Zagađenje preti Albaniji – otpad kao bumerang za turizam

Nekoliko dana obilnih padavina bilo je dovoljno da se albanske jadranske obale napune gradskim otpadom, a uzbuna zbog zagađenja i problema sa upravljanjem otpadom izazvala je zabrinutost kako među lokalnim vlastima, tako i u turističkoj industriji. Pored meteorskog porasta broja posetilaca, situacija postaje ozbiljna, upozoravaju predstavnici ekologije, politike i sektora turizma za Kosovo onlajn.

Piše: Bledar Kuka

Vlada i turistički operateri već dugo trljaju ruke. Albanija zaista doživljava snažan porast broja posetilaca, a kada se saberu podaci, pretpostavlja se da će pokazati da je u 2025. godini u zemlju došlo 10 odsto više turista nego u 2024.

Istorijski, kulturni i verski turizam doživljavaju svoje najbolje dane, a poznati gradovi Tirana, Skadar, Đirokastra, Berat i drugi sve su posećeniji.

Pored povoljnih cena avionskih karata, poboljšanja putne infrastrukture, smeštajnih kapaciteta i ulepšavanja centara gradova i sela, postoji veliki problem koji bi mogao da se pretvori u „bumerang“.

Govorimo o čistoći, pretnji od zagađenja gradova i rizicima koji se povećavaju direktno proporcionalno povećanju broja posetilaca. Kosovo onlajn je intervjuisao tri ličnosti vezane za životnu sredinu i turizam: jednu iz oblasti ekologije, turističkog operatera i poslanika opozicije u albanskom parlamentu, kandidata za gradonačelnika Drača, koji je takođe imao svoj projekat za borbu protiv gradskog otpada.

Mihalać Ćirjo je poznati i iskusni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, kao i angažovan u udruženjima za zaštitu životne sredine. On kaže da upravljanje otpadom u Albaniji ostaje jedan od glavnih izazova.

„Upravljanje otpadom u Albaniji ostaje jedan od glavnih izazova za zaštitu životne sredine. Ovi problemi su bili jasno očigledni pre kratkog vremena, nakon obilnih padavina, a imali smo značajno zagađenje na jadranskoj obali, što je rezultat lošeg upravljanja otpadom u unutrašnjosti. Ljudi u gradovima i selima bacaju otpad u reke, a padavine odnose gradski otpad u more, odakle se potom vraća na obalu. Jasno je da se upravljanje otpadom, bilo plastičnim ili drugim, ne sprovodi na pravi način u unutrašnjosti. Većina zagađenja koje se baca u reke je plastika, ali se često dešava da su reke zagađene i gradskim otpadom, uglavnom iz kanalizacije (otpadna voda). Mnogi mali stambeni centri nemaju odgovarajuću infrastrukturu i time uzrokuju ovo zagađenje“, kaže profesor Ćirjo.

Profesor Ćirjo navodi zabrinjavajuće podatke o nivou prerade otpada u Albaniji i pravi poređenje sa standardima EU.

„Uglavnom naše opštine pokušavaju samo da sakupljaju i transportuju otpad do nekoliko sabirnih mesta (deponija), jer u većini slučajeva nemamo ni sanitarne deponije koje ispunjavaju uslove. Tu se završava odgovornost opština, zbog nemogućnosti finansijskih sredstava ili sistema da razdvaja otpad na izvoru. Kada bismo mogli da razdvajamo otpad na izvoru, tj. tamo gde se stvara, u porodicama ili u naseljima gradova i sela, mogli bismo da razvijemo procese reciklaže, koji su u Albaniji u veoma niskom procentu. Manje od 20 odsto otpada se reciklira, dok zemlje Evropske unije, poput Nemačke, recikliraju oko 80 odsto otpada, uključujući staklo, papir, tekstil, metale itd. Na ovaj način izbegava se potreba za spaljivanjem gradskog otpada ili njegovim odlaganjem na mestima gde ga je potrebno tretirati. U Albaniji bi trebalo da počnemo sa uspostavljanjem integrisanog sistema upravljanja otpadom, koji će omogućiti separaciju otpada na nivou opštine, odakle potiče. Zatim bi se otpad transportovao do sabirnih mesta koja bi mogla biti deponije, ili čak mali deo do spalionice, ukoliko to reši sud. Više od polovine gradskog otpada u Albaniji je organski, što znači da se može kompostirati za proizvodnju organskog đubriva koje se koristi u poljoprivredi, na zelenim površinama itd.“, navodi on.

Poslanik Demokratske stranke Igli Cara, građanin Drača i kandidat za gradonačelnika, optužuje vladu da je proćerdala prethodnu investiciju od 500 miliona evra za reciklažu otpada i stvorila model spalionice. Kaže da bi vlada trebalo da iskoristi 600 miliona evra, prikupljenih od poreza za zaštitu životne sredine, kako bi rešila upravo ovaj problem.

„Albanska vlada prikuplja više od 600 miliona evra poreza za zaštitu životne sredine, ali ne troši ni dva odsto tog iznosa na ovaj sektor. Ovo je skandalozno. Šta su uopšte porezi? To je novac koji se uzima iz jedne oblasti ekonomije i normalno bi trebalo da se vrati u tu svrhu. Kada dobijete 600 miliona evra, a ljudi znaju da proračunaju, ne možete taj novac potrošiti u drugoj oblasti, na plate administracije ili druga ulaganja. Morate ga koristiti tačno u svrhu za koju su porezi prikupljeni. Svaka vrsta upakovanog proizvoda, poput plastike, stakla ili kartona, plaća porez pri uvozu. Ovim novcem država mora da obezbedi čistu životnu sredinu. Čista životna sredina je pre svega pitanje ljudskog života i nacionalne bezbednosti. Situacija je alarmantna. Danas smo jedna od najzagađenijih zemalja. Tirana je „šampion“ u tom pogledu. Njeno zagađenje je mnogo veće od dozvoljene norme. Pretvorili smo se u zemlju u kojoj se otpad ne prerađuje, već postajemo i briga naših suseda. Ono što se dogodilo u Dubrovniku jasno pokazuje kako naša vlada funkcioniše. Ta količina otpada se ne stvara za jedan dan, već se taloži godinama. Kada bismo otišli do ušća reke Išm, debljina plastičnog otpada u vodi dostiže 2–3 metra na velikoj površini, kažu stanovnici. Poenta je da se samo od plastike i čvrstog otpada godišnje stvori 39 hiljada tona“, ukazuje on.

Igli Cara navodi da su u Albaniji sprovedeni projekti za koje je potrošeno mnogo novca, ali bez rezultata, dok niko za to nije pozvan na odgovornost.

„Pre nekoliko dana, kada sam bio kandidat za gradonačelnika Drača, napravio sam proračun, počevši od pilot projekta iz 2012. godine, u delu grada za separaciju gradskog otpada na izvoru. Iako je finansiranje završeno, a gospodin Dako bio gradonačelnik, ništa nije urađeno, iako je novac potrošen. Ovde u Albaniji niko nije odgovoran za novac dat za određeni cilj. Ne proverava se da li je projekat realizovan ili ne, niti ko je odgovoran za potrošeni novac. Ovakav način trošenja novca mora konačno da se okonča. Svaki javni fond mora biti revidiran da bi se videlo da li je otišao na predviđeno odredište. Kako sam smislio rešenje problema? Znao sam da Drač proizvodi veliku količinu otpada i da nisu potrebna velika sredstva za njegovo upravljanje. Dozvolite mi da navedem primer iz grada Berata, gde se otpad reciklira, kako nas je obavestilo Ministarstvo zaštite životne sredine. Zamislite koliko je ovo važno za Drač, posebno leti, kada imamo visok nivo zagađenja od plastike, stakla, metala i kartona. Zamislite da odvajamo otpad na izvoru i proizvodimo novac od njega. Pre svega, ne bi bilo zagađenja, a to je najvažnije, ali bismo imali i ekonomske koristi“, kaže za Kosovo onlajn.

Aneo Hila je vlasnik i generalni direktor turističke agencije „Aneo Albanija Igl Turs“. On tvrdi da je zagađenje na plažama hronični problem sa nekoliko uzroka.

„Otpad u Albaniji, posebno u područjima sa visokim turističkim kapacitetom, je hronični problem koji se primećuje godinama i postaje vidljiv tokom letnje sezone u oblastima poput Golema ili Drača, gde su kante za smeće pune ceo dan. Pored ove pojave, koja nije estetski prijatna i donosi loše mirise i moguće bolesti, imamo i problem sa upravljanjem plažama, jer ljudi bacaju smeće na pesak, a vlasnici ležaljki ne održavaju pesak čistim. Ovo se odnosi i na privatne i javne plaže, pri čemu se više smeća baca na javne plaže jer je upravljanje na njima slabije. Pored plaža, koje su najveći problem tokom leta, imamo i probleme u gradovima, i nije potrebno da stručnjaci to utvrđuju jer svakodnevno vidimo smeće na ulicama. Na glavnim ulicama u Tirani je možda čistije, ali u naseljima je prljavština svuda“, upozorava Hila.

Generalni direktor ove kompanije ne može precizno odrediti procenat negativnog uticaja zagađenja na turistički posao, ali ističe da nesumnjivo donosi probleme, posebno za imidž zemlje.

„Nije mi lako da utvrdim tačan procenat negativnog uticaja, ali činjenica je da otpad nije samo higijenski, već i estetski problem. Turisti ne znaju opšte stanje higijene u zemlji, jer morate živeti ovde da biste razumeli situaciju, ali estetski je to vidljivo i ima negativan uticaj. Pravimo poređenje sa drugim zemljama. Ako odete u Milano ili Rim, videćete svuda čistoću. Možete čak i hodati bosi. Ali u Napulju je verovatno gore nego u mnogim delovima Albanije. Ovo služi i kao referenca za poređenje. Albanija je na početku razvoja turizma, i bio bi veliki problem ako se stvori utisak da je zemlja prljava, jer je veoma lako stvoriti takav utisak, a teško ga je promeniti“, ocenjuje on.

Međutim, Hila uključuje i susedne zemlje kao odgovorne za alarmantnu ekološku situaciju.

„Što se tiče tretmana otpada, ovo nije samo albanski problem, već regionalni. Red održavaju institucije, ali ako su ljudi navikli da pravila ne postoje, ponašaju se na najosnovnijem nivou, a javna svest ide ka nuli. Potreban je zakonski nadzor. Ne vidim da opštinska ili državna policija izlaze na plaže i ulice i izriču kazne za zagađenje, kao što se izriču kazne za saobraćaj. Ovo nije jedini način rešavanja problema. Mora se povećati svest građana o bacanju otpada na predviđena mesta i povećati infrastrukturni kapacitet – više kanti, više signalizacije. Postoji mnogo elemenata da sistem funkcioniše. U regionalnom kontekstu, Albanija je zemlja kroz koju protiče mnogo reka koje izviru u tri zemlje: Kosovo, Makedoniju i Grčku. Dakle, potrebna je regionalna saradnja za upravljanje otpadom. Ako Albanija mora da upravlja svim otpadom, druge zemlje mogu reći: „Nije naš problem što reka nosi otpad“, zaključuje naš sagovornik.

Albanska vlada je odobrila novi zakon za zaštitu životne sredine, dok skandal sa spalionicama, za koje se suđenja nastavljaju i u kojima su osuđeni bivši visoki zvaničnici, uključujući ministre, pokazuje koliko je ozbiljna situacija sa zagađenjem i gradskim otpadom u zemlji.