Petrič: Dolazak izaslanika signal da je Srbija ključna država na Zapadnom Balkanu

Volfgang-Petrič
Izvor: Facebook

Postavljanje specijalnih izaslanika za dijalog je po mojem mišljenju jako pozitivan signal. To pokazuje da se na celu situaciju gleda ozbiljno i sa dozom zaplašenosti od jednog daljneg konflikta u srcu Evrope, smatra Volfgang Petrič, bivši izaslanik EU za Kosovo i bivši glavni pregovarač EU u Rambujeu.

"Po mojem mišljenju pristup ne sme biti dogmatski, kao u prošlosti, već ciljan na normalizaciju odnosa za bolji zivot građana", kaže Petrič u intervjuu za Kosovo onlajn, povodom postavljanja specijalnih izaslanika od strane predsednika Francusle Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji bi danas zajedno sa Lajčakom trebalo da posete Prištinu i Beograd.

"Moram da kažem da je dolazak izaslanika signal da je Srbija važna i ključna država na Zapadnom Balkanu bez koje se ne može doći do bilo kakvih rešenja", poručuje Petrič.

Nakon postizanja sporazuma oko dokumenata, očekujete li smirivanja tenzija?

Kompromis koji je postignut uz posredovanje EU i značajnu pomoć SAD bio je važan korak ka smirivanju napetosti. Uz to, osnovni problemi ostaju nerešeni, a iako je došlo do kompromisa oko dokumenata, pitanje registarskih tablica ostaje otvoreno. Dakle, sve u svemu, verujem da je, dok su napetosti smanjene u svojoj neposrednosti, pravi kompromis u pitanju registarskih tablica samo odgođen. A tu je i niz drugih otvorenih pitanja koja treba rešiti dok ne možemo očekivati​​stvarno i trajno popuštanje napetosti.

U pitanju je primena sporazuma iz 2011. da li sada očekujete primenu ostalih sporazuma, pre svega Briselskog iz 2013. i Zajednice srpskih opština?

ZSO je svakako jedna od najvažnijih stvari koje treba rešiti kako bi se došlo do trajnog rešenja. To ima nekoliko razloga, praktičnih i simboličnih. S praktične strane, vrlo je razumno i razumljivo da u istoriskom kontekstu situacije Srbi na Kosovu žele imati autonomiju i samoupravu. Također je razumljivo što srpska strana u dijalogu insistira na primeni ovog dugogodišnjeg međunarodnog sporazuma pre daljnjih ustupaka drugoj strani. Osim toga, činjenica da se ovo tako dugo nije rešilo podigla je stvar na simboličku važnost, na koju Srbija može ukazati pokazujući da Priština nije spremna na kompromis. Na strani Prištine postoji razumljiva zabrinutost da bi puna provedba ZSO-a mogla dovesti do administrativnog zastoja i disfunkcionalnosti – Bosna i Hercegovina se često navodi kao primer. Osobno verujem da je određeni stepen autonomije neophodan i važan i pokazalo se da funkcionise. Bosna i Hercegovina ne treba biti primer – mogli bismo se ugledati na Južni Tirol kao primer gde je autonomija u postkonfliktnom okruženju funkcionisala kao put ka mirnim međuetničkim odnosima. Dakle, uveren sam da Briselski sporazum treba implementirati kako bismo se približili trajnom rešenju, ali kada će strane do toga doći, teško je predvideti.

Da li su moguće nove tenzije kada su u pitanju registarske tablice - Borelj je naveo da je optimista po pitanju tog sporazuma?

Uveren sam da će do kraja perioda implementacije morati postići neki oblik kompromisa. Ovo bi moglo biti još jedno privremeno rešenje bez punog kompromisa, ali uveren sam da se situacija može stabilizovati.

Da li je mogući doći do finalnog dogovora s obzirom da je stav Kosova da u obzir dolazi samo međusobno priznanje, a zvaničnici Srbije su do sada mnogo puta ponovili da međusobno priznanje ne dolazi u obzir?

Priroda kompromisa je da nijedna strana neće biti u mogućnosti provesti svoje maksimalne zahteve. U isto vreme, priroda pregovora – posebno u tako visoko politizovanoj stvari – jest da nijedna strana ne može javno odstupiti od svojih maksimalnih zahteva dok se iza kulisa ne postigne neki oblik dogovora. Tako da ne bi toliko merio napredak prema javnim izjavama bilo koje strane, koliko bih gledao materijalni razvoj događaja na terenu. I tu smo tokom godina videli mali napredak - doduše spor i naporan.

Da li očekujete kao neki - preuzimanje dijaloga od strane SAD ili kao do sada "pomaganje" EU u od strane Vašingtona u vođenju dijaloga?

Kratkoročno i srednjoročno, uveren sam da će SAD ostaviti EU na mestu vozača u tom procesu. Regija je prvenstveno evropski “problem” i svako rešenje treba se naći uz posredovanje EU. U isto vreme, SAD je snažno podržavao i podržava proces iza kulisa. Druga je stvar šta bi se moglo dogoditi dugoročno, primera radi pod novom američkom administracijom nakon predsedničkih izbora 2024., no to bi bila čista spekulacija.