruki.

"Prvo je da se dobije zakasnela istorijska verifikacija NATO rata i napada na Srbiju 1999. i drugo da se odgovornost za sve što se događalo i na kraju za kosovsku državnost prenese na dobrovoljnu odluku Srbije i izbije ruski argument o presedanu ili američkoj matrici za događaje u Ukrajini. Od držanja Srbije, na jednoj strani, zavisi koji koncept će prevagnuti, a na osnovu toga i kakva će biti logika budućih odnosa u svetu, ali na drugoj strani i razumno sagledavanje odnosa snaga i moći u savremenom svetu i interesa Srbije", kaže Bisenić.

Analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja istakao je da posle ruskog napada na Ukrajinu i aneksije njenih teritorija pozivajući se na rusku manjinu tamo, svet više nije isti. Prema njegovim rečima, logika Rusije i Srbije u postupanju prema Ukraijni i Kosovu je ista.

"Pozivati se na manjine i pripojiti teritorije, regrupisati stanovništvo, iseliti druge zajednice, što znači crtati silom granice, po etničkom principu. Rusi to rešavaju ratom, a na sreću Srbija, uprkos prikrivenoj okupaciji severa, ipak se opredelila za pregovore, možda zbog razlike u snazi pa i zbog pozicije, odnosno geopolitike. Bila bi prava sreća da je taj put Srbija izabrala zbog svoje evropske orijentacije i želje za dobre odnose sa svojim susedima, u ovom slučaju sa Kosovom", rekao je Ljepaja.

Ljepaja smatra da su pregovori u Briselu poruka Srbiji, a indirektno i Rusiji da "Evropa znači sloboda, demokratija i mir, a ne osvajanja, razaranja i nasilne promene demografske strukture". On povodom sve većeg pritiska EU i ostalih posrednika u dijalogu na Kosovo i Srbiju, a posebno nakon početka sukoba u Ukrajini, kaže da taj pritisak ima za cilj sprečavanje novih sukoba na Balkanu.

"Suštinski pritisak ima za cilj da ne dozvoli da nesređeni odnosi između Kosova i Srbije prerastu u sukob koji bi balkansko područje pretvorilo u zonu sukoba, gde bi svi opet krenuli u borbu protiv svih, za prekrajanje granica. Cilj zapada nije da porazi Srbiju, nego da joj da veoma značajnu ulogu u regionu te da region učini otvorenim, i uključenim u EU. Za to je uslov da se zatvore sva otvorena pitanja, u skladu sa evropskim standardima i principima", naglasio je Ljepaja.

Dodao je da su pregovori između  Kosova i Srbije konac u strukturi novog Zapadnog Balkana.

Ljepaja: Svet više nije isti, nadam se i Srbija

"Međusobno priznanje bi otvorilo put Zapadnog Balkana ka Evropi, te umesto stradanja i rušenja, svi bi mogli da ostvare svoje ciljeve u slobodnoj Evropi", rekao je Ljepaja.

Podsetio je da dijalog u sadašnjoj formi podrazumeva da Srbija ne prizna direktno Kosovo, ali da se ponaša prema njemu kao prema svakoj drugoj nezavisnoj državi u regionu, te da ne ometa Kosovo u svom razvoju i njegovu integraciju u međunarodnim organizacijama.

Kako je dodao, Ukrajina i Kosovo su u sličnoj situaciji.

"Kosovo je slučaj kad je međunarodna zajednica 1999. godine oslobodila teritorije koje je nekada Srbija okupirala i sad pomaže Ukrajini da to učini isto. Naravno, Kosovo nije oslobođeno zbog toga sto je nekada bila okupirano, već zbog volje svojih građana da živi slobodno i nezavisno, i zloupotrebe organizovane moći od strane Srbije da tu volju poništi i uništi svim sredstvima, uključujući i etničko čišćenje", naveo je Ljepaja.

Ljepaja je naveo da je razmišljanje Srbije da sve "okupirane teritorije" nakon pada Osmanske imperije pripadaju današnjoj Srbiji neprihvatljivo za evropsku zajednicu.

"Kosovo, kao i ostale teritorije je Kraljevina Srbija okupirala posle pada Osmanske imperije pozivajući se na to da su oni okupirali te teritorije puno pre Osmanske imperije, i time ih zauvek prisvojili, odnosno da sve što je srednjovekovna Srbija okupirala, to po toj logici pripada sadašnjoj Srbiji. Naravno, to nije logika današnjice, niti Evropske Zajednice i tim više već je jasno dato do znanja da će se proces stvaranja novih država na teritoriji bivše Jugoslavije bazirati na principu nepromenjenih granica federalnih jedinica bivše Jugoslavije", dodao je Ljepaja.

On smatra da je Srbija ta koja kroz normalizaciju odnosa sa Kosovom treba da pokaže da je spremna da se preusmeri ka Evropi, i tako postane važan prosperitet za ceo Balkan.

"Kao što rekoh na početku svet nije više isti posle napada na Ukrajinu, i nadam se da ni Srbija nije, i neće ostati ista, već će ona imati jasnu evropsku orijentaciju i opredeljenje za dobre odnose sa susedima, i da će normalizacijom odnosa sa svojim južnim susedom, definitivno otvoriti ovaj deo Evrope gde razvijena i evropska Srbija postaje veoma važna za prosperitet celog regiona", zaključio je Ljepaja.