Maljoku: Vučić je glavni krivac za sve; Garić: Kurti preti i širi mržnju

Aljbinot Maljoku, Miloš Garić
Izvor: Printscreen

Slovenačko Delo u poslednjem broju napravilo je detaljnu analizu aktuelnih zbivanja na prostoru Kosova, o tenzijama koje ponovo prete da prerastu u ozbiljan sukob i kako to sve može da utiče na kompletan Balkan. 

Tekst novinara Novice Mihajlovića prenosimo u celosti.

“Ako je Balkan bure baruta, Kosovo je jedan od prekratkih fitilja na njemu. Zamršeni odnosi su se dodatno zakomplikovali nakon povlačenja Srba iz kosovskih institucija. Kako bismo dobili što jasniju sliku o situaciji, postavili smo sedam pitanja političkim analitičarima Aljbinotu Maljokuu, Albancu kojeg i Srbi vole da slušaju, i Milošu Gariću, Srbinu, kojeg za mišljenje pitaju i kosovski Albanci.

Izlazak Srba iz kosovskih institucija izdaleka deluje dramatično. Šta mislite zašto se to dogodilo i šta ovaj potez znači za situaciju na Kosovu?

MALJOKU: Pre svega, potrebno je objasniti razlog koji je doveo do odlaska pripadnika srpske zajednice iz institucija Republike Kosovo. Deo Briselskog sporazuma predviđa i izdavanje registarskih tablica srpske nacionalnosti sa oznakama kosovskih gradova koje će koristiti građani srpske nacionalnosti na Kosovu. One su odavno trebale da budu povučene, ali da bi održale mir na severu Kosova, vlade su ignorisale problem. Kada je aktuelna vlast, na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, odlučila da ukloni nelegalne registarske tablice, a vlasnicima vozila ponudi više finansijskih pogodnosti za registraciju vozila sa oznakom RKS, reagovao je zvanični Beograd. Nekim vlasnicima koji su promenili registarske tablice nepoznati počinioci su zapalili automobile u znak protesta protiv prihvatanja RKS tablica. Iako je Kurtijeva vlada želela da primeni odluku iz Briselskog sporazuma, bila je pod međunarodnim pritiskom da to ne učini. Usledilo je povlačenje pripadnika srpske nacionalne zajednice iz institucija Republike Kosovo, pored policije i sudova, ostavke su podneli i njihovi zamenici i ministri. Ovaj postupak nije osudila međunarodna zajednica, ali se nastavljaju reagovanja na postupke kosovske vlade koja pokušava da postigne pravnu situaciju na severu zemlje. Akcije Srba nisu njihove, već u režiji predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Povlačenje Srba iz institucija Republike Kosovo otežavaće normalizaciju odnosa i mogućnost bilo kakvog konačnog sporazuma Kosova i Srbije.

GARIĆ: Potez je radikalan, ali pre svega opravdan i iznuđen. Opravdan je jer Evropska unija ni više od devet godina od potpisivanja nije uradila svoj posao kao garant sprovođenja Briselskog sporazuma. Naravno, imam u vidu formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Tako su Srbi shvatili da su potpuno prevareni, jer su svoj deo obaveza odavno ispunili, a Kurti i ovih dana ponavlja da ga ne interesuje sprovođenje ZSO. 
Odluka Srba je iznuđena jer je Kurti svojim samovoljnim i bahatim ponašanjem pokazao Srbima da ne poštuje njihova prava i da namerava da ih drži u strahu, pa čak i fizički da im preti. Kurti je poslednjih meseci postavio nekoliko baza specijalne policije na severu Kosova, u opštinama u kojima su Srbi u većini, i naoružao ih kao da se sprema za rat. 
Nasilna primena jednostrane odluke o registraciji vozila, uprkos zahtevima SAD i EU da se ona odloži za deset meseci, a onda i Kurtijeva odluka da smeni komandira policije u Severnoj Mitrovici, iako za to nema ovlašćenja, samo je potvrdila da Srbi moraju da kažu „dosta“ i da napuste sistem koji ih direktno ugrožava. 
Za Kosovo to znači nastavak tenzija koje traju mesecima, ali istovremeno i priliku da se uvažavanjem opravdanih zahteva Srba vratimo na pozicije koje bi omogućile nastavak razgovora, primenu sporazuma i traganje ka održivim rešenjima.

Kako se mogao izbeći izlazak Srba i zašto se to nije desilo?

MALJOKU: Odluka kosovske vlade bila je u potpunosti u skladu sa Briselskim sporazumom. U sporazumu o slobodi kretanja Kosova i Srbije iz 2011. godine piše da za srpske registarske tablice sa oznakama kosovskih gradova, na primer PR (Priština), GL (Gnjilane), KM (Kosovska Mitrovica), preregistracija vozila vrši se u RKS (Republika Kosovo). Tačnije, svi vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu koristiće registarske tablice sa oznakama RKS ili KS, a izdavaće ih nadležni organi na Kosovu, između ostalog se navodi u sporazumu. Pod pritiskom međunarodne zajednice, kosovska vlada je promenila odluku donetu u junu 31. oktobra i podelila njenu primenu na tri dela. Ali Srbi ni to nisu prihvatili. Međunarodni faktori su izvršili pritisak da ova odluka ne stupi na snagu neko vreme. Neko kaže da bi kosovska vlada mogla da spreči Srbe da beže iz državnih organa odlaganjem odluke o preregistraciji vozila, ali ne verujem da bi eventualno odlaganje odluke bilo rešenje. Iskustvo pokazuje da srpska strana ne poštuje dogovore, a sve zbog neodlučnosti međunarodne zajednice, koja je uvek bila puna razumevanja prema Srbiji i oštra prema Kosovu.

GARIĆ: Bilo bi moguće kada bi Kurti i EU pokazali volju da formiraju ZSO i kada Kurti ne bi stalno pretio, provocirao i izazivao tenzije slanjem specijalne policije u severne opštine. Odluka o obaveznoj registraciji sa simbolom RKS, koja nije zasnovana na dosadašnjim dogovorima, kao i njeno nasilno sprovođenje pod pretnjom kaznama, svakako je pokazala prave namere Prištine, a to je kršenje svih prava Srba i dalji progon. 
Zašto ovo nisu izbegli je pitanje za EU i Prištinu. Verovatno jer su mislili da će Srbi nastaviti da ćute i trpe. Ali, u tome su se prevarili. Sada moraju da shvate da su Srbi odlučni da brane svoja prava. Kao što većina Albanaca misli da živi u nezavisnoj državi Kosovo, tako i svi Srbi na Kosovu smatraju da su državljani Republike Srbije, suverene i međunarodno priznate članice UN. Da podsetim da Kosovo ne postoji kao državni entitet sa stanovišta važećeg međunarodnog prava.

Verovatno do povlačenja Srba nije došlo bez znanja nadležnih u Beogradu. Kako vidite ulogu Vučićevog režima u dešavanjima na Kosovu?

MALJOKU: Zvanični Beograd je obavešten o odluci kosovske vlade, ali Srbija nastavlja da bude faktor destabilizacije, umesto normalizacije odnosa sa Kosovom. Srpsko političko telo na Kosovu blokirala je Srpska lista, politički subjekt koji je povezan sa Srpskom naprednom strankom na čelu sa Aleksandrom Vučićem, što je ugušilo demokratiju među kosovskim Srbima. Svaka akcija srpskih političara na Kosovu odvija se po instrukcijama predsednika Vučića. Znate, oni se svaki put sretnu sa njim i, ne može drugačije da se kaže, kosovski Srbi su izmanipulisani od strane predsednika Vučića. On i njegova vlada su prilično aktivni u destabilizaciji svakog pokušaja normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Čak je i ovaj poslednji tok događaja režirao Vučić.

GARIĆ: Država Srbija i Aleksandar Vučić kao njen predsednik pridržavaju se svih međunarodnih obaveza i akata u pogledu dijaloga sa Prištinom. Odluku da napuste kosovske institucije Srbi su ranije želeli da donesu nekoliko puta kod sličnih kršenja njihovih prava kao što je to sada bio slučaj. I upravo je Vučić od njih svaki put tražio da još jednom razmisle i odustanu, svestan težine situacije. Ovoga puta odluka Srba na Kosovu je bila rezolutna i potpuno ispravna. 

Vučićevi kritičari u Srbiji ga optužuju da tajno radi u sprezi sa Aljbinom Kurtijem, kako bi ostao na vlasti. Šta mislite o ovoj tvrdnji?

MALJOKU: Aleksandar Vučić je trenutno Srbija! Ovo je proruska Srbija, bez ikakvih posledica sa Zapada. Čudno je da Zapad dozvoljava Srbiji da zauzme takav proruski pristup, koji destabilizuje Zapadni Balkan. Srbija ima problema sa svim svojim susedima. Vučić lukavo koristi svoju sadašnju poziciju da proširi svoju moć i uticaj, što svakako izaziva zabrinutost. S druge strane, Aljbin Kurti je u vladi skoro dve godine, sa rekordnim brojem glasova osvojenih na poslednjim izborima na Kosovu, sve ove tenzije ne garantuju mu ostanak na vlasti. Nije ga teško izbaciti sa vlasti, zbog čega ljudi vole da kažu da koristi sadašnju poziciju da bi ostao na vlasti.

GARIĆ: Besmislena, neozbiljna i zlonamerna teza koja nije vredna komentara.

Koliko bi bolja ekonomska situacija mogla da doprinese poboljšanju političke klime na Kosovu?

MALJOKU: Prvo, građani Kosova su i dalje najizolovaniji na evropskom kontinentu. Evropska unija ne radi ništa po pitanju vizne liberalizacije, osim prazne priče. Kosovo već godinama ispunjava mnoge uslove, tako da ovakav pristup EU definitivno najviše pogađa građane Kosova, koji su, iako su najevropski orijentisani u regionu, ujedno i najizolovani. Sada kada se suočavamo sa teškim ekonomskim uslovima, posebno posle epidemije i visoke inflacije, Kosovo mora da se suoči i sa opstankom svoje teritorije, kojoj Srbija preti. Ako se takve okolnosti nastave, to sigurno neće biti dobro ni za Balkan, ni za Evropu, a da ne govorimo o odnosima Kosova i Srbije.

GARIĆ: Teška ekonomska situacija je definitivno veliki problem za Kosovo, ovih dana je u javnost izašla informacija da je 25.000 porodica izuzetno siromašno i da žive sa jednim evrom dnevno po članu porodice. Umesto raspirivanja mržnje i novim neprijateljstvima, bilo bi mnogo bolje raditi na poboljšanju svakodnevice običnih ljudi. U tom pravcu, Otvoreni Balkan nudi mnogo prostora za saradnju, unapređenje standarda i jačanje ekonomskih aktivnosti, ali vidimo da Priština ne želi da se pridruži ovoj inicijativi. To bi svakako ublažilo političke tenzije i omogućilo bolje odnose, što bi na kraju moglo dovesti i do nekog političkog rešenja u budućnosti. Velika je šteta što albanski političari sa Kosova Srbiju vide isključivo kao neprijatelja, idući dotle da odbijaju da prihvate čak i pomoć iz Beograda upućenu tokom pandemije.

Uz niz paralela između situacije na Kosovu i situacije u Bosni i Hercegovini, prirodno se postavlja pitanje u kojoj meri povećana nestabilnost u jednoj zemlji može uticati na stabilnost u drugoj?

MALJOKU: Od proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. bilo je više pokušaja da se povežu stavovi dve zemlje, ali ovde vidimo samo jednu paralelu, a to je destabilizujući faktor Beograda, koji je preko političara pod kontrolom predsednika Vučića, prisutan i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Ali ako govorimo o političkoj i bezbednosnoj stabilnosti na Balkanu, sve zemlje međusobno utiču jedna na drugu. BiH i Kosovo i dalje nemaju nikakve odnose, i to uglavnom zbog politike zvaničnog Beograda, ali ne i zbog nedostatka volje Sarajeva i Prištine za dobrim odnosima.

GARIĆ: Živimo u jako isprepletenom prostoru sa puno zajedničke istorije i međusobnih veza. Ne možemo da bežimo jedni od drugih i bilo bi nam dobro da to razumemo. U svakom slučaju, nestabilnost u bilo kom delu izaziva slične posledice na celom prostoru. Nedavni ratni događaji ostavili su mnoge posledice i čini se da zlo još uvek tinja negde ispod površine. Ovde su Kosovo i Bosna i Hercegovina najosetljivija područja. Čini mi se da pojedinim međunarodnim "pomagačima“ kao da ne ide u prilog da se ta ružna stranica zatvori i čine mnogo toga kako bi se ovde stalno stvarali uslovi za nestabilnost i njihovo prisustvo. 

Nakon izbijanja rata u Ukrajini, pojačao se strah od ruskog uticaja u regionu i strah da bi se sukob mogao proširiti na Balkan. Koliko su opravdani ovi strahovi?

MALJOKU: Strah od širenja ruskog uticaja na Balkanu je nesumnjivo stalno prisutan. Rusija ima otvoren kanal komunikacije sa Srbijom. Podsetimo, u septembru ove godine, na marginama sastanaka UN, ministri spoljnih poslova Srbije i Ruske Federacije potpisali su dokument. Javnost nije bila upoznata sa sadržajem ovog dokumenta. Potpisivanje je predložila srpska diplomatija, što je zabrinjavajuće. Zabrinjava i to što EU ne traži od Srbije da iznese svoj stav o delovanju Moskve u Ukrajini, o zločinima u Buči i drugim mestima koje su počinile ruske snage. Akcije kakve smo videli i doživeli na Kosovu tokom rata.

GARIĆ: Rat u Ukrajini pokrenuo je tektonske promene na celoj planeti, Balkan je svakako preblizu i previše izložen lošem uticaju. Koliko nismo uspeli da izvučemo pouke iz onoga kroz šta smo svi prošli, tolika nam opasnost preti. Ali bojim se da se mi koji ovde živimo ne pitamo mnogo. Sudbinu nam određuju veliki koji na Balkanu redovno prebijaju svoje računa, i tako će biti i ovog puta. Na nama je da ne pristanemo da učestvujemo u njihovom obračunu.