Rafuna: Kriza u parlamentu ima veliki uticaj na privredu, političke stranke što pre da formiraju institucije

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna ocenio je u intervjuu za Kosovo onlajn da trenutna politička situacija i institucionalna kriza na Kosovu imaju mnogo uticaja na privredu, navodeći da trenutno stanje utiče na sve sektore bez izuzetaka. On je apelovao na političke partije u Skupštini Kosova da što pre učine parlament funkcionalnim.

Rafuna ističe da zbog nefunkcionalnih institucija i parlamenta u blokadi mnogi kapitalni projekti ostaju neiskorišćeni, navodeći da je i za novac iz Plana rasta potrebna ratifikacija u Skupštini.

On je takođe dodao da Kosovo mora da radi na povećanju izvoza tako što će subvencionisati pojedine sektore, podsećajući da Kosovo uvozi robu, na godišnjem nivou, u vrednosti od oko šest milijardi evra, dok izvoz iznosi oko milijardu.

Gospodine Rafuna, koliko politička situacija i institucionalna kriza utiču na privredu?

Utiču mnogo, jer imamo oko 900 miliona evra u kapitalnim projektima koji stoje zbog paralmenta, jer treba da se ratifikuje dogovor koji imamo sa Svetskom bankom i drugim vladinim stranim organizacijama. Kada bismo imali taj novac koji ide na kapitalne projekte, rast ekonomije bi bio drugačiji. Zato koristim priliku da preko vašeg medija pozovem sve političke partije u Skupštini da što pre učine institucije funkcionalnim.

Ko je najviše ugrožen i kako se to manifestuje (da li dolazi do otpuštanja radnika, manjih plata, smanjenog izvoza...)?

Prvo je potrebno da se formira Skupština, jer nam trebaju zakoni. Vidite kakvu dinamiku imamo ovde. Imamo i razvojni plan iz Evropske unije koji takođe treba da se ratifikuje preko Skupštine i sve to ima uticaja na sve sektore, ne samo na jedan sektor, na primer građevinski, tu je i poljoprivreda, tu su svi sektori. Kada bismo imali reforme i novac, imali bismo i rast proizvodnje, a što bi automatski dovelo do rasta izvoza. Trenutno izvoz pokriva samo oko 13 odsto uvoza, taj broj treba da se promeni.

Kakva je situacija sa stranim investicijama?

Ako se pogleda stanje od prošle godine, i pre dve ili tri godine, stojimo na istom nivou, ta cifra je 800 miliona evra, a najviše investicija dolazi iz naše dijaspore. Treba više da se radi na tome, zakon za strateške investitore treba pod hitno da se redukuje, da procedure budu kraće i manje komplikovane. 

Imate li u trenutnoj (tehničkoj) vladi sagovornika, čuje li neko apele privrednika i Udruženja?

Sarađujemo mi, ali kao tehnička vlada, oni nemaju pravo da se bave nekim strateškim rešenjima. Zato, treba da se sačeka nova Vlada, punomoćna vlada, koja će rešavati, pripremati zakone, kako bi se situacija promenila.

Šta je ono što treba menjati na Kosovu kako bi se ekonomija poboljšala?

Trebalo bi da vidimo u kom sektoru smo konkurentni i treba da se podrži sektor koji više izvozi. Treba da se promeni situacija izvoza i uvoza. Na primer, imamo drvenu industriju, nameštaj, imamo IT sektor, metalnu industriju, treba da se vidi koji su sektori koje možemo da subvencionišemo i da bude više izvoza, da se uvoz smanji. Kosovo uvozi vrednost robe u iznosu od oko šest milijardi, a oko jednu milijardu izvozi. Svake godine se cifra menja, izvoz raste pomalo, ali i uvoz.

Regulatorna kancelarija za energetiku (RUE) saopštila je da je proces liberalizacije tržišta električne energije zakonska i evropska obaveza, utvrđena zakonima koje je Skupština Kosova usvojila još 2016. godine. Ipak, Vi ste upozoravali da ova odluka može da ima posledice po privredu. Šta je rešenje?

Preduzeća su bila dužna da imaju ugovor sa nekom kompanijom koja se bavi distribucijom električne energije. Mi smo tražili da postoji jedan tranzitni period od godinu dana, jer je rok bio vrlo kratak, samo dva meseca za pripremu toga. Naše saopštenje je došlo marta meseca, a prvog juna je stigla odluka da svi koji ispunjavaju uslove, imaju preko 50 zaposlenih ili imaju više od 10 miliona prometa, treba da pristupe slobodnom energetskom tržištu. Mi smo tražili godinu dana tranzitnog perioda, da se tržište bolje pripremi, da imamo više mogućnosti odakle da kupujemo električnu energiju i drugo, da imamo jedan paket koji će podržati biznise na slobodnom tržištu i da zajedno iznađemo rešenje koji je datum ili mesec pogodan da se pristupi slobodnom energetskom tržištu. Oni nisu želeli da poslušaju naše savete i sada je predmet na sudu.