Bej: Novi sukob nikome nije potreban, Francuska mora da podrži Srbe na Kosovu

Nikolas Bej
Izvor: Privatna arhiva

Francusko-nemački plan može dovesti do sukoba, jer misle da mogu da kupe Srbiju, što je uvreda za narod Srbije. Dok sam bio na Kosovu video sam da tenzije rastu i po mom mišljenju, Francuska mora da zauzme stav i preuzme punu podršku potlačenim Srbima na Kosovu, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn francuski političar i evroparlamentarac Nikolas Bej.

Bej ističe i da je "veza između Francuske i Srbije je duboka i stara skoro hiljadu godina, kao da poseban odnos između naših zemalja mora da podstakne Emanuela Makrona da se distancira od Brisela, kao što je to učinilo još pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo".

"Albanci čine sve da Srbe učine nevidljivim i diskriminišu ih, čak idu tako daleko da zabrane srpske tablice u Mitrovici: ometaju slobodu kretanja Srba, iako im je ovo dom. Provokacije i poniženja su neprestane. Novi sukob nikome nije poželjan. Ali video sam da tenzija raste. Druge zemlje moraju da zauzmu stav, da potvrde da nije sve dozvoljeno i da se autohtono stanovništvo mora poštovati u njihovom pravu da ostanu svoji. Po mom mišljenju, Francuska mora da zauzme stav i preuzme punu podršku potlačenim Srbima na Kosovu", kaže Bej.

Posle vaše nedavne posete Kosovu, mnogi albanski političari su tražili da vam se ubuduće zabrani ulazak. Vaš komentar i planirate li uskoro ponovo na Kosovo?

Glavni razlog za ove zahteve za zabranu ulaska na Kosovo je moje uverenje da je OVK bila teroristička organizacija, što je stav koji deli nekoliko zemalja, uključujući Francusku, ali i UN do pre oko 25 godina - jednostavno nisam promenio moj stav. Dodao bih da ideološki potomci OVK i danas nastavljaju da progone kosovske Srbe. Mislim da je ovo uglavnom izgovor. Ono što se Prištini nije dopalo je to što sam otišao da istražujem situaciju Srba i što sam razgovarao sa medijima o njihovim životnim uslovima, o obliku etničkog čišćenja koje se tamo sprovodi. Oni žele da sakriju istinu. Što se mene tiče, trudim se da to kažem, kao poslanik u Evropskom parlamentu, i zato što Brisel traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova kako bi mogla da pokrene proces pristupanja EU. Dakle, ovo je direktno relevantno za moju zemlju i moj rad kao poslanika u Evropskom parlamentu. Ne pomaže im to što neki albanski zvaničnici pokušavaju da me ućutkaju. Ne planiram da se uskoro vraćam na Kosovo, ali nisam ravnodušan prema sudbini Srba koji tamo žive. Stalo mi je do ljudi koji pružaju otpor daleko više u odnosu na ove političke pretnje protiv mene.

Predsednik Srbije Vučić boravio je nedavno u Parizu, gde se sastao i sa predsednikom Makronom. Koliko je važna uloga Francuske kada je Zapadni Balkan u pitanju?

Veza između Francuske i Srbije je duboka i stara skoro hiljadu godina, što pokazuje i brak kralja Uroša I sa francuskom princezom Jelenom Anžujskom. Manifestuje se i vojnim savezom, iskovanim u krvi - tokom Prvog svetskog rata mnogi francuski vojnici i lekari poslati su u Srbiju da pomognu. Zajedno smo se borili i pobedili, oslobađajući Srbiju. U mojoj zemlji živi i velika srpska dijaspora. S obzirom na ovu istoriju i ove veze, francuska vlada trenutno okreće leđa svojim obavezama tako što je prilično kukavički nastrojena prema Srbiji... kao i prema Jermeniji. Mora postojati jasna odbrana srpskog identiteta na Kosovu i srpskog teritorijalnog integriteta. Francuska mora da obnovi svoju diplomatsku i istorijsku tradiciju podržavajući hrišćane napuštene u ovim enklavama. Poseban odnos između naših zemalja mora da podstakne Emanuela Makrona da se distancira od Brisela, kao što je to učinilo još pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo.

Poslednjih nedelja se mnogo govorilo o francusko-nemačkom planu za dijalog između Srbije i Kosova. Da li ste možda upoznati sa tim planom?

Ovaj plan može dovesti samo do sukoba. Predlaže članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a to bi zahtevalo da se Srbija tome ne protivi. U zamenu bi Srbija dobila više sredstava od Evropske unije. Pariz i Berlin misle da mogu da kupe Srbiju. Ovo je uvreda za narod Srbije. Neki čak sugerišu da bi Srbija mogla da prihvati postojanje Kosova, a da ga zvanično ne prizna. Kako bi to bilo licemerno. Da ne govorimo da bi to prekršilo srpski ustav. Ovaj plan još jednom podriva poverenje koje su Srbi imali u Francusku. To je izdaja.

Da li su Srbi na Kosovu ugroženi?

Situacija je krajnje zabrinjavajuća. To je pretnja etničkog čišćenja koja visi nad Srbima na Kosovu. Od pogroma 2004. godine, broj Srba se stalno smanjuje. Danas ih je samo 120.000. U gradu kao što je Prizren, Srbi su sa 12.000 za 20 godina prešli na šačicu. Moraju da beže iz regiona jer su svakodnevno ponižavani, proterani, a ponekad i ubijani. Kosovo nije aneksni deo Srbije: ono je istorijsko srce, kolevka. Srbi su uvek pružali otpor, posebno pred Osmanskim carstvom pod čijim su jarmom živeli vekovima. Ovaj otpor je ono što ih karakteriše. Oni se nastavljaju i danas na Kosovu, koje je postalo produžetak Albanije, mafijaške zemlje koju podržava Turska. Njihova hrabrost sigurno neće biti dovoljna u ovom neravnopravnom ratu koji se protiv njih vodi. Naša civilizacijska dužnost je da obezbedimo njihovu bezbednost i njihovo pravo na identitet.