Piloto: Dečani su u opasnosti, ciničan pokušaj Prištine za članstvo u Unesko

Stefano Piloto
Izvor: Prt. Scr.

Ugledni italijanski politikolog i profesor Univerziteta u Trstu dr Stefano Piloto ocenio je u intervjuu za Kosovo onlajn da najava kosovskih vlasti da će aplicirati za članstvo u Unesku pokazuje cinični pristup Prištine spomenicima i nasleđu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.

Piloto ističe da je bilo koje tumačenje koje srpsko kulturno nasleđe na Kosovu, kao i nasleđe SPC, tretira kao "kosovsko" ili "albansko", ozbiljno demoliranje istorijskih činjenica. Kako dodaje, međunarodna zajednica bi trebalo da spreči članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, "sve dok pitanje statusa pokrajine ne bude definisano".

Veliku buru u prištinskim političkim krugovima podigla je vest da je organizacija "Evropa Nostra" uvrstila manastir Visoki Dečani na svetsku listu ugroženog kulturnog naleđa. Kosovski premijer Aljbin Kurti pisao je premijerima više od 50 država sveta, žaleći se da su Dečani na tu listu uvršteni po političkoj liniji. Kakve su šanse Prištine da ospori tu odluku?

Mislim da je manastir Dečani zaista pod potencijalnom opasnošću. Njegova vrednost je nemerljiva za kulturni identitet čitave srpske civilizacije, a neki ekstremisti među kosovskim Albancima pokazali su da žele da izbrišu sve istorijske spomenike i crkve koji pokazuju istorijski legitimitet srpske civilizacije na Kosovu i Metohiji. Organizacija "Evropa Nostra" je stara i dobro poznata institucija, koja nema nikakvu političku etiketu, već samo kulturnu. Žalbe predstavnika Samoproglašene Republike Kosovo nisu relevantne. Odbor Evropa Nostre podvukao je to pitanje zvaničnom deklaracijom 1. juna 2021. godine (https://www.europanostra.org/wp-content/uploads/2021/06/20210602-EN-Statement-Decani-Monastery.pdf).

Kurti u pismu tvrdi da je briga o kulturnom nasleđu na Kosovu nešto čime se Kosovo ponosi, a takođe i da su spomenici Srpske pravoslavne crkve u dobrom stanju. Kako gledate na te tvrdnje?

Po mom mišljenju, predstavnici Samoproglašene Republike Kosovo pokušavaju da steknu kredibilitet izjavljujući da im je stalo do srpskih spomenika i crkava, ali ponovljanje činova nasilja nad Srbima u regionu, ne samo planirana devastacija 17. marta 2004. godine, nego takođe razaranja grobalja i napadi na srpsko stanovništvo i građevine, pokazuju volju nekih ekstremista među kosovskim Albancima da sve više uništavaju. Kredibilitet predstavnika Samoproglašene Republike Kosovo je slab. Strategija objavljivanja da Priština podržava zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa Kosova i Metohije čini se veštačkim instrumentom za dobijanje prijema u međunarodnu organizaciju Unesko. Ali prijava toj organizaciji pokazuje licemerno ponašanje predstavnika Samoproglašene Republike Kosovo: oni žele da iskoriste neverovatnu istorijsku i umetničku vrednost srpskih manastira na Kosovu i Metohiji da bi stekli legitimitet na međunarodnom nivou, čak pretvarajući se da ti manastiri pripadaju veličini kosovsko-albanskog stanovništva. Svet bi trebalo da zna istinu.

Kosovo se Vašingtonskim sporazumom obavezalo da neće tražiti prijem u međunarodne organizacije, međutim prištinske vlasti najavljuju da će podneti zahtev za članstvo u toj organizaciji. Kakve su šanse Kosova da uspe u tome?

Najava prijave predstavnika Samoproglašene Republike Kosovo za organizaciju Unesko korak je koji definiše cinični pristup Prištine: oni smatraju da time što su su manastiri Dečani, Peć, Prizren i Gračanica navedeni kao nasleđe čovečanstva od strane Uneska, oni imaju pravo da budu članovi Uneska. Ali svi ti manastiri pripadaju srpskoj civilizaciji i bili su pod kosovsko-albanskim napadom tokom poslednjih četrdeset godina, nakon Titove smrti. Međunarodna zajednica treba da zaustavi svaki pokušaj Prištine da se prijavi bilo kojoj međunarodnoj organizaciji sve dok pitanje statusa pokrajine ne bude definisano. Prvi korak bio bi konačni prijem Samoproglašene Republike Kosovo u Organizaciju Ujedinjenih Nacija, najveću i najvažniju međunarodnu organizaciju na svetu. Dok se to ne dogodi, bilo kakva prijava Prištine na međunarodnom nivou nema značaja i treba je odbiti.

Ovim političkim akcijama prethodila je kampanja u prištinskim medijima, tokom koje su razni "stručnjaci" tvrdili da je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu zapravo albansko, da su Albanci starosedeoci, a Srbi uzurpatori. Šta nam to govori?

Ta medijska kampanja pokazuje koliko se laž može iskoristiti da bi se uticalo na javno mnjenje. Kosovo i Metohija je sveta zemlja Srbije. Albanci su iskoristili osmansku okupaciju balkanskog regiona, nakon neverovatne bitke koja se vodila na Kosovu Polju na Vidovdan 1389. godine. Ta bitka je ikona za srpsku civilizaciju, koja je pokazala svoj sjaj tokom prethodnih vekova i posebno tokom Dušanovog carstva u XIV veku. Bitka na Kosovu Polju predstavlja vrednost srpske civilizacije koja je svoj život žrtvovala da bi zaštitila svoju zemlju. Izgubili su, ali su sačuvali čast. Posle pet vekova osmanske okupacije - koje su Albanci iskoristili da umnože svoje prisustvo u pokrajini - Ugovorom iz Bukurešta od 10. avgusta 1913. vraćen je Kraljevini Srbiji suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Samo katastrofalna intervencija NATO 1999. godine - koja je u Srbiji izazvala više hiljada žrtava - pružila je kosovskim Albancima priliku da kontrolišu pokrajinu, ali to pitanje tek treba razjasniti, čak i protiv interesa Sjedinjenih Američkih Država. Konačno, bilo koja medijska kampanja, čiji je cilj da se objasni da zemlja istorijski pripada kosovskim Albancima, kao potomcima ilirskog stanovništva, bila bi ozbiljno demoliranje istorijskih dokaza.

Neretko je podrška nastojanju da se srpsko kulturno i versko nasleđe na Kosovu učini "kosovskim" ili čak albanskim, dolazila i iz inostranstva. Takođe i pojedini velikodostojnici katoličke crkve na Kosovu, iznosili su tvrdnje to nasleđe ima "katoličko poreklo". Poznato je da Vatikan nije priznao Kosovo, kakav je stav Rimske kurije po pitanju srpske baštine na Kosovu?

Sveta stolica je pokazala svoj mudri pristup diplomatiji podvlačeći važnost poštovanja. Sveta stolica nije priznala nezavisnost Samoproglašene Republike Kosovo: ovo je kulturna i istorijska poruka. Veza između Rimokatoličke crkve i Srpske hrišćanske pravoslavne crkve je dobro poznata. Hrišćanska solidarnost prevazilazi tumačenje hrišćanstva i prevazilazi nesporazume iz prošlosti. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej rekao mi je 2019. godine da postoji plan za susret sa Njegovom svetošću papom Franjom. Šteta je što smrt Njegove svetosti Irineja, 2020. godine, nije dozvolila da ostvari svoj san. Iz Italije će, u svakom slučaju, poruka istorijske istine uvek stizati u ostatak sveta, iako su ograničenja nametnuta vezama sa drugom stranom Atlantskog okeana. Ali istina je istina.

Mali Mrav
10. Jun 2021.
Kad su Albanci Čuvali Dečanski Manastir i Pećku Patriarhiju vi niste ni znali svjet nije ni znao da postoji tako nešto a sad ste se vi našli da nam objašnjavate što je ugroženo. Čudan je ovaj svjet.
Ronni
10. Jun 2021.
bravo za.ljace. tako je albanci su cuvali decane .... a ne sumadinci i i i i ......
Ronni
11. Jun 2021.
svaka cast mali mrav ......
Berisha
10. Jun 2021.
Decane su uvek cuvali albanci, a ne srbi .....
i danas albanci cuvaju decane. pozz,
nishliu
11. Jun 2021.
ja sam cuo da su beogragjani cuvali decane !!