Šta je promenio Ohrid: Jesu li rešene sve nedoumice oko formiranja ZSO?

U Aneksu evropskog predloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je 18. marta u Ohridu dogovoren, kao glavni deo navodi se obaveza Kosova da odmah pokrene aktivnosti na "uspostavljanju konkretnih dogovora i garancija kako bi se obezbedio adekvatan nivo upravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga", kako bi član 7 Evropskog predloga bio primenjen.

"Relevantni prethodni sporazumi iz dijaloga" po tom pitanju odnose se na sporazume iz 2013. i 2015. godine o Zajednici srpskih opština u kojima je jasno navedeno da će Zajednica srpskih opština, pored svih olakšica za opštine članice i Srbe na Kosovu, imati i upravnu vlast. 

Nakon završetka sastanka Kurti nije negirao da u aneksu piše da se počinje sa razgovorima što se tiče "samouprave srpske zajednice", ali je dodao da srpska zajednica i ZSO nisu jedna ista stvar.

"O svemu se tome razgovara, te razgovore smo počeli, ali treba još mnogo da bismo došli do konkretnog zaključka", naveo je on.

I dok opozicioni lideri i poslanici u Skupštini Kosova kritikuju Kurtija jer je, kako navode, prihvatio autonomiju za Srbe, poslanici Samoopredeljenja tvrde isto što i premijer, da "samoupravljanje" nije isto što i ZSO. Istovremeno, visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Đuzep Borelj ponavlja da Kosovo treba da pristupi svojim obavezama "odmah".

U vezi sa pitanjem da li su sada sve nedoumice oko početka formiranja ZSO otklonjene, sagovornici Kosovo onlajana kažu da nisu.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da je sastanak u Ohridu pokazao da je EU bilo potrebno da se postigne bilo kakav dogovor i da su bili maksimalno spremni da pojednostave originalnu ideju koju su imali.

Kako kaže Gogić, i sam Đuzep Borelj rekao je da su imali ambiciozniji plan i planirali potpisivanje, ali ipak su bili spremni da se prilagode stranama i po pogledu sadržine i forme.

"Tako da smo dobili nešto što do sada nikada nismo imali pre u dijalogu, a to je da nemamo direktan sporazum između Beograda i Prištine već zasebne sporazume između Beograda i EU i EU i Kosova. To je netipična stvar u dosadašnjem dijalogu Beograda i Prištine“, kazao je Gogić.

Prema njegovim rečima, nije slučajno što se ZSO nije našla u aneksu, te da se verovatno radi o novom ustupku za kosovsku stranu.

"Slušali smo i pre Ohrida da ZSO mora da se formira. Delovalo je kao da postoji snažan pritisak od strane i EU i SAD da se to čak učini i pre potpisivanja ovog sporazuma. Onda je delovalo da će se naći u sporazumu kao prvi korak, međutim sam sporazum i aneks ne spominju Zajednicu srpskih opština i to nije slučajno, niti je bez značaja. Verovatno je reč o nekom ustupku koji je napravljen Kurtiju da se ZSO ne nađe eksplicitno nigde u sporazumu“, naveo je Gogić.

Dodaje da će vreme pokazati zbog čega je taj kompromis napravljen.

"Sporazum ZSO ne spominje, već govori o nekoj samoupravi za Srbe i govori da je obaveza Kosova jedino da pokrene razgovore o tome. Istina je da se spominju sporazumi iz 2013. i 2015. i da moraju da se sprovedu, međutim kako Priština poslednjih 10 godina to nije ispunila, nema razloga da poverujemo da će to sada naprasno da se desi i zapravo je pokazalo da je Aljbin Kurti odoleo pritisku koji je postojao i da je zapravo dobio ustupke od pregovarača da se ZSO ne nađe unutra“, kaže sagovornik Kosovo onlajna.

Gogić smatra da će Kurti da reaktivira svoju ideju od pre par godina, kada je nudio da se umesto ZSO formira nacionalno veće Srba, i podseća da je Kurti to predlagao po uzoru na nacionalna veća za nacionalne manjine koje postoje u Srbiji ili u odnosu na ono u Hrvatskoj koje postoji za Srbe. 

Kurti će zapravo nastaviti da muti vodu, kaže Gogić, i dodaje da će pre da nudi neke alternativne oblike samouprave nego što će da prihvati da se formira ZSO.

Dodaje i da su male šanse da će EU i SAD da nastave sa pritiskom da se formira ZSO jer su dobili šta su hteli - sporazum, i sada postoji manje motivacije da se nastavi sa insistiranjem za formiranje ZSO. 

Smatra da smo dalje od formiranja ZSO nego pre nekoliko nedelja i dodaje da je najjači adut Srbije to što su Srbi na severu van institucija.

"Pokazalo se da ukoliko Zajednica nije definitivna, nije ni povratak Srba u institucije definitivan“, naveo je Gogić. 

Dodao je da je cilj sporazuma bio da zamrzne situaciju i spreči da ponovo eskalira.

"Da ne izbijaju krize kao što su izbijale prošle godine i sada su Beograd i Priština na početku jednog procesa saradnje i dogovoranja. Ništa se bitno neće promeniti, posebno ne u kratkom roku, ali će sada Beograd i Priština biti u tom procesu dogovaranja, što je bolje nego da se odmeravaju snage na terenu putem barikada i specijalne policije. Ali, malo toga se promenilo, jedino što će međunarodni pritisak biti manji jer je njima bilo bitno da se ispuni forma, da se postigne sporazum, a ostalo će sve manje-više biti isto“, zaključio je Gogić.

Analitičar Dardan Sejdiu istakao je da je Ohrid doneo novi razvoj starih sporazuma.

"Imamo neki novi razvoj, u suštini su u pitanju stari sporazumi, samo što se sada pojavljuju novi datumi, i oni predstavljaju pritisak da se neki pređašnji dogovori orade. U smislu nekog velikog razvoja, ja sam skeptičan", rekao je Sejdiu.

On je dodao da postoji mnogo nedoumica po pitanju ZSO i evropskog predloga uopšte.

"Mislim da je Borelj rekao Kurtiju i Vučiću pričajte šta god hoćete, ali došlo je vreme da se dogovori sprovedu. Lideri u javnosti govore ono što je važno da čuju njihovi glasači, a u suštini videćemo u narednih mesec dana kakvu vrstu ZSO ili samoupreve će Kurti da sprovede. Prema onome što smo mogli ranije da vidimo imamo 15 načina za samoupravu po evropskim modelima. Niko još ne zna koja je razlika između samoupravljanja i Zajednice, u predlogu još uvek ništa nije jasno. Evropljani bi rekli konstruktivna dvosmislenost, ali to i nije konstruktivno, posebno kada se radi o dogovoru koji je trebalo da bude novi početak, a ne nastavak", zaključio je Sejdiu.

Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Dušan Radaković slaže sa da ima mnogo nedoumica po pitanju ZSO, ali da je važno da će Radna grupa imati i srpske članove.

"Još uvek ima mnogo nedoumica oko sporazuma i mislim da će novi sastanci u budućnosti doneti neka objašnjenja. Prva i osnovna stvar koja je jako važna, je da ta radna grupa koja će raditi na Kosovu mora biti sastavljena i od Srba koji će dati doprinos u implementaciji ZSO da bi što realnije i što demokratičnije bila sastavljena", naveo je Radaković.

Dodao je da će budući sastanci mnogo toga razjasniti, ali da je važna stavka ta da se prethodni sporazumi moraju implementirati.

"Vidim da ni Vučić ni Kurti nemaju mnogo objašnjenja šta će to i na koji način biti urađeno. Važna stavka je da prethodni sporazumi moraju biti implementirani što govori da će sigurno imati veze sa ZSO koja je deo Briselskih pregovora iz 2013. godine", navodi Radaković.

Smatra da su tumačenja ZSO različita i da niko još uvek ne zna kako će ona izgledati.

"Ono što je takođe jako važno je što Zakon o lokalnoj samoupravi dozvoljava da opštine imaju Memorandume i saradnju i stvaraju Asocijaciju", naglasio je Radaković.