Don Matej Palić: Obratimo se Bogu, odbacimo prezir, mržnju i zavist

Bog nas je stvorio da jedni drugima pružamo ljubav, a ne da sudimo, upravljamo i gospodarimo nad drugima, poručuje u božićnom intervjuu za Kosovo Onlajn župnik Janjevačke župe na Kosovu don Matej Palić.

"Božić je vrlo značajan za sav svet katolički i za nas u Janjevu jer slavimo Isusa Hrista, Gospodina našega, koji je došao radi spasenja čoveka", naglašava don Matej na početku razgovora za Kosovo Onlajn.

Hrvati su u Janjevo došli početkom 14. veka, uglavnom iz Dubrovnika. Koliko je etnički mešovita sredina uticala da sačuvate običaje?

“Uglavnom se neki običaju menjaju, kako ide moderno vreme, ali što se tiče tradicije, običaja, još imamo nešto staro od prvog dolaska iz Dubrovnika. To su običaji kroz postove pre Božića, na badnje veče takođe je posna večera i cela porodica se okupi. E sad, mi smo nešto primili od lokalne zajednice, pogotovo od pravoslavlja - kuvanu pšenicu, tikvu ili bundevu, koštanjku ili pečenjku, posna sarma, posni pasulj i obavezno nešto slatko. Kako smo je nazivali, blaga pita, ali danas se uglavnom priprema baklava”.

U Janjevu je svečano, oseća se radost i čuje pesma. Da li se oni koji su otišli vraćaju u rodni kraj za praznike i koliko radost praznika može odagnati surovost svakodnevnice u Janjevu, jer se Vaša zajednica iz dana u dan smanjuje?

“Imamo taj problem. Kada mladi dođu do nekog doba vide da nema posla i onda se odvaže i lakše nađu posao u Hrvatskoj. Preko leta, za vreme letnje sezone, većina mladih devojaka i momaka odlaze na sezonski rad kod naših na moru.  Petoro se ove godine nije vratilo jer su našli posao. Lakše se nađe posao u Hrvatskoj, u druge zemlje ne idu. Osipa se zajednica, ostalo nas je jako malo, 170 Hrvata. Ti koji su otišli odavde i sećaju se detinjstva i običaja znaju nekada dovesti svoju decu koja su rođena tamo I sa nama zajedno proslave praznik. Dolaze, ako nije jako hladno, nema velikog snega i put iz Hrvatske do nas nije zavejan ili otežan saobraćaj. Evo, imamo nekoliko porodica koje slave zajedno sa nama Božić. Deca kada dođu prvi put i sve to vide i onda požele da se vrate”.

Mnogo je patnje i stradanja oko nas. I danas će doći mnogi nesrećni, gladni i izgubljeni. Imate li poruku ohrabrenja za njih i šta biste poželeli svima koji slave danas Božić?

“Mislim da bi svako trebao da pogleda čoveka u oči i vidi ga kao osobu, kao stvorenje Božije, a to je najosnovnije da bismo jedni drugima mogli tu ljubav dati. Bog nas je sve stvorio i koje mi pravo imamo da budemo sudije drugima, upravljamo i gospodarimo nad drugima? Zato što smo svi jednaki, bez obzira koje nacije, koje rase ili boje kože. Gde god da živimo prihvatimo da smo samo ljudi koji treba da donesu radost, a ne mržnju i nemir. Želim svima da poručim, obratimo se Bogu i svetu, pogledajmo njegovo siromaštvo i poniznost. Budimo svi takvi jer smo deca zajedničkog, jednoga Boga, stvoritelja i oca, taj mir pokušajmo jedni drugima donositi, ne nemir, ne mržnju, ne zavist, već ljubav radost i praštanje”.