Šta sve, osim srpskog priznanja, danas nedostaje Kosovu?

Kosovske vlasti, već deceniju i po, od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, insistiraju na međunarodnom priznanju, pre svega, od strane Srbije, ali ispod te površine, Kosovo godinama muče i drugi problemi, na prvom mestu ekonomski i socijalni, zbog kojih mnogo mladih napušta taj prostor, ukazuju analitičari.

Da su ekonomski problemi veliki, pokazuju objektivni podaci - Kosovo, uz BiH, prednjači po broju nezaposlenih na Zapadnom Balkanu, a životni standard građana daleko je od zemalja Evropske unije.

Činilo se da je premijer Aljbin Kurti toga svestan, pošto je posle pobede na izborima 2021. godine rekao da dijalog sa Srbijom ne može biti među dva ključna prioriteta kosovske vlade, stavljajući na vrh liste prioriteta radna mesta i pravdu.

Pa, ipak, dijalog sa Srbijom i nastojanja da se potvrdi kosovska nezavisnost, pa i kroz aplikacije za članstvo u međunarodnim organizacijama i dalje imaju prednost, a odbijanje formiranja Zajednice srpskih opština samo pokazuje da je nacionalizam, važniji od životnog standarda.

Profesor ustavnog prava na Kosovu Mazlum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da Kosovu mnogo toga nedostaje, u ekonomskom i socijalnom smislu, napominjući da Kosovo ima problema, kao i drugi na Balkanu, ali mnogo više.

"Problemi Kosovova su trenutna ekonomska situacija, koja se pogoršava zbog kovida, međunarodnih okolnosti i geopolitičkih kretananja, socijalno pitanje, zato što je privreda slaba. Imamo neproduktivnu privredu, i svakako imamo problema u zdravstvenom sistemu, obrazovnom, a svakako je tu i problem siromaštva, jer je Kosovo među najsiromašnijim zemljama na Balkanu i u Evropi", rekao je Baraljiju.

Navodi da Kosovu mnogo šta nedostaje, i da to nije prevashodno priznanje od strane Srbije, ili od drugih zemalja.

„Uz svo poštovanje, Kosovo ima puno unutrašnjih problema, Kosovo treba da se okrene sebi i rešava te probleme, pogotovo siromaštvo i odlazak mladih. Ljudi odlaze iz gradova i iz sela. To su možda neki od akutnih problema Kosova za sada", zaključio je Baraljiu.

Politički analitičar Ognjen Gogić saglasan je da Kosovu „mnogo šta treba“, jer ima ogroman problem sa nezaposlenošću.

Ukazuje da sa Kosova svake godine veliki broj radno sposobnih odlazi ili traži priliku da ode, i ističe da su potrebna radna mesta i ekonomski razvoj.

Međutim, može se, kaže, dati za pravo Prištini što insistira na nezavisnosti, svesna da nerešen status onemogućava bavljenje drugim problemima.

„Ne mislim da je nužno da Kosovo bude nezavisno, ali je činjenica da taj nerešeni status onemogućava Kosovo da se bavi drugim problemima. To jeste preduslov za druge stvari. Kosovu treba mnogo toga, ali od Srbije mu treba priznanje. Druge stvari, traže na drugim mestima“, rekao je Gogić.

Dodaje i da je činjenica da se druge stvari teško mogu rešavati dok se status ne definiše, jer to demotiviše investitore, i odbija ih.

„Ko će doći da investira na prostoru čiji je status nedefinisan i gde može da izbije sukob? Zato je Kosovu potrebno rešenje statusa“, pojašnjava Gogić.

Ukazuje da Kosovo ima veliki problem sa institucijama, koje su nerazvijene, nove, mlade, nagrižene korupcijom.

„Korupcija i kriminal su toliko izraženi na Kosovu, da institucije ne mogu uopšte da se nose sa njima“, napomenuo je Gogić i dodao da bi za Kosovo, pristup međunarodnim organizacijama, bilo kroz Srbiju ili samostalno, značilo mnogo i doprinelo bi zaštiti ljudskih prava i borbi protiv korupcije.

Na pitanje da li bi Evropski plan mogao da nadomesti priznanje, odgovara odrično, jer Priština smatra da evropski predlog više zamrzava pitanje statusa nego što ga rešava.

„Ovaj predlog više odlaže rešavanje pitanja statusa za neko buduće vreme, pokušava da napravi neko primirje, da spreči destabilizaciju i izbijanje kriza. Predlog podrazumeva da će status ostati nerešen još neko vreme, čak i godinama, i da se u toj situaciji nerešenog statusa makar postigne neki minimum mirne koegzistencije i minimum stabilnsoti. Ako donese neku stabilnost, onda može da bude podsticaj za investitore, za ulaganja, razvoj ekonomije, ali i dalje ne rešava pitanje statusa, već ga ostavlja otvorenim“, rekao je Gogić.

Komentarišući sve veći odlazak mladih, politički analitičar Gazmir Raci kaže za Kosovo onlajn da na Kosovu postoji potencijal, ali da on mora da se iskoristi.

"Bilo je sličnih pokreta i u drugim zemljama u regionu. Vlade su odgovorne da živote ljudi još više olakšaju, ali ovog puta izazov sa kovidom-19 i rat u Ukrajini otežali su ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta.  Na primer, video sam u vestima da je vlada pokrenula projekat za zapošljavanje mladih. Za samo tri nedelje, statistika izgleda ovako: više od 3.000 verifikovanih prijava, preko 2.000 poslodavaca koji nude posao, više od 1.000 poslova. A, ima više od 1.500 slobodnih radnih mesta za mlade od 18 do 25 godina. Potencijala ima, ali se mora iskoristiti za dobro svih", rekao je Raci.

Raci navodi da Kosovo mora da bude članica NATO, Evropske unije, Saveta Evrope i, po njegovim rečima, naravno, Ujedinjenih nacija.

„Regionalna saradnja, prijateljski susedski odnosi i mir na Zapadnom Balkanu su od presudnog značaja za stabilnost i ekonomsko socijalno uključivanje. Globalni izazovi zbog rata u Ukrajini moraju se iskoristiti za zajedničku saradnju, za veću ekonomsku podršku zapadnih zemalja za svih šest država Zapadnog Balkana. Ako želimo da jednog dana budemo deo Evropske unije, onda moramo početi da se ponašamo kao svi slobodni ljudi koji su deo Evropske unije", rekao je Raci.