Osmani: “Zapadni Balkan KVAD” ne ugrožava „Otvoreni Balkan”

Platforma KVAD je promocija specifičnih vrednosti i ideja direktno povezanih sa evropskim integrativnim procesom, odnosno harmonizacija sa pozicijama EU o aktuelnim pitanjima sa kojima se suočava evropski kontinent, rekao je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani.

Osmani se u intervjuu za "Politiku" osvrnuo na implementaciju Briselskog sporazuma i dogovor između Beograda i Prištine postignut u Ohridu, naglasivši da je ovaj korak veoma važan za ceo region.

Šta je platforma „Zapadni Balkan KVAD”, koja je njena uloga i na kojim je principima organizovana? Nije li ovo pandan „Otvorenom Balkanu”, kojem se oštro protivi Priština, dok je u Crnoj Gori podeljeno mišljenje o ovoj regionalnoj inicijativi?

Reč je o promociji potpune harmonizacije spoljne politike četiri zemlje (Severna Makedonija, Albanija, Kosovo i Crna Gora) sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ovaj neformalni forum je autentičan i ni na jedan način ne povezuje niti ugrožava bilo koju regionalnu inicijativu, posebno ne „Otvoreni Balkan” ili Berlinski proces.

Često spominjem činjenicu da u regionu postoji više od sedamdeset regionalnih inicijativa i svaka ima svoju opravdanost i težinu. Revitalizacija Berlinskog procesa, na primer, ne isključuje „Otvoreni Balkan”, koji je dokazao svoju opravdanost i potrebu činjenicom što je naša izvorna inicijativa i što sami definišemo dinamiku aktivnosti i susreta onako kako tri zemlje to smatraju opravdanim ili potrebnim. Ideje i dogovori su izvorno blizu idejama i ciljevima Berlinskog procesa, te su u tom pogledu obe inicijative komplementarne.

Sa druge strane, platforma KVAD je promocija specifičnih vrednosti i ideja direktno povezanih sa evropskim integrativnim procesom, tj. harmonizacija sa pozicijama EU o aktuelnim pitanjima sa kojima se suočava evropski kontinent. Celokupno usaglašavanje zemalja regiona sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU mnogo je više od ispunjavanja „benč-markova” – suštinska je odluka zemalja o njihovoj pripadnosti, iskrenosti i lojalnosti ka procesu učlanjenja u EU. Kao zemlje koje su to uspele da postignu, hoću da promovišemo ovu politiku u regionu kao pozitivnu i uspešnu, sa željom da što pre vidimo usaglašene sve spoljnopolitičke stavove i interese zemalja Zapadnog Balkana sa Briselom. Ambicije svih šest zemalja regiona jesu da u jednom trenutku postanu deo EU, stoga moramo zajedno da budemo kreatori spoljne politike EU i jednostavno je korektno da se u ovom procesu integracije potpuno usaglasimo sa tom politikom već sada. U odnosu na ostale zemlje iz regiona Zapadnog Balkana, ali i zemalja Istočnog partnerstva, koje takođe pretenduju da budu članice EU, cilj KVAD-a je podsticaj svim zemljama aspirantima da usaglase svoju spoljnu politiku sa politikom EU – kao svoj autentičan interes, ali i kao zajednički regionalni interes – zbog stabilnosti u regionu i šire na evropskom kontinentu.

U Ohridu je održan sastanak na najvišem nivou, pod pokroviteljstvom EU i SAD u ulozi posmatrača. Koliki je širi značaj postignutih dogovora nakon desetočasovnih razgovora u vili „Biljana”?

Dogovor i njegova kompletna implementacija nisu važni samo za Srbiju i Kosovo, već i za ceo region i njegovu evropsku budućnost. Hoću da vas podsetim na to da se susret između predsednika Vučića i premijera Kurtija desio u Ohridu u istoj zgradi gde je bio postignut Ohridski okvirni dogovor, koji se smatra najuspešnijim mirovnim dogovorom koji je proizašao iz konflikta bivše Jugoslavije.

Mi smatramo i Kosovo i Srbiju našim bliskim susedima i nesumnjivo želimo da susret u Ohridu bude prekretnica u odnosima između ove dve zemlje. Naše iskustvo prilikom zatvaranja vlastitih otvorenih pitanja, i kod kuće i sa susedima, pokazuje da politika i dijalog, kompromis i diplomatska rešenja nose mnoge benefite. Stvaraju unutrašnju stabilnost i koheziju, prijatelje od suseda, partnerstvo sa međunarodnim prijateljima, regionalnu stabilnost, napredak i prosperitet.

Severna Makedonija je predsedavajuća zemlja OEBS. Kako ocenjujete političko-bezbednosnu situaciju u svetu i na Balkanu?

Severna Makedonija je preuzela predsedavanje OEBS u trenutku najteže bezbednosne i geopolitičke krize nakon Drugog svetskog rata, koja će nesumnjivo ostaviti trajne posledice u više domena. Princip održavanja međunarodnih odnosa koji se bazira na pravilima praktično je slomljen. Ukupna evropska bezbednosna arhitektura dovedena je u pitanje. Vizija OEBS, kao platforme za dijalog u vezi sa međukontinentalnom kooperativnom bezbednosti, ozbiljno je uzdrmana. Praktično su svi principi i sve obaveze OEBS, sadržani u završnom aktu iz Helsinkija i uopšteno u međunarodnom pravu, prekršeni agresijom Rusije protiv Ukrajine.

I u ovako kompleksnim okolnostima Severna Makedonija radi posvećeno na političkom rukovođenju OEBS i uradiće sve da zaštiti principe ove organizacije. Koristimo teško stečena iskustva da bismo doprineli u procesu veće stabilnosti i evropske bezbednosti. Bez obzira na to koliko su uznemirujuća i obeshrabrujuća dešavanja na terenu, nastavljamo da radimo na tome da se izbegnu eskalacije.

Kada je reč o stanju na Balkanu, posebno smo zadovoljni postignutim napretkom u odnosu Kosova i Srbije. Sama činjenica što je susret održan u Ohridu doživljavamo kao poverenje koje smo stekli kod naših suseda, kao zemlja u čijem je direktnom interesu uspeh dogovora, ali i kao priznanje dostignuća Severnoj Makedoniji kao zemlji u kojoj se neguje politička kultura dijaloga i diplomatsko rešavanje sporova.

Spremnost na realizaciju njihovih obaveza u vezi sa postignutim dogovorom iz Brisela (27. februara) i u sprovođenju Aneksa, izražena od obe strane, uliva poverenje. Kao predsedavajući OEBS, ali i kao ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, uvek pozdravljam realne i izdržive inicijative za rešavanje problema.