Zečević: Šolc i Makron žele da ojačaju Lajčakovu pregovaračku poziciju 

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije izjavio je da pismo francuskog predsednika i nemačkog kancelara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću odražava zabrinutost Evrope od eventualnih novih sukoba na evropskom tlu, želju da se ubrza proces evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana, smanji uticaj Rusije i Kine, ali i da se ojača pozicija specijalnog izaslanika EU za pregovore Beograda i Prištine, prenosi RTV. 

Zečević pojašnjava da pismo odražava zabrinutost zbog sukoba u Ukrajini, ali i da bi ista nestabilnost mogla da se prenese i na druge delove Evrope ukoliko bi eventualno došlo do nekih sukoba na Kosovu. 

"Odnosi između Prištine i Beograda su komplikovani i u svakom slučaju može da izbije neka varnica, incident koji bi mogao da dovede do oružanog sukoba između srpskog naroda i prištinskih institucija tako da su oni svesni svih tih opasnosti", dodaje Zečević za Tanjug.

Žele da izbegnu "maligni" uticaj Rusije i Kine

Navodi i da se iz pisma vidi da i dalje imaju ideju da ubrzaju proces evrointegracija i vodeći se time da je ključni problem odnos između Srbije i Kosova, smatraju da kada bi se oni rešili cela ta stvar mogla bi da se postavi na zdravije osnove i da se krene sa bržom integracijom zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Žele i da izbegnu, kako Evropljani kažu, "maligni" uticaj Rusije i Kine, navodi Zečević i dodaje da su Makron i Šolc verovatno videli da je sve aktivniji u pregovaračkom procesu američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

"Vide da je možda Miroslav Lajčak bačen u drugi plan, žele da ojačaju njegovu pregovaračku poziciju jer bi sada trebalo da mu asistiraju dva lična predstavnika Makrona i Šolca. To su diplomatski savetnici i na taj način bi želeli da ojačaju uticaj na taj pregovarački proces jer se to događa na tlu Evrope i smatraju da bi oni trebalo da imaju presudan uticaj na to", pojašnjava Zečević.

Na pitanje da li njihove poruke o bržem pronalaženju kompromisnog rešenja mogu da se posmatraju kao takve, odnosno da stvarno hoće kompromisno rešenje ili su novi pritisci na Srbiju, Zečević kaže da sama činjenica da govore o teškim odlukama koje treba da donese predsednik Srbije govori o tome da se misli na teške ustupke koje bi Srbija trebala ponovo da učini u pregovaračkom procesu Prištini.

Kakvi se teški ustupci očekuju od Beograda?

Teški ustupci, dodaje, eventualno bi mogao da bude i primenjen model dve Nemačke koji je, podseća, zaživeo 1971. godine, a njim je prevaziđena kriza u odnosima Zapadne i Istočne Nemačke na taj način što jedna drugu nisu priznale, ali je Zapadna Nemačka prihvatila da Istočna uđe u međunarodne organizacije i nije prekidala diplomatske odnose sa onim državama koje su priznale Istočnu Nemačku.

"To je jedan model koji zamišljaju za odnose Srbije i Kosova. Oni više ne govore o međusobnom priznanju, govore o normalizaciji odnosa, a ona bi išla kroz to da se međusobno ne priznaju Beograd i Priština, ali da Srbija ne ometa ulazak Kosova u međunarodne organizacije, Ujedinjene nacije, što je ogroman ustupak sa srpske strane i što je Srbija do sada odbijala", navodi Zečević.

Zečević kaže i da bi takav ustupak izvukao još jedan argument Srbije iz borbe za Kosovo.

Kako kaže, zapadne zemlje su svesne da bi se mnogo olakšala situacija Kosovu kada bi bilo primljeno u UN jer bi onda usledila i nova priznanja Kosova od strane drugih država.

"Mislim da je to za Srbiju vrlo težak ustupak, videćemo i da li će oni gurati rešenje dve Nemačke, što je moja pretpostavka, ali do sada Srbija nije to prihvatala, jer je to bilo oružje za borbu protiv nezavisnosti Kosova", rekao je Zečević.