Ruska invazija na Ukrajinu ugrožava Zapadni Balkan

Od prvog dana invazije Rusije na Ukrajinu američki zvaničnici upozoravaju da je Zapadni Balkan jedno od najranjivijih područja na koje treba obratiti posebnu pažnju. Članovi Kongresa i analitičari za Glas Amerike kažu da su dva najveća razloga za zabrinutost odnosi Srbije i Kosova i dešavanja u Bosni i Hercegovini.

Kako navodi taj medij, kraj prošle i početak nove godine obeležile su tenzije na severu Kosova, uz blokiranje prelaza, dok Kosovo i Srbija pregovaraju o normalizaciji odnosa. Istovremeno, Srbija je jedna od retkih država Evrope koja Rusiji nije uvela sankcije, a ispitivanja javnog mnijenja pokazuju veliku podršku Rusiji.

Sodaje da u BiH, osim političkih blokada i problema u formiranju vlasti, predstavnici Republike Srpske prete odvajanjem tog entiteta od ostatka države. Predsednik RS Milorad Dodik u januaru je odlikovao predsednika Rusije Vladimira Putina, a u septembru 2022. ga je posetio u Moskvi.

Dva dana pre godišnjice ruske invazije, delegacija Narodne skupštine RS posetila je Moskvu, te prisustvovala zasedanju Dume, gde je dočekana aplauzima.

„Videli smo opasno povećanje etničkih tenzija na Zapadnom Balkanu, uključujući veoma zabrinjavajuće pretnje o secesiji od korumpiranih političara poput Milorada Dodika. Rusija želi da vidi haos u regionu, a Moskva i njeni posrednici podržavaju te pretnje“, kaže članica Kongresa SAD En Vagner, koja u novom sazivu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma obavlja funkciju potpredsedavajuće iz reda republikanaca.

Vagner u Kongresu predstavlja izborni okrug iz države Mizuri u kojem žive hiljade osoba poreklom iz BiH, te je u prošlom sazivu predložila zakon o sankcionisanju ne samo lokalnih nego i stranih aktera koji destabilizuju BiH. Predstavnički dom je usvojio zakon u septembru 2022. godine, a da bi postao važeći mora ga potvrditi i Senat.

„Potrebno je da administracija koristi svoja ovlašćenja za sankcije kako bi odvratila kriminalce i korumpirane političare koji prete suverenitetu i multietničkom identitetu Bosne“, kaže Vagner za Glas Amerike.

Matju Droin, saradnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu, navodi da je ruska invazija na Ukrajinu dodatno otežala postojeće komplikacije u nekim od zapadnobalkanskih država

„Situacija u BiH je najviše zabrinjavajuća, gde vidimo da postoji veoma snažan politički zastoj između različitih strana. Onda verovatno i Rusija tamo podstiče nazadovanje kroz svoje odnose sa srpskim separatistima. Došlo je i do obnavljanja tenzija između Srbije i Kosova, koje nisu direktno povezane sa Rusijom, ali možete videti važne ruske dezinformacione kampanje koje se vode u srpskoj javnosti, koje takođe podstiču tenzije“, kaže Droin.

Viši savetnik za odnose sa vladom neprofitne organizacije “Zajedno za Ukrajinu“Skot Kalinejn koji je osam godina radio u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, kaže da Rusija nastoji da rasplamsa probleme na Zapadnom Balkanu, koji zbog podeljenosti i konflikata teže odoleva spoljnim ekonomskim i političkim pritiscima.

„Ruska vlada je širom Evrope bila veoma dobra u korišćenju etnonacionalizma, malih i istorijskih razmirica i problema u vezi sa religijom, jezikom ili nacionalnošću. Oni ih ne kreiraju uvek, već ih šire i iskorišćavaju“, objašnjava Kalinejn.

Stejt department: Međusobno priznavanje i rešavanje problema

Članica Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma je i demokrata Dina Tajtus iz države Nevada. Na njenu inicijativu, u martu 2022. godine, 19 članova Predstavničkog doma je od državnog sekretara Entonija Blinkena tražilo veći angažman na Zapadnom Balkanu, upravo zbog ruske invazije na Ukrajinu.

„Postalo je očigledno da Rusija pomera granice na svakom koraku. Svakako sa Srbijom, sa Moldavijom, sa Ukrajinom. I zato smo želeli da budemo sigurni da smo tamo postavili čvrstu granicu, kako Rusija ne bi mogla da proširi svoj uticaj na područja izvan onih gde je već bila u ratu sa Ukrajinom“, kaže Tajtus za Glas Amerike.

Prema njenim rečima, angažman SAD jeste bio povećan u proteklih godinu dana, ne samo kroz vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini, nego na primer i kroz poboljšanje odnosa sa Srbijom.

„Videli smo kako se Srbija sada usprotivila i kaže da ne podržava rat u Ukrajini“, navodi ona..

Iz Stejt departmenta za Glas Amerike navode da je „ruski rat razjasnio koliko je urgentan rad na pomaganju svim državama Zapadnog Balkana da u potpunosti unaprede demokratske reforme i ostvare svoje težnje o integraciji u evropske i evroatlantske institucije“.

U pisanom odgovoru na pitanja Glasa Amerike portparol Stejt Departmenta je naveo da su zemlje regiona napravile napredak, ali da je ostalo mnogo nezavršenog posla.

„Ohrabrujemo sve zemlje Zapadnog Balkana da rade na međusobnom priznavanju, uklanjanju trgovinskih prepreka, mirnom razrešenju nerešenih problema iz 90-ih godina, demokratskom napretku i evropskim integracijama. Slobodni i nezavisni mediji su centralna tačka ovih ciljeva, tako da ćemo nastaviti da blisko sarađujemo sa medijima i grupama koje brane medije. Endemska korupcija slabi region, ubrzava odliv mozgova i ide u korist malignoj Rusiji“, navode iz Stejt departmenta.

Ipak, analitičari navode da zemlje Zapadnog Balkana moraju da budu oprezne i proaktivne u tim procesima, pošto je i pre ruskog napada na Ukrajinu u SAD i evropskim prestonicama postojao ograničen kapacitet i volja da se njima bave.

„Godinu dana nakon invazije na Ukrajinu, najveća posledica za Zapadni Balkan je to što sada funkcioniše u drugačijem geostrateškom okruženju. Dugoročno, ono što me brine jeste da bi Zapadni Balkan, Srbija, Bosna, mogli još više da zaostanu. Kako se više pažnje pridaje zemljama poput Ukrajine i Moldavije, pažnja i resursi Zapada će ići u te zemlje da bi im se pomoglo u ponovnoj izgradnji i daljoj integraciji sa zapadnim strukturama poput Evropske unije“, navodi Kalinejn.

Kalinejn dodaje da balkanske države, ako žele pažnju, moraju da budu angažovanije na stvarima koje se od njih odavno traže.

„Na borbi protiv korupcije, reformama vlade i obavezivanju koje će dodatno integrisati njihove ekonomije sa Evropom i SAD, a ne sa Rusijom ili Kinom“, rekao je on.

Droin iz CSIS takođe upozorava da je sada sva pažnja usmerena na konflikt u Ukrajini, što bi se moglo odraziti na druge delove svijeta.

„Možemo da kažemo da to ima sistemski uticaj u smislu da bi poraz Ukrajine imao najgore posledice za čitavu Evropu, jer bi to značilo da nismo bili u stanju da zaustavimo zemlju sa imperijalističkim pogledima, koja želi da crta nove granice“, kaže Droin.

Vagner kaže da je “ruski rat protiv Ukrajine tragična ilustracija toga koliko bi Putin daleko išao da bi uništio san nezavisne zemlje o prosperitetu i bezbednosti“, dodajući da će se zato u saradnji sa transatlantskim partnerima zalagati za što brži napredak BiH u procesu pristupanja u EU i NATO.

SAD prate šta rade države Zapadnog Balkana

Sagovornici Glasa Amerike se slažu da je teško predvideti šta će se dešavati u narednih 12 mjeseci, ali uglavnom pretpostavljaju da će rat u Ukrajini potrajati i da predstoji težak period, jer će troškovi rata rasti, ne samo za Rusiju nego i za zapadne zemlje. Ipak, očekuju da će podrška Ukrajini biti nastavljena.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, navode da će SAD nastaviti da prate kako se države postavljaju prema ruskoj agresiji, uključujući i uvođenje sankcija.

„Ljudi i vlade moraju da shvate da su se stvari promenile i da se nećemo vratiti u svet kakav smo imali pre 24. februara. Ruska agresija je promenila računicu. Sve više uzimamo u obzir koje su vlade od pomoći u tom procesu, koje vlade pomažu u zauzimanju za ljudska prava i teritorijalni integritet, te u suprotstavljanju genocidu. One vlade koje to ne čine i koje nisu od pomoći, to će oblikovati ambijent za politiku i diplomatiju u godinama koje dolaze“, navodi Kalinejn.

Srbija je glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje agresija Rusije, ali odbija da joj uvede sankcije, što predstavnici vlasti pravdaju očuvanjem nacionalnih interesa u kontekstu stava Rusije o Kosovu u Savetu bezbednosti UN.

Na pitanje Glasa Amerike o neuvođenju sankcija Rusiji, članica Kongresa Tajtus odgovorila je da nije sve savršeno „ali da se kreće u pravom smeru, pa se nadamo da ćemo ih i dalje moći ohrabrivati da zauzmu aktivniji stav“.

Kalinejn navodi da će se Srbija, u slučaju neuvođenja sankcija, naći u sve većem raskoraku sa međunarodnom zajednicom.

„Sa jedne strane imamo demokratiju, a sa druge genocid i autoritarizam. Srbija mora da odluči koji joj je od ta dva modela privlačniji“.

Iz Stejt Departmenta naglašavaju da sve zemlje Evrope “uključujući i Zapadni Balkan, imaju veliki ulog u ishod ruskog rata protiv Ukrajine, koji preti osnovama uspostavljenog međunarodnog poretka i bezbednosti. Zato je ključno da nastavimo da se zajedno suprotstavljamo ovoj agresiji bez presedana“, zaključuju iz Stejt departmenta.