Karpenter: Distanciranje SAD od Natoa imalo bi katastrofalne posledice po evropsku bezbednosnu arhitekturu

Viši saradnik u Međunarodnom institutu za strateške studije Majk Karpenter ocenio je u intervjuu za Kosovo onlajn da bi eventualno distanciranje Sjedinjenih Američkih Država od Natoa imalo katastrofalne posledice po evropsku bezbednosnu arhitekturu.

Karpenter je ukazao i da trenutak u kojem se nalazimo, odnosno narednih nekoliko godina, može da bude ogromna prekretnica u istoriji 21. veka, te da se ne zna kako će se odvijati strateško razdvajanje koje se dešava sa obe strane Atlantika, što će sigurno imati uticaj na sposobnost EU da nastavi sa proširenjem.

Koliko je realna mogućnost da se SAD distanciraju od Natoa i šta bi to značilo za bezbednosnu arhitekturu na Balkanu, posebno za srpsku zajednicu na Kosovu?

Mislim da je polazna tačka ovde da ako bi se Sjedinjene Države značajno distancirale od Natoa, kao što trenutno rade, posledice po celu evropsku bezbednosnu arhitekturu su katastrofalne. Mislim da se mnogi ljudi fokusiraju isključivo na usko pitanje da li bi Sjedinjene Države mogle formalno da se povuku iz Nato saveza. Postojao je zakon koji je dodat Zakonu o nacionalnom odbrambenom ovlašćenju iz 2004. godine, koji navodi da bi to zahtevalo akt Kongresa ili dvotrećinsku većinu u Senatu SAD. Ne brinem zbog toga, jer ne mislim da su glasovi tu. Ono što me brine jeste da bi predsednik Donald Tramp, bilo kog dana, bilo kog trenutka, mogao da odluči da objavi na društvenim mrežama da se SAD više ne osećaju obaveznim da poštuju svoje obaveze prema Natou, a to bi efikasno trenutno potkopalo kredibilitet Člana 5, sa širokim posledicama po bezbednost SAD i međunarodnu bezbednost, ne samo na evropskom terenu, iskreno, već svuda širom sveta.

Razmislite o Arktiku, Indo-Pacifiku, drugim mestima, Kubi, sada kada Rusi šalju još jedan tanker na Kubu, što ima široke implikacije za Zapadni Balkan. To samo znači da je kredibilitet američkih snaga koje trenutno učestvuju u Kforu mnogo manji. U sedištu Natoa u Bosni i Hercegovini nalazi se mnogo manji kontingent američkih snaga. Ali to je takođe važno, jer ohrabruje one aktere koji žele da preokrenu status kvo i daje im više prostora za manevrisanje u smislu podrivanja bezbednosnih interesa u regionu.

Ako bi SAD smanjile svoju ulogu u Natou ili povukle podršku, kako bi to uticalo na prisustvo Kfora i njegovu sposobnost da garantuje bezbednost srpskom stanovništvu na Kosovu?

To pravi ogromnu razliku, jer su SAD trenutno druge, odmah posle Italije, po doprinosu snaga koje pružamo Kforu, to je otprilike oko 600 vojnika. Ali nije toliko stvar u samom broju snaga ili tela koje trenutno imamo na Kosovu. To je simbolički aspekt ulaganja SAD u bezbednost Kosova, u sprečavanje onih koji su unutar Kosova ili, posebno spolja, da destabilizuju zemlju. I tu bi, ako bi učešće SAD u Natou opalo, bilo otvoreno pitanje da li bi evropske zemlje odmah popunile tu prazninu ili bi došlo do nekog odlaganja. Da li bi donele istu vrstu kredibiliteta odvraćanju kao što imaju američke snage? Ne znam odgovor na ta pitanja, ali mislim da to ponovo pruža mogućnost onima koji bi pokušali da izvrše neku vrstu zlonamernog uticaja, bilo na severu Kosova ili negde drugde u regionu, da to urade.

Da li bi rastuće tenzije između SAD i Evrope, u kombinaciji sa ratom na Bliskom istoku, mogle da pomeraju prioritete EU dalje od proširenja – i šta bi to značilo za put evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana?

Mislim da postoji realni rizik da ovaj trenutak, narednih nekoliko godina, bude ogromna prekretnica u istoriji 21. veka, slična samo slomu komunizma u Istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu, Drugom svetskom ratu, takvim trenucima. To je vrsta trenutka kroz koji sada živimo, jer ne znamo da li će Nato preživeti naredne godine ili ne. Postoji strateško razdvajanje koje se dešava sa obe strane Atlantika između Sjedinjenih Država i Evrope. Ne znamo kako će se to odvijati, ali će imati posledice u pogledu bezbednosti, ekonomije, trgovine, velikih sila, konkurencije… Za Zapadni Balkan, ovo će verovatno, odnosno sigurno imati uticaj na sposobnost EU da nastavi sa proširenjem. Mislim da će to stvoriti pitanja oko agende proširenja. Zato moramo videti da li će ovo rezultirati povratkom na neki oblik dvobrzinskih razgovora o Evropi u Briselu, ili možda postoji mogućnost da bi to paradoksalno moglo povećati brzinu kojom se određene zemlje Zapadnog Balkana primaju u EU. Mislim posebno na Crnu Goru, koja bi, potencijalno, zajedno sa Islandom, mogla da uđe kao neku vrstu uveravanja ostatku šireg regiona da je proširenje EU živo, ali to ostaje otvoreno pitanje.