Kleving: Kosovo ne može da izbegne stvaranje ZSO, nema moć da na severu sprovede svoje odluke 

Ekspert za Balkan na Lajbnic institutu za studije istočne i jugoistočne Evrope u Regenzburgu Konrad Kleving smatra da francusko-nemački predlog nije na štetu Kosova, a ni Srbije. Kleving smatra da Kosovo ne može da izbegne stvaranje Zajednice srpskih opština, prenosi Reporteri. 

Međutim, prema Klevingu, francusko-nemačkom predlogu nedostaje tačka da "nijedna strana ne podržava niti održava institucije na teritoriji druge koje nisu u skladu sa pravnim okvirom druge strane".

"Vlada Kosova ne može da izbegne da podnese predlog za opštine sa srpskom većinom na severu zemlje", rekao je Kleving u intervjuu za Dojče vele. 

Pre nekoliko dana su objavljeni delovi francusko-nemačkog predloga kompromisnog rešenja između Kosova i Srbije. Kako ocenjujete ovaj predlog?

Ako se ono što je objavljeno na Euractiv.de poklapa sa predlogom, onda mislim da je to zanimljiv impuls koji nije ni na štetu Kosova ni na štetu Srbije. Ali to jača poziciju Кosova: Član 1 o dobrosusedskim odnosima, iako zvuči kao prazna fraza, zapravo je jaka tačka za jednaka prava između dve zemlje. Ali ni od Srbije se ne traži ono što je trenutno nemoguće, odnosno formalno priznanje Kosova. Isto tako, obe strane moraju u potpunosti da poštuju teritorijalni integritet druge strane i da ne predstavljaju ili deluju u ime druge strane u međunarodnim institucijama.

Međutim, postoji jedna stvar koja mi nedostaje: da nijedna strana ne podržava i ne održava institucije na teritoriji druge koje nisu u skladu sa pravnim okvirom druge strane. Ovo kažem zato što, suprotno percepciji da Srbija ne održava nijednu instituciju na Kosovu, ona to čini otvoreno u nekim oblastima, kao u slučaju takozvanog Prištinskog univerziteta sa sedištem u Mitrovici, koji na svom sajtu otvoreno izjavljuje da se zasniva na pravnim aktima Republike Srbije i ne pominje postojanje Kosova. Postojanje takvih paralelnih institucija u velikoj meri doprinosi destabilizaciji.

Čak i u ovim trenucima imamo destabilizovanu državu. Srbi su napustili institucije na severu Kosova. Koliko je po vašem mišljenju situacija ozbiljna?

Ovo povlačenje je zaista izvanredan čin i ako se ne završi uskoro, ima veliki potencijal da donese promenu. Zato što je povlačenje policajaca kosovskih Srba sa severa Kosova stvorilo bezbednosni jaz. Ova praznina u policiji, u sudu, u lokalnoj vlasti moraće nekako da se popuni. Ako situacija potraje duže, mislim da je to veoma opasno, i zato zapravo mislim da su sadašnje snažne diplomatske akcije SAD, Francuske, Nemačke i EU opravdane.

Ove zemlje su zatražile od Aljbina Kurtija da odloži primenu sistema kazni za registarske tablice. Kurtijeva vlada je to odbila, kako ocenjujete ovu odluku?

Moramo imati na umu da Kurti dolazi iz pokreta koji je u osnovi nastao kao rezultat otpora kosovskom paternalizmu od strane međunarodne zajednice. I u tom pogledu je dosledno i logično da on i vlada koju vodi ne postupaju potpuno po instrukcijama zapadnih zemalja. I u tome su nekoliko puta uspeli. Podsećam ovde na neodržavanje srpskih izbora na Kosovu, uprkos apelima zapadnih sila ili prijatelja Kosova. Ovo je bio čin otpora koji je vredeo toga. Zato što je povećao vidljivost Kosova i ojačao njegovo građanstvo. Ali sada imamo opasniju situaciju.

Šta vlada na Kosovu treba da uradi da spreči ozbiljne tenzije?

Kosovske institucije trenutno nemaju moć na severu Kosova da sprovedu svoje uredbe. I mislim da je bolje da ne pokušavaju. Njihov zahtev za registarskim tablicama, ma koliko bio legitiman, u stvorenim okolnostima ne može se sprovesti pravnim putem, odnosno kada su srpski policajci odsutni. To se može uraditi samo upotrebom sile, a to bi izazvalo protivnasilje. Dakle, mislim da u ovom trenutku nema smisla početi sa izricanjem kazni već od 21. novembra. Mislim da bi zaista bilo bolje da se ovaj korak odloži dok se ne potpiše sporazum na osnovu francusko-nemačkog plana. To je pragmatično i neophodno.

Srbija kao uslov nudi formiranje Zajednice srpskih opština. Vlada Kosova kategorički odbacuje stvaranje etnički zasnovanog entiteta. Hoće li Kosovo uspeti sa ovim čvrstim stavom?

Vlada Kosova ne može da izbegne da podnese predlog za opštine sa srpskom većinom na severu zemlje. Ustavni sud 2015. godine nije odbio stvaranje udruženja, već je naprotiv rekao da podržava stvaranje Udruženja obećanog Sporazumom iz 2013. godine, ali da udruženje ne treba da ima izvršna ovlašćenja. I prethodna vlast i sadašnja trebalo je odavno da daju konkretan predlog na osnovu ove odluke. Kosovska strana do sada nije uradila ništa po ovom pitanju, jer je smatrala da bi to mogla da odloži. Ali ne mislim da u geopolitičkoj situaciji koju imamo danas, posle ruskog napada na Ukrajinu, treba da budemo toliko opušteni i da mislimo da će se stvari jednog dana popraviti same od sebe.

U ovom trenutku imamo veoma jak fokus glavnih zemalja na postizanju sporazuma između Srbije i Kosova. Ako se strane ne dogovore, da li mislite da postoji rizik da Zapad okrene leđa regionu, a posebno Kosovu?

Zapad bi bio veoma nepopravljiv da sada ne deluje energično da postigne trajni mir u regionu. Dogovor Srbije i Kosova je nemoguć ako se ne dogodi pod nadzorom i pritiskom zapadnih zemalja. Jer dijalog koji je do sada razvijala EU nije doneo ništa. Osnovna slabost Zapada je u tome što dugo – čak ni posle ruske agresije na Ukrajinu – nije uspevao da napusti poziciju neutralnosti u odnosu na status Kosova: važne međunarodne institucije, poput EU i NATO, koji u stvari od 1999. godine prate stvaranje državnih struktura Kosova i u principu su za njegovo članstvo u njima, zvanično su neutralni prema njegovom statusu. A ovo slabo držanje Zapada je trajni izvor destabilizacije u regionu.