Zapadni Balkan između demokratskih izazova i evropske aspiracije

Brisel Kosovo Onlajn
Izvor: Kosovo Online

Prema analizi zastupnika Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Josipa Juratovića, politika međunarodne zajednice napravila je ozbiljne greške tokom raspada bivše Jugoslavije.

Socijaldemokrata i zastupnik u Nemačkom Bundestagu u četvrtom mandatu Josip Juratović, koji je i član odbora za spoljnu politiku i predsednik parlamentarne skupine za Zapadni Balkan, kaže da iz greške tokom raspada Jugoslavije danas mora da se uči.

"Helsinška povelja o pravu na samoopredjeljenje naroda bio je blagoslov za ponovno ujedinjenje Nemačke, ali pogubna za bivšu Jugoslaviju. Samoopredjeljenje naroda bez poštovanja Povelje o ljudskim pravima sprečava demokratiju i  stvara nacionalizam, a time i strašne posledice koje znamo iz krvavog raspada Jugoslavije", rekao je Juratović.

Prema njegovim rečima, vrednosti demokratsog društva na Zapadnom Balkanu nikada nisu bile istinski poželjne.

"Pre nekoliko godina, kada jedan bosanskohercegovački političar nije imao više argumenata na temu poštovanja temeljnih demokratskih prava, rekao je da je "Evropa slaba i da imamo vremena“. Savet Evrope mora pre svega biti veran vlastitoj rezoluciji koja je utvrđena u Povelji o ljudskim pravima. To znači da nema trgovine sa antidemokratskim snagama koje zanemaruju temeljna prava. To podrazumeva podršku istinskim demokratskim saveznicima na terenu", dodao je Juratović.

U isto vreme, on navodi da više ne treba finansirati projekte koje vode autokratske vlade, a da pri tome ne dozvoljavaju demokratizaciju u njihovoj zemlji. Kako je rekao, ne sme da se dozvoli da demokratske vrednosti budu žrtvovane zbog nekog prividnog mira i stabilnosti.

Po njegovom mišljenju, Savet Europe mora snažnije i snažnije da zahteva primenu svojih demokratskih vrednosti i standarda , a to, kako je rekao,  konkretno znači da u dotičnim zemljama, glavna kontaktna tačka mora biti najviši organ bilo kojeg osnovnog demokratskog poretka, parlament ili institucije koje iz njega proizlaze, a ne partijski gurui.

Juratović dodaje da mora da se započne aktivna borba protiv korupcije u državnim institucijama u delovanju pravosuđa.

"Najveća katastrofa Zapadnog Balkana je obrazovanje mladih u nacionalističkom duhu. Zato nam je potreban novi i zajednički udžbenik istorije u kojem su ratni zločinci imenovani kao takvi, umesto predstavljanja da su heroji. Neprihvatljivo je, da novac poreskih obveznika naših država, EU, bilo koje međunarodne institucije koriste pojedinci i političke stranke na svim razinama vlasti na Zapadnom Balkanu, koji osporavaju i negiraju genocid ili ne priznaju pravosnažne presude domaćih i međunarodnih sudova. Tu praksu je potrebno prekinuti i tu je važna uloga Saveta Evrope, koji svojim mehanizmima može uticati kao najstarija evropska demokratska institucija", dodao je Juratović.

O pristupanju Severne Makedonije u EU, Juratović kaže da ga zabrinjava to što se opet čini da jedna zemlja određuje budućnost EU. Kako je rekao, to više nije problem Bugarske sa Severnom Makedonijom, već ozbiljan problem za Evropsku uniju, koja po njegovom mišljenju mora da pronađe institucionalno rešenje za blokade pojedinih članica. Njegov predlog je da pitanje Bugarske i Severne Makedonije bude preadato međunarodnoj zajednici, i da taj spor bude rešen formiranjem Arbitražnog tela, kao što su to uradili u slučaju Slovenije i Hrvatske. Po njegovom mišljenju, samo na taj način može da se omogući početak procesa pristupanja Severne Makedonije tako što će svi sačuvati obraz.

"EU ima 27 članica i uvek postoji mogućnost različitih zahteva i blokada, koje države članice treba da izbegavaju, odnosno za ta pitanja moraju da se pronađu institucionalni odgovori. To je posebno važno u okolnostima kada snažan uticaj na Zapadnom Balkanu pokušavaju ostvariti druge države i interesne sfere. Neodlučnost EU i neadekvatno delovanje može imati strateške posledice na Zapadnom Balkanu, odnosno pojedine države usled opstrukcija i neizvesnosti procesa proširenja EU i pritisaka domaće javnosti, može dovesti do promene geopolitičke orijentacije tih država", rekao je Juratović .

On smatra, da zajedničkim delovanjem sa novom američkom administracijom, koja je stavila akcenat na ljudska prava i demokratiju, može postići očekivani učinak na Zapadnom Balkanu i biti potsticaj razvoju takvog društva sa jakim državnim institucijama.

"Bez jakih institucija nema jake države, a bez toga nema osnove za razvoj demokratije i ljudskih prava u pravom značenju te reči", poručio je Juratović.